I iz oblaka iziđoše skakavci

Istočna Afrika podseća na biblijske scene Izlaska iz Egipta, Druga knjiga Mojsijeva:

„Kad je svanulo jutro, istočni vetar je doneo skakavce. I skakavci su došli na svu egipatsku zemlju i spustili se na sve egipatske krajeve. Bili su nesnosni. Nikada ranije nije bilo toliko skakavaca, niti će ih ikada više biti. Prekrili su svu zemlju tako da se zacrnela od njih. Pojeli su sve bilje u zemlji i sve plodove s drveća koji su ostali posle grȁda. Ništa zeleno nije ostalo ni na drveću ni na poljskom bilju u celoj egipatskoj zemlji…“

Rojevi skakavaca nalik na olujne oblake veličine fudbalskog igrališta ili manjeg grada nadvijaju se nad Rogom Afrike, spuštaju na njive, polja i pašnjake i pustoše ih, dok vlasnici mogu samo sa užasom da gledaju devastaciju useva u regiji koja je već ugrožena pandemijom, glađu i sukobima. Na Etiopiju i Somaliju, Indiju i Pakistan obrušila se najgora najezda pustinjskih skakavaca u poslednjih 25 godina. „U Keniji to je najgora najezda u poslednjih sedamdeset godina“, kaže Kejt Krisman iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

PUTEVI NAJEZDE

Rik Overson sa Univerziteta Arizona objašnjava za „Nešenel džiografik“ da je pokretanje najezde povezano sa velikim temperaturnim kolebanjima i megaciklonima.

Kejt Krisman nalazi da je najezda pustinjskih skakavaca krenula u maju 2018. godine, kada je ciklon Mekunu prošao preko pustinje na jugu Arapskog poluostrva poznatog pod nazivom Prazna četvrt, popunjavajući prostor između peščanih dina kratkotrajnim jezerima.

Pošto pustinjski skakavici rastu i razmnožavaju se u tom području, vlaga sa okeana je verovatno omogućila da počne njihovo ubrzano razmnožavanje. Kada ima mnogo kiše i vlage, broj pustinjskih skakavca, koji u sušnom periodu žive kao usamljeni insekti, uveća se dvadeset puta svaka tri meseca. A kada im se uveća broj, ti skakavci iz nekog razloga počinju da se ponašaju kao roj. Nošeni vetrovima koji menjaju smer, rojevi mogu da prelete i do 150 km na dan. Godine 1988. iz Zapadne Afrike najezda skakavaca je na Karibe stigla za samo deset dana.

U oktobru 2018. godine u centralnom Arapskom moru je nastao ciklon Luban koji je nosio kišu prema zapadu nad regionom blizu granice Jemena i Omana. Pod uticajem tog indijsko-okeanskog El Ninja, za 300 odsto je povećana i količina padavina u Istočnoj Africi, u Džibutiju, Etiopiji, Keniji, Ugandi, Tanzaniji, Somaliji i Južnom Sudanu. Skakavci su počeli da migriraju preko Arapske pustinje i do leta 2019. preko Crvenog mora i Adenskog zaliva stigli u Etiopiju gde su već u januaru preplavili više od 2 350 kvadratnih kilometara i do aprila uništili 1,3 miliona hektara ispaše i gotovo 200.000 hektara useva, što je rezultiralo gubitkom 350.000 tona žitarica, navodi se u junskom izveštaju regionalne organizacije FAO u Istočnoj Africi.

U februaru je najezdom ugrožena Somalija, koja je proglasila „nacionalnu vanrednu situaciju“. U Somaliju je najezda skakavaca nastupila nakon što su prošlog oktobra u Istočnoj Africi padale intenzivne jesenje kiše koje su u decembru nastavljene zbog retkog ciklona kasne sezone.

Izveštaj Svetske organizacije za hranu ukazuje da su u severozapadnoj Keniji rojevi skakavaca ugrožavali useve i pašnjake i da su migrirali na sever ka Sudanu i Etiopiji. Istraživači FAO uočavaju da rojevi preplavljuju Južni Sudan i Južni Darfur i da kreću ka Sahelu u Zapadnoj Africi.

Neki rojevi iz severne Somalije kreću se obalama Indijskog okeana. Najezda se već uočava u Iranu i Pakistanu gde je raznim akcijama suzbijana, ali se širi u severnim delovima regiona sa obeju strana granice. Skakavci nadiru i ka Radžastanu, gde monsuni stvaraju povoljnu klimu za polaganje jaja i ekspanzivno razmnožavanje.

MILIJARDE ŠTETOČINA

Prema proceni FAO, u Južnom Sudanu broj skakavaca je mogao da se poveća i do 500 puta. Kejt Kresman kaže da je 2018. godine u tri generacije skakavaca za samo devet meseci u širokoj zoni najezde broj insekata povećan za oko 8000 puta.

„Nešenel džiografik“ piše da se rojevi mogu uvećati do 70 milijardi insekata. Takav roj bi mogao da prekrije Njujork siti više od jednom i može da uništiti više od 135 miliona kilograma useva u jednom danu.

Sudeći prema podacima FAO, roj skromne površine od jednog kvadratnog kilometra može da broji od 40 do 80 miliona skakavaca i pojede za samo jedan dan hrane koliko bi pojelo 35.000 ljudi.

„Gardijan“ u jednoj reportaži iz Kenije piše kako je nomadski stočar Tijampati Leletit u januaru imao stado od 80 koza, a danas ima samo četiri. Posle prve invazije tokom koje su skakavci obrstili pašnjake od kojih Leletit zavisi, on je sa suprugom i četvoro dece počeo da uzgaja lisnato zeleno povrće i useve. Ali, skakavci su se vratili i pojeli i njih. Bio je primoran da dvoje dece pošalje da žive kod brata, a četiri koza je preselio kod komšije.

PRIPREMA ZA SUKOBE

I pre najezde skakavaca ekonomska nesigurnost izazvana pandemijom već je počela da podstiče sukobe zbog resursa. „Gardijan“ piše da lokalni stočari govore kako će se ljudi kretati prema oblastima u kojima će biti trave i kako se moraju pripremati za sukob.

U nekim regionima ljudi su iz očaja pokušavali da oblak insekata oteraju bukom.

„Rojters“ je u februaru javljao iz Najrobija da bi Ujedinjene nacije u nekim oblastima istočne Afrike trebalo da testiraju bespilotne letelice opremljene senzorima za mapiranje rojeva i sa raspršivačima pesticida. U Jemenu i Somaliji takve operacije nisu moguće zbog ratnih uslova.

„Gardijan“ opisuje kako Ambrouz Njetič, koji upravlja operacijama kontrole FAO-a za ogromna područja Samburu, Isiolo, Laikipija i Meru u Keniji, svakog jutra kreće helikopterom kako bi pratio rojeve koji lebde nad ravnicama poput žutih mrlja prašine koje se uzdižu iznad drveća. Njetič i kapetan helikoptera beleže koordinate roja, a zatim šalju avione za prskanje da ga unište.

Neki kažu da su se neke vrste pesticida pokazale neefikasnim, a drugi da je „tepih zaprašivanje“ sprejom pesticida opasno po biodiverzitet i po zdravlje ljudi. Otac trinaestoro dece Erupe Lobun kaže da su mu koze obolele od pesticida koji se koristi za uništavanje skakavaca. A neke koze ne mogu da daju dovoljno mleka jer nema dovoljno paše. „Nema mleka i neće se jesti“, kaže on. Životinje su važan izvor ishrane i finansijske sigurnosti u toj zemlji. Vođa tima FAO-a za istočnu Afriku Siril Ferand kaže da postoji direktna povezanost između nedostatka hrane za stoku i neuhranjenosti dece mlađe od pet godina.

Kad je u Keniji od 2003. do 2005. godine bila velika najezda, koja nije bila tako katastrofalna kao ova sadašnja, deca koja su rasla u tom periodu zbog neuhranjenosti nisu bila sposobna da idu u školu, devojčice pogotovu. Dileme o tome da se pesticidima uništavaju i korisni insekti i da se nanose druge štete prirodnoj okolini i zdravlju su, međutim, u drugom planu pred zastrašujućim obimom najezde. Prethodnih meseci uglavnom je javljano o nedostatku tehnike, opreme i pesticida.

PANDEMIJA I NAJEZDA

Za suzbijanje najezde prihvatljiviji su biopesticidi koji dolaze iz zemalja kao što su Japan, Holandija i Maroko, ali, kako javlja Bi-Bi-Si, linije snabdevanja su prekinute zato što je zbog pandemije virusa korona ukinuta većina letova.

Bi-Bi-Si je javljao kako je pošiljka helikoptera iz Kanade potrebnih u Keniji za praćenje kretanja skakavaca kasnila, kao i da su piloti zbog pandemije virusa korona morali da prođu karantin kad stignu. Zaštitna odeća za zaprašivače, uključujući kombinezone, čizme, naočare i maske slične onima koje nose timovi za dezinfekciju ulica i drugih javnih mesta kako bi suzbili širenje virusa, uglavnom dolaze iz Kine.

U nedavnom Globalnom izveštaju o krizi hrane upozorava se da u nekoliko zemalja najezda skakavaca, kombinovana sa uticajem pandemije kovida-19, može da izazove katastrofalne posledice. Zbog nestašice hrane ovog proleća bilo je ugroženo više od 13 miliona ljudi u Džibutiju, Eritreji, Etiopiji, Keniji i Somaliji.

FAO, koja je u januaru oglasila uzbunu zbog neviđene pretnje nestašica hrane i sredstava za život, procenjuje da će tokom 2020. godine od gladi patiti oko 25 miliona ljudi u Istočnoj Africi i 17 miliona u Jemenu, ali su ta upozorenja u vreme pandemije korone nekako teško dolazila do ušiju onih koji bi mogli da pomognu, jer su se uglavnom bavili sobom.