Foto: AP Photo
Milorad Dodik bez problema putuje u Srbiju i Izrael, iako je u Bosni i Hercegovini tražen zbog napada na ustavni poredak. Da li je moguće raspisivanje Interpolove poternice?
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, nepravosnažno presuđen pred Sudom Bosne i Hercegovine zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika i osumnjičen za napad na ustavni poredak, napustio je teritoriju te države i otputovao u Srbiju, a potom u Izrael. Njegov odlazak otvorio je niz pravnih i političkih pitanja, uključujući i potencijalno raspisivanje međunarodne poternice.
Dodik se u ponedeljak (24. mart) pojavio u Batajnici (Srbija) na obeležavanju godišnjice NATO-bombardovanja, nakon čega je otputovao u Izrael, gde učestvuje na jednoj konferenciji o borbi protiv antisemitizma. Prema dostupnim informacijama, Granična policija BiH nije ga zaustavila prilikom izlaska iz zemlje, iako je za njim raspisana centralna poternica, što ukazuje na ozbiljne propuste u radu nadležnih organa.
Kako prenosi sarajevski list „Oslobođenje“, centralna poternica za Dodikom, predsednikom Narodne Skupštine RS Nenadom Stevandićem i premijerom RS Radovanom Viškovićem, raspisana je nakon što se nisu odazvali na poziv Tužilaštva BiH na saslušanje kao osumnjičeni za napad na ustavni poredak BiH.
Ambasador za DW: „Jasne procedure za interpolovu poternicu“
Prema Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, ako osoba za kojom je raspisana centralna poternica napusti zemlju, pravosudni organi mogu da zatraže raspisivanje međunarodne (Interpolove) poternice. Međunarodnu poternicu raspisuje Sud BiH na predlog Tužilaštva, a zatim se ona dostavlja Interpolu, koji odlučuje o njenoj daljoj distribuciji. Procedura može da traje od jednog do tri dana, ali se postavlja pitanje da li će pravosudne institucije pravovremeno reagovati kako bi sprečile Dodikov eventualni povratak bez hapšenja.
Kada je sam Interpol u pitanju, procedura je veoma jednostavna, objašnjava za DW pravni stručnjak i ambasador BiH u Nemačkoj Damir Arnaut. „Kada Generalni sekretarijat Interpola dobije zahtev za raspisivanje međunarodne, tzv. crvene poternice od Nacionalnog centralnog biroa (NCB) u Sarajevu, oni provere da li je zahtev usaglašen sa Statutom i Pravilima Interpola. Ako utvrde da jeste, raspisuju poternicu“, kaže Arnaut.
Nadležne institucije u BiH kasne?
On napominje da zahtevi iz Bosne i Hercegovine „gotovo bez izuzetka“ zadovolje te uslove. „No, kako i sam Interpol navodi, ’trajanje postupka umnogome zavisi od države-tražiteljke’. Ja ne znam da li su već pokrenute te procedure unutar BiH, konkretno Tužilaštva BiH i NCB Sarajevo, ali uzimajući u obzir navode da su u javnosti cirkulisale najave o Dodikovom putovanju, da je još pre toga Stevandić dva puta prešao granicu BiH, bilo bi zaista začuđujuće ako već nisu imali pripremljenu dokumentaciju za slanje prema Interpolu“, kaže Arnaut.
I advokatkinja Vasvija Vidović ističe da je međunarodna poternica trebalo da bude raspisana čim su pravosudni organi saznali za Dodikove planove napuštanja BiH. „Međunarodna poternica dostavlja se Interpolu i ona ostaje aktivna čak i po povratku tražene osobe u zemlju“, objasnila je Vidović za sarajevski list „Dnevni Avaz“.
Istraga o Dodikovom prelasku granice
Granična policija BiH je, u međuvremenu, pokrenula internu istragu o tome kako je Dodik prešao granicu BiH-Srbija. Slučaj se istražuje po nalogu direktora Granične policije Mirka Kuprešakovića, o čemu su obavešteni Tužilaštvo BiH i nadležne agencije.
Medijski izveštaji ukazuju na to da su policijski službenici propustili da izvrše kontrolu vozila, što je izazvalo sumnju u sistemsku opstrukciju sprovođenja zakona. Prema nezvaničnim informacijama koje prenose mediji u BiH, pet neoznačenih vozila s rotacijom bez zaustavljanja je prošlo kroz granični prelaz Rača, koristeći VIP-traku. Granična rampa navodno je bila podignuta, a policajci nisu imali informacije o prolasku kolone. Veruje se da je među putnicima bio predsednik RS Milorad Dodik.
Srbija, kako prenose mediji, tvrdi da nema podatke o koloni, što u BiH dodatno pojačava sumnje u moguće zaobilaženje pravila.
Podeljene reakcije
Političke reakcije na Dodikov odlazak su podeljene. Predsedavajuća Predsedništvu BiH, članica Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), Željka Cvijanović, reakcije političara i navode medija iz Federacije BiH naziva „histerijom političkog Sarajeva“. U pojedinim federalnim medijima Dodika nazivaju „beguncem“.
S druge strane, iz Stranke demokratske akcije (SDA) ističu da Dodikov i Stevandićev prelazak granice, „uprkos nalozima za hapšenje“, ukazuje na ozbiljne propuste. Pozivaju Graničnu policiju i Tužilaštvo BiH da sankcionišu odgovorne i uklone „Dodikove pomagače“ iz sistema, zamenjujući ih profesionalcima koji će striktno poštovati zakon.
Ukrajina je u noći na ponedeljak ispalila više od 800 dronova na Rusiju, njih oko 600 je ciljalo Moskvu. „Ovo je jedan od najmasovnijih napada dronovima u novijoj istoriji”, izjavio je moskovski guverner
Zahvaljujući Rusiji Severna Koreja danas ima više novca, ali novi sjaj Pjongjanga ne znači i bolji život za većinu stanovništva
Nafta koja jedva prolazi kroz Ormuski moreuz primorava zemlje Persijskog zaliva da preusmeravaju izvoz ka Crvenom moru, dok se razmatraju i novi naftovodi koji su i skupi i rizični
Ruske snage jutros su raketama napale Kijev, nakon što je Ukrajina prethodnog dana izvela udare na ruski vojni aerodrom i raketni centar duboko na teritoriji Rusije
Na mestu domova koje su stanovnici Marijupolja izgubili u ruskim napadima danas niču nove zgrade u koje se useljavaju Rusi. Bivši stanovnici tvrde da se tako brišu tragovi rata i potiskuje lokalno stanovništvo
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
