Uzrok nereda u Švedskoj je incident koji se desio 19. maja, kada je policija, prema zvaničnom saopštenju, u samoodbrani ubila čoveka koji je imao 69 godina. On se prvo zaključao u stanu sa jednom ženom, a potom navodno mačetom napao policajca. Veza između žene, koja je nepovređena uspela da napusti stan, i čoveka koji je stradao ostala je nepoznata javnosti. Policija nije želela da otkrije ni nacionalnost žrtve. Nakon ovog događaja stanovnici kvartova pretežno naseljenih imigrantima u medijima su opisali ubistvo muškarca kao primer policijske okrutnosti.
„Razumem zašto ljudi ovako reaguju“, rekao je Rami al Hamisi iz organizacije Megafonen, koja predstavlja stanovnike stokholmskog predgrađa Husbi. Ova organizacija optužuje policiju da je u vezi sa incidentom koji je bio inicijalna kapisla nereda u Stokholmu najpre izdala lažno saopštenje da je muškarac prenet u bolnicu, iako su stanovnici videli njegovo beživotno telo posle pucnjave nekoliko sati pre nego što je odneto s mesta na kom je ubijen. Reza al Bazi (14) i njegov prijatelj Sebastijan Hornijak (15) dva dana kasnije posvedočili su za švedske medije da su bili svedoci policijskog nasilja tokom noći. Hornijak je rekao kako je video policajce da pucaju u vazduh u znak upozorenja i da nazivaju jednu ženu „majmunom“ dok je tuku pendrekom. Urednica lokalnog lista „Severna strana“ Rouzb Đalai rekla je da je razgovarala sa liderima protesta koji su joj potvrdili rasističke uvrede. „Ako ne želi da sarađuje, policija bi trebalo to da kaže, a ne da vređa ljude i tuče ih pendrecima“, rekla je Đalai.
U protestima koji su usledili policija je očigledno upotrebila prekomernu silu protiv učesnika protesta, slučajne prolaznike je napadala pendrecima i na njih puštala pse. Grupe mladih besne na policiju, u nekoliko predgrađa Stokholma iz noći u noć su palili automobile, kontejnere, gađali policiju i vozila hitne pomoći kamenicama. Požar je zahvatio i čitav jedan stambeni kvart, koji je morao da bude evakuisan. Neredi su sedmog dana počeli da jenjavaju. Prema švedskim medijima, tome su doprineli napori policije, kiša koja je ometala izgrednike, ali i mreža dobrovoljaca, takozvana „noćna patrola“, koju su pre oko trideset godina oformili građani Švedske. Međutim, slika Švedske kao mirne zemlje blagostanja i jednakosti je promenjena.
VEĆ VIĐENO: Ova „pobuna“ je svetske medije podsetila na događaje koji su zadesili Pariz 2005. i London 2011. godine, kada su na površinu isplivali segregacija i zapostavljanje beznadežno siromašnih imigranata.
U oba slučaja su mladi i ogorčeni, prevashodno tamnoputi imigranti, u sličnom raspoloženju kakvo je zahvatilo Švedsku, pljačkali i palili ostavljajući za sobom brojne žrtve. U stokholmskim neredima, međutim, skoro niko nije povređen, a nijedna institucija ili objekat nisu opljačkani. Ono što ipak dovodi u vezu sedmodnevne proteste u Švedskoj sa Parizom i Londonom jeste pozadina priče iz koje je potekao bes mladih koji su demolirali Stokholm.
U Londonu je policija 2011. godine, prema zvaničnom saopštenju, u razmeni vatre usmrtila 29-godišnjeg Majka Dugana. Umesto da obavesti porodicu ubijenog mladića, oni su ovu vest čuli iz medija. Nakon što su se roditelji i prijatelji okupili na mirnom protestu ispred policijske stanice opštine Totenhem, policija je odlučila da ih na silu rastera. Nekoliko dana kasnije policija je priznala da mladić, iako je imao oružje, nije pucao na policiju, a da je metak koji je završio u policijskom radiju bio ispaljen iz policijskog pištolja, te da je Dugan verovatno usmrćen kada je već ležao na betonu. To je bio neposredan povod za nerede koji su se proširili na čitav London, a veče posle toga na čitavu Englesku.
Varnica u Parizu je planula u severoistočnom pariskom predgrađu Kliši, posle pogibije dvojice adolescenata.
Oni su navodno u begu pred policijom preskočili visoku ogradu trafo-stanice gde ih je usmrtio visoki napon koji napaja ceo taj kraj električnom energijom. Preko mobilnih telefona i interneta pročula se vest da je policija naterala dvojicu „klinaca iz kraja“ da se sklone u trafo-stanicu, gde su i poginuli. Policija je proglašena glavnim krivcem, a u izlivu besa i mržnje iz osvete su organizovani protesti u toj imigrantskoj četvrti. Okupljanje je izmaklo kontroli, zapaljeni su automobili i kontejneri, došlo je do sukoba sa policijom.
NA MARGINI: Pojedinačni slučajevi policijske nepravde i nasilja izazvali su lavinu besa kod mladih ljudi u pomenuta tri grada kod kojih je eskaliralo akumulirano nezadovoljstvo. Uzorni švedski socijalni model, koji, između ostalog, predviđa 480 dana porodiljskog za svako dete, ima i svoju mračnu stranu. Kako izveštava Rojters, u razgovoru sa stanovnicima imigrantskog naselja otkrilo se da su oni kivni na švedsku reputaciju otvorenosti i tolerancije, jer se zapravo osećaju kao da žive na margini društva. Neuspešna potraga za poslom, rasna diskriminacija i policijsko uznemiravanje predstavljaju njihovu svakodnevicu. Tome u prilog ide i to što su tokom sedam godina vladavine političara desnog centra i premijera Fredrika Rajnfelta beneficije presušile, a smanjena je i državna pomoć.
Imigranti čine oko 15 odsto stanovništva Švedske. Iako su mnogi od njih iz susednih skandinavskih zemalja, veliki je broj azilanata iz Iraka, Somalije, Avganistana i Latinske Amerike koje je u tu zemlju privukla švedska politika prihvatanja azilanata. Rezultati istraživanja koje je švedska vlada nedavno sprovela pokazuju da trećina mladih od 16 do 29 godina iz najsiromašnijih delova velikih gradova u Švedskoj ne studira i ne radi. Nezaposlenost među rođenim Šveđanima iznosi šest odsto. Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, jaz između bogatih i siromašnih u Švedskoj se povećava brže nego u bilo kojoj drugoj razvijenoj zemlji, mada je potpuno siromaštvo za tu zemlju i dalje neuobičajeno. Švedskim „gostima“, koji su trenutno bez perspektive, očigledno je postalo jasno da su teret za socijalnu državu.
Iza dimne zavese zapaljenih automobila i zgrada ostalo je nerazjašnjeno da li policija zaista nije mogla da savlada čoveka od 69 godina, te je bila primorana da ga usmrti.
Dva muškarca su 22. maja u Londonu napala i mačetom ubila jednog britanskog vojnika. Potom su njegovo telo odvukli na saobraćajnicu te su, mašući oružjem, od šokiranih prolaznika tražili da ih fotografišu. Policija je ustrelila napadače, za koje se pretpostavlja da su azilanti. Na snimcima koje su prikazali svetski mediji, njih dvojica mašu mačetom i krvavim rukama dok objašnjavaju prolaznicima da je to bilo ubistvo iz osvete. Na snimku prete i narednim ubistvima jer, kako kažu, zbog britanskih vojnika muslimani ginu svakog dana. „Oko za oko, zub za zub. Izvinjavam se ženama koje su svedočile napadu, ali u našoj zemlji žene su takođe svedoci napada. Vaš narod nikada neće biti siguran. Uklonite vašu vladu – njoj nije stalo do vas“, rekao je jedan od napadača na amaterskom video snimku napravljenom mobilnim telefonom.
Pripadnici antiterorističkih jedinica nedavno su istakli da pojedini radikalni islamisti predstavljaju veliku opasnost po sigurnost Britanije.
Samo tri dana nakon ovog incidenta, 25. maja, u Parizu je nožem napadnut vojnik. Povređen je dok je bio u patroli u Defansu. Anititerorističko tužilaštvo u Parizu otvorilo je istragu o nasilju, a predsednik Francuske Fransoa Oland izjavio je da za sada ne postoji veza sa ubistvom u Londonu, „ali da bi trebalo da se razmotre sve pretpostavke“.
