Palestinska militantna grupa Hamas oslobodila je tri izraelska taoca u okviru sporazuma o primirju sa Izraelom. Tel Aviv će, sa druge strane, osloboditi 183 palestinska zatvorenika, ali tek kada se uvere da su tri taoca na bezbednom
Sva tri taoca biće ispraćena iz Gaze do vojnog objekta u blizini Reima, gde će proći početnu zdravstvenu proveru i sresti se sa porodicama. Nakon toga, biće odvedeni u bolnice Ihilov i Šeba u centralnom Izraelu.
Za to vreme, Izraelska zatvorska služba sprema se da oslobodi palestinske zatvorenike iz zatvora Keziot u Negevu, prenose izraelski mediji. Tek nakon što bude potvrđeno oslobađanje tri izraelska taoca, zatvorenike će sa te lokacije prevesti jedinica zatvorske službe. Druga grupa zatvorenika biće puštena iz zatvora Ofer na Zapadnoj obali.
Izrael danas planira da oslobodi 183 zatvorenika, uključujući 18 koji služe doživotne kazne.
Ostali i bez šatora
Dok je hiljade ljudi u Pojasu Gaze ostalo bez krova nad glavom, teške uslove života dodatno je pogoršalo to što je oluja uništila veliki broj šatora, koji su bili privremeni smeštaj.
Egipat i Jordan saopštili su da neće biti deo nijednog predloga koji bi raseljavao Palestince iz Pojasa Gaze, kao odgovor na planove Donalda Trampa. Kairo upozorava da bi takav plan potkopao mirovni sporazum s Izraelom. Palestinci u Gazi kažu da je raseljavanje – neostvarivo.
Izvor: Times of Israel/RTS
Tramp je u obraćanju naciji iz Bele kuće rekao da će SAD uništiti sve iranske elektrane i da će gađati naftna postrojenja, ako se sa iranskim liderima ne postigne dogovor
“Moramo da dejstvujemo brzo i punom silom da okupiramo teritoriju, odatle sve proteramo, sve uništimo i pretvorimo je u mrtvu zonu”, kaže penzionisani izraelski general Uzi Dajan. Zašto se veći broj Izraelaca tome ne suprotstavi? Zašto ista ta većina poziva Irance da u ime slobode i progresa izađu na ulice i sruše teokratsku vlast, a nemo posmatra kako Izrael gubi atribut “jedine demokratije Bliskog istoka”
Estonija, članica NATO-a i Evropske unije koja se graniči sa Rusijom, živi između priprema za najgori scenario i svakodnevice koja je još uvek mirna. Dok država ulaže u odbranu, najveće podele ne pravi granica već jezik, generacije i identiteti
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Situacija u Avganistanu se dramatično pogoršava, posebno za žene i devojčice koje su praktično isključene iz javnog života. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, skoro polovina stanovništva ove zemlje će zavisiti od humanitarne pomoći do kraja godine
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
