Gradonačelnik Njujorka: Zohran Mamdani je sve, što ne bi smeo da bude

Za “Vreme” iz Njujorka

Stanovnici Njujorka glasali su za gradonačelnika već tokom _mischief night_a. U pretrpanoj liniji metroa L prema Bruklinu, grupe kostimiranih putnika probijale su se te noći prema vratima vagona uz složni povik „maaaamdaaaniii“, da bi nakon izlaska na peron slavili svoju malu pobedu skakutanjem na stanicama duž 14. ulice, dok je voz, sa američkom zastavom na pročelju, jurio dalje prema Vilijamsburgu.

Vesela galama u „noći nestašluka“ pretvorila se u nešto mnogo ozbiljnije nakon prebrojavanja glasova sa birališta. Poklič kojim su se veseli Njujorčani gurali kroz masu, bio je ime novog hizzonera Zohrana Mamdanija.

Spisku nepisanih propisa ponašanja u gradu pridodata je jedna nova stavka.

Foto: AP Photo/Yuki Iwamura

Njujorška pravila

Stara pravila su manje-više poznata: ne pitajte na šta misle oni koji kažu da su iz Grada, jer postoji samo jedno mesto na svetu koje se može nazvati tim imenom — ispašćete glupi u društvu; nikada ne predlažite onima koji su tu odrasli da idu sa vama na Times Square, bez obzira da li je u pitanju božićni vatromet ili nova Uniqlo prodavnica — gledaće vas kao da nešto sa vama nije u redu; ne zastajkujte dok hodate ulicom, idite pravo prema odredištu bez zadržavanja — lako se može desiti da vas neko odgurne sa puta; ako ne tražite nevolje, ne sedajte na jedno od dva spojena sedišta na početku vagona metroa — ona su rezervisana za spavanje onima koji nemaju drugi krov nad glavom; ne jedite ništa iz uličnih kioska, jer u njima nema tekuće vode i niko ne zna gde prodavci idu u toalet; ako volite azijsku kuhinju, tražite kineske restorane koji izgledaju kao mesta koja se zaobilaze — tu je najbolja hrana; budite oprezni u komunikaciji sa ženskim svetom, jer će oni koji kažu nešto pogrešno biti počašćeni sočnom psovkom o pušenju onoga što devojke nemaju; ne tražite od policajca na ulici pomoć, jer će se ponašati kao da ne postojite — pozovite 911.

Lista poželjnih stvari mnogo je duža, ali je trenutno na prvom mestu „demokratski socijalizam“.

O demokratiji se uči od kindergartena, ali je sa ovim drugim malo teže. Vladimir Iljič Uljanov, Josif Staljin ili crvena ruža? Das Kapital, Berni Sanders ili Aleksandrija Okasio-Kortes? Makartizam ili Trampov antikomunizam?

Foto: AP Photo/Yuki Iwamura

Osećaj za jednakost i pravdu

Stvari su često mnogo jednostavnije — reč je samo o osećaju za jednakost i pravdu. Autentičnom, krajnje jasnom saznanju da oni koji su ovde rođeni neće moći da žive u svom gradu kada više ne budu mogli da rade, ako nemaju ušteđevinu od najmanje pola miliona dolara koja je investirana u akcije i državne obveznice.

Kako rente za stanove neprekidno rastu, jednosobni stanovi već koštaju između tri i četiri hiljade dolara mesečno, a četvrtina zarade ide na brigu o deci. Gradski autobusi idu brzinom od 16 kilometara na sat u gradu gde od Hous parka do Long Ajlenda ima više od 250 kilometara. Najbliži Walmart, gde je obično sve jeftinije, nalazi se preko reke u Nju Džersiju, pa galon Horizon mleka košta u njujorškim botegama više od osam dolara.

Svih tih problema svestan je Zohran Mamdani, poslanik u Skupštini države Njujork, za koga pre godinu dana niko nije čuo, porazio je republikanski i demokratski establišment koji je potrošio desetine miliona dolara na izbornu kampanju — postovima na društvenim mrežama i spremnošću da razgovara sa ljudima na ulici o njihovim problemima. Mamdani je progresivan čak i za njujorške standarde, a to je verovatno najliberalniji grad u ovoj zemlji.

Nesavršen kandidat na Instagramu i TikToku

Birači su ga zavoleli ne samo zbog onoga što je govorio, već i zbog stila njegove kampanje, koji je govorio jezikom društvenih medija. Ali ne Facebooka ili X-a, gde su važne reči, već vizuelnih algoritama na kojima su bazirani Instagram i TikTok.

Njegova neiscrpna energija i obećanja o zamrzavanju stanarina, univerzalnoj dečjoj zaštiti, jeftinim prodavnicama hrane i besplatnom prevozu, razvila su bliskost stanovnika Njujorka sa ovim naturalizovanim sugrađaninom iz Ugande, koji se nikada do sada nije našao na bilo kakvom rukovodećem mestu.

Sam Mamdani kaže da je on daleko od savršenog kandidata.

„Ja sam mlad, uprkos svim mojim naporima da ostarim. Ja sam musliman. Ja sam demokratski socijalista. I što je, navodno, najpogubnije od svega — odbijam da se zbog toga izvinjavam.”

Foto: AP Photo/Yuki Iwamura

Autentični duh Njujorčanina

Verovatno njegove priče o dodatnom porezu za bogate pored centra korporativnog kapitalizma u Wall Streetu, ili tvrdnje o izraelskom genocidu u Gazi u gradu gde živi više Jevreja nego u Tel Avivu, neće prijati svima, ali reći da je mlad uprkos naporima da ostari i da neće da se izvinjava zbog onoga što jeste, deo su autentičnog duha ovog grada koji su mnogi prepoznali i zavoleli.

Često se mogu sresti po Americi samouvereni i drčni, a Njujorčani najčešće prednjače u tome. Za razliku od takvih koji žive u, na primer, Majamiju, gde se te osobine pretvaraju u bahatost, stanovnici Grada su ljubazni, prijatni, veseli i druželjubivi — baš kao i njihov budući gradonačelnik, za koga su glasali, jer je pokazao da ume da sluša druge. Da razume da je mnogima svakodnevnica, uprkos svim privilegijama grada koji je centar sveta, često naporna, neizvesna i teška. Da ponudi viziju koju nema rukovodstvo Demokratske stranke.

Sa reči na dela

Zbog ponavljanja mantre o elitama koje su izdale narod, Donald Tramp je došao na vlast. A kada je zaseo u Belu kuću, treba naći novi narativ — republikanci neće biti uklonjeni isticanjem identitetskih pitanja umesto osnovnih potreba radnika.

Ideološki prethodnici Zohrana Mamdanija imali su običaj da kažu kako se ne može biti Kerenski nakon Oktobarske revolucije. Kada se dogode potresi, sve se menja, nema više nazad.

Sada novom gradonačelniku preostaje da ostvari svoja ogromna obećanja, jer Njujorčani ne vole da ih neko vara. Bez obzira što su spremni da poveruju u čuda i mesijanska obećanja, od Mamdanija se očekuju dela.

Ako ne budu dobili ono što im je obećao, proći će poput onih koji nerviraju ženski svet neumesnim opaskama ili zastajkuju na ulicama da zagledaju izloge i tanušne solitere sa sto spratova, u kojima dvoje ljudi ne mogu da se mimoiđu ispred lifta.

Da, putnici iz onog voza na liniji L preplavili su noć uoči Halloweena ulice Bruklina. Jedna od gradskih žurki bila je odmah pored Berry streeta, u onim stanovima gde se ulazi preko stepeništa sa ulice. Svaki put kada je DJ zavrteo nešto poput Geese, koji su postali muzička atrakcija grada, povećavao se broj onih koji su plesali u sobi — slučajnim prolaznicima koji su ulazili sa ulice. Popili bi piće, porazgovarali sa ostalima i odlazili nakon „100 Horses” dalje u bruklinsku noć, pokušavajući bezuspešno, sa svojim novim gradonačelnikom, da ostare.