Zbog decenijama duge obespravljenosti, šiiti u Iraku imaju velika očekivanja. Svrgavanje Sadama donelo im je nadu da će imati veću zastupljenost i uticaj u političkom životu zemlje. Produžena okupacija ih je, međutim, razočarala i ponovo oživela nepravde iz prošlosti. Sada se bore za vlast, za koju veruju da im je na dohvatu ruke
(Specijalno za „Vreme“ iz Bagdada)
Danju zidar, Nadžim Abdul Amir (26), svako veče radi na crno kao verski instruktor. Nadžim strogo nadzire na desetine dečaka mlađih od 14 godina, postrojenih na neosvetljenoj poljani s pogledom na džamiju Mušin. Ovaj mršavi mladić kratke bradice, u trenerci i dukserici, gromoglasno im izdaje naredbe. Nadžim je mudarib, ili instruktor, koji šezdeset dečaka obučava kako se ispravno poštuje ašura, jedan od najvažnijih obreda za šiitske muslimane. Srž obreda je epska naracija o mučeniku Huseinu, trećem imamu, ili vođi šiitske zajednice.
Džamija Mušin nalazi se na glavnom putu na ulazu u bagdadski Sadr, šiitsko uporište sa oko tri miliona stanovnika. Na početku muharema, prvog meseca islamske godine (u februaru), na stotine hiljada stanovnika Sadra i milioni šiita iz celog Iraka, počinju uspon ka svetilištu u Kerbali. Njima se u obredu pridružuju šiitski hodočasnici iz Irana, kao i iz celog sveta, iz Libana, Saudijske Arabije, Pakistana, Indije, Avganistana i Azerbejdžana. Vrhunac svetkovine odigrava se na ašuru, desetog dana muharema.
DRUGAČIJE PRAZNOVANjE: Nadžim je volonter i ovogodišnju proslavu ašure smatrao je posebno značajnom. Biće to drugačija ašura od svih prethodnih, kaže, „za vreme Sadama smo praznovali krišom. Dok smo kuvali na ulici, pripadnici partije Baas bi nam prevrtali lonce.“ (Nadžim tada još nije znao da će u još uvek nestabilnom Iraku, tokom ovogodišnje ašure poginuti 18 osoba.)
Nadžimovi dečaci nose tamnu odeću i vojničke opasače o koje okače bič ili zandžin. Dobili su i značke koje su s ponosom okačili. Ahmed Sabah (13) je Nadžibov najbolji učenik i ujedno radud, ili pojac, koji predvodi pevanje pesama. To je deo islamske tradicije, objašnjava Ahmed. Dečaci se poređaju u vrstu, i Ahmed započinje sa pesmom lamenta. Dečaci se u ritmu udaraju po grudima, a obred se zove latimin. Bičem zamahuju naizmenično preko ramena, uzvikujući „ja Ali!“, u slavu Huseinovog oca mučenika, dok jedan dečak udara u aluminijumsku konzervu koja mu je poslužila kao bubanj. U ovakvoj procesiji hodaju do Karbala.
Za razliku od većine drugih – sunitskih muslimana – šiiti veruju da nakon smrti proroka Muhameda (632 g. nove ere) vođstvo nad umom, ili verskom zajednicom, treba da preuzme Muhamedova porodica, tj. da ga naslede njegovi potomci, počevši od Muhamedovog rođaka i zeta, Ali Ibn Abu Taliba. Međutim, kada je Muhamed umro, njegov najbolji prijatelj i tast Abu Bakir postao je prvi kalif (vođa muslimana). Abu Bakir vladao je od 632. do 634. i njega je nasledio Umar koji je vladao od 634. do 644, kada je ubijen. Na njegovo mesto došao je Utman koji je bio kalif od 644. do 656, kada je i on ubijen. Alija je plemenski sabor izabrao za četvrtog kalifa 656, a ubijen je nakon pet godina.
Muavija, vladar Sirije i veliki ratnik iz loze Umajad, postao je kalif nakon Alija. Porodica Umajad bila je neprijatelj Muhamedove loze Hašemita. Muavija je isprva osporavao proročanstvo Muhamedovo i jedan je od poslednjih iz Meke koji je primio islam. Muavija je bio i Alijev neprijatelj i optuživao ga je za Utmanovu smrt. Muavija je sklopio primirje s Alijevim najstarijim sinom Hasanom, koji se složio da se povuče iz politike. Kada je kalifova odora trebalo da pređe u ruke Muavijinog sina Jazida, Alijev mlađi sin Husein je to osporio. Husein je očekivao podršku stanovnika Kufe u južnom Iraku, gde je bilo sedište njegovog oca kalifa.
Husein je krenuo ka Kufi u pratnji 72 muškarca i članova njihovih porodica, ali je Jazid u međuvremenu ubedio vođe iz Kufe da se odreknu Huseina. Huseina i njegovu pratnju presreli su vojnici i primorali ga da se ulogori u pustinji nadomak grada Kerbale. Šemir Ibn Sad je predvodio Jazidovu vojsku koja je opkolila Huseinov logor, braneći im da se snabdevaju vodom iz Eufrata. Nakon desetog dana opsade, desetog dana meseca muharema (10. oktobar, 680 n.e.), Šemir i njegova vojska masakrirali su Huseina i njegove sledbenike. Žene i deca su prodati u roblje. Jazid je postao šesti kalif i vladao je iz Damaska.
Huseinovi sledbenici, poznatiji kao Alijevi šiiti (Alijevi pobornici), nisu priznali naslednike loze Umajad. Kerbala je postala odredište hodočasnika za sve šiite sveta i njihov duhovni centar. Većina šiita smatra da su prvih jedanaest imama bili ubijeni, dok je dvanaesti imam 847. godine n. e. čudom dospeo u carstvo nezemaljsko, i na sudnji dan se pojavio kao Mahdi, ili obećani Mesija. Veliki broj dana u godini šiiti obeležavaju u čast imama mučenika ali i u čast imama i savremenog doba, kao što je Muhamed Sadik al Sadir, koga su navodno ubili Sadamovi agenti 1999. godine.
ČUVANjE OBRAZA: Priče se iznova ispredaju u bezbroj ceremonija, a publiku čas ponese gnev, čas bude ganuta do suza zbog ispričanih tragedija. Ašura je obred posvećen mučeniku Huseinu. Šiiti se okupljaju da bi ožalili mučenika, a deo obreda je često i samokažnjavanje, od bičevanja do toga da se sebi kamom zaseče čelo. Ovaj ekstremni čin samokažnjavanja je kontroverzan u islamskom učenju, mahom zato što svojom surovošću daje lošu sliku o muslimanima. Nadžim kaže da je njegova džamija od radikalnog iračkog verskog vođe Muktade al Sadira dobila naređenje da se ne koriste kame kao i da ne sme biti samopovređivanja.
Pevači latmije, ili tužbalica, poput slavnog iračkog pevača Basema al Karbalaija i poznatih glumaca, do detalja opisuju opsadu u kojoj se našao Husein sa svojim sledbenicima u pustinji blizu Karbale, ali i Jazidovu svirepost, jer je udario na Huseina u petak u podne, u vreme molitve. U bioskopu „Naser“ u glavnoj bagdadskoj ulici Sadun, prikazuje se film „Husein, revolucionar i mučenik“. Muškarci i žene liju gorke suze dok gledaju poslednje scene koje prikazuju izdaju stanovnika Kufe, koji su se priklonili zlom Jazidu. Vrline šiitskih muslimana veličaju se nad nepravdom koju su počinili suniti kada su Huseinu ukrali kalifsku odoru, a nisu bili milostivi ni prema deci ni ženama. Dinastija Umajad je prokleta, a samim tim i njeni sledbenici, muslimani suniti.
Samokažnjavanje tokom svetkovine izvodi se kolektivno i javno pred celom zajednicom. Obredi traju i po dva meseca godišnje, tokom meseca safara i tokom ramadana u čast Alijevog stradalništva. Ovi obredi veoma su značajni u kulturi u kojoj je važno sačuvati obraz i sakriti slabosti, jer vernici tokom njih daju oduška svojim osećanjima.
Dr Ogastas Ričard Norton, profesor političkih nauka i antropologije na Univerzitetu u Bostonu, smatra da ovi obredi učvršćuju politički identitet zajednice i da su, na primer, preko njih šiitski muslimani u Libanu, Iraku i Iranu zbijali redove u političkom smislu. Savremene šiitske vođe su stradalništvo Huseina preobličile u uzor herojstva i žrtvovanja svim vernicima kako bi imali primer kako se treba boriti protiv okupatora. Stradanje u Karbali ima svojevrsnu političku komponentu i simboliku represije nad šiitima kroz istoriju. Tokom vladavine partije Baas u Iraku, koja je trajala bezmalo 35 godina, ovi obredi su bili zabranjeni. Obred ašure branili su i otomanski osvajači u XVI veku. Tokom 1974. godine obredi su postali svojevrsni vid političkog protesta. Policajci koji su 1977. došli da zabrane obred, naišli su na snažan otpor na putu hodočasnika između Nadžafa i Karbale. Gnevna gomila zauzela je policijsku stanicu a demonstranti su uzvikivali – „Sadame, ruke k sebi! Irački narod te ne želi!“
Obrede posvećene Huseinu često prati nasilje i u Pakistanu. Pobune su česte. Setimo se samo krvavih obračuna između sunita i šiita koji su sredinom šezdesetih izbili u Pandžabu kao i onog u Karačiju osamdesetih, zbog čega su vlasti zabranile obrede, što je samo učvrstilo veru šiita u svoju obespravljenost.
U istočnom delu Saudijske Arabije (Hasa), gde je koncentrisana šiitska manjina, u novembru 1979. izbili su neredi kada je oko 90.000 demonstranata tokom procesije nosilo slike Ajatolaha Homeinija, iako su saudijske vlasti šiitima zabranile da obeležavaju stradanje Huseinovo. Jake snage bezbednosti su intervenisale.
IZNEVERENE NADE: Tokom izraelskog napada na Liban u oktobru 1983, izraelski vojnici presreli su povorku šiita tokom obreda ašure kod grada Nabatije na jugu Libana. Šiitski vođa muftija Muhamed Mahdi Šmas al Din izdao je fatvu kojom je pozvao sve vernike da se suprotstave izraelskoj okupaciji, a Izraelci su bili poistovećeni sa Jazidom. Incident u Nabatiji bio je prekretnica za otpor muslimana izraelskoj okupaciji i podsticaj za političko jedinstvo šiita u Libanu.
Muharemske ceremonije najdramatičnije su ispolitizovane krajem 1978. Islamistička frakcija opzicije šahu u Iranu predvodila je proteste protiv šaha Reze Pahlavija, poredeći svoju borbu sa istorijskom borbom između Huseina i Jazida. Ajatolah Homeini iskoristio je muharemske svečanosti da uspostavi islamsku vladu u Iranu, a obrede je prikazao kao izraz konačnog otpora tiraniji i nepravdi.
Zbog decenijama duge obespravljenosti, šiiti u Iraku imaju velika očekivanja. Svrgavanje Sadama donelo im je nadu da će imati veću zastupljenost i uticaj u političkom životu zemlje, a mnogi su se ponadali da će upravo šiitska zajednica voditi glavnu reč nakon demokratskih izbora. Produžena okupacija ih je, međutim, razočarala i ponovo oživela nepravde iz prošlosti. Sada se bore za vlast, za koju veruju da im je na dohvatu ruke.
„Kad sam se vozio od aerodroma do grada, Bagdad je goreo“, priseća se američki diplomata Pol Bremer svog dolaska u iračku prestonicu da preuzme ulogu guvernera okupiranog Iraka. „Na ulicama nije bilo saobraćaja. Nigde u zemlji nije bilo nijednog policajca. U zemlji nije bilo struje. Niti bilo kakve ekonomske aktivnosti…“ Za to vreme, u Vašingtonu je američki predsednik Džordž Buš priredio gala prijem u Beloj kući u čast godišnjice drugog rata protiv Iraka.
Danas, godinu dana kasnije, kada se Pol Bremer osvrne oko sebe, Irak izgleda sasvim drugačije. Red i zakon su donekle uspostavljeni, škole i bolnice ponovo imaju struju i vodu, privreda je pokrenuta, a novac od naftne industrije, koja se popela na nivo od pre rata, ponovo se sliva u državnu kasu. Bremer se mukotrpnim pregovorima pobrinuo i za to da svih 25 članova Iračkog vladajućeg saveta, neke vrste prelazne vlade Iraka, usvoje novi privremeni ustav, što je bio preduslov da koaliciona privremena vlast, na čijem je Bremer čelu, krajem juna preda vlast Iračanima.
Da je Irak, godinu dana od početka rata, sasvim drugačija zemlja, nema sumnje. Za početak, irački tiranin Sadam Husein je u američkom zatvoru gde očekuje suđenje za ratne i druge zločine. Za mnoge Iračane, naročito šiitske muslimane koji čine 60 odsto stanovništva, to znači da više nema opasnosti da se nađu u Sadamovim zatvorima mučilištima, gde će im policajci uterivati lojalnost prema diktatoru elektro-šokovima i ostalim vidovima torture. Kurdski jezik biće uz arapski zvaničan jezik. Istraživanje o tome kako Iračani, godinu dana kasnije, gledaju na situaciju u zemlji, otkriva da većina, njih preko 56 odsto, sadašnje stanje ocenjuje kao bolje nego pre rata. Što je važnije, skoro dve trećine ispitanika gaji optimizam u pogledu na budućnost. Ali, više od polovine ih se protivi prisustvu stranih snaga u okupaciji zemlje.
Međutim, uprkos tome što je preko 200.000 Iračana prošlo policijsku i vojničku obuku, u Iraku tinja rat nakon rata. Reklo bi se, zapravo, da su u toku dva rata. Jedan je usmeren protiv američkih snaga i njihovih saveznika. Drugi vode neuhvatljive grupe Sadamovih pristalica protiv iračkih civila, a na udaru su naročito pripadnici šiitske većine. Dok jedni žele da oslabe ili čak oteraju okupacione snage, drugi se nadaju zavadi, možda čak i građanskom ratu među različitim verskim i političkim grupacijama. U istom mesecu u kome je obeležena godišnjica rata protiv Sadamovog režima, u toku proslave jednog od najvećih praznika šiita poginulo je više od 150 vernika. Bremer je još u avionu na putu za Bagdad odlučio da raspusti Sadamovu vojsku koja je u tom trenutku brojala oko 400.000 vojnika. Mnogi ga i dan-danas kritikuju zbog ovog poteza, jer je u zemlji stvoren bezbednosni vakuum, u kome su u prvi mah najveću opasnost za građane predstavljale naoružane bande pljačkaša, dok se mnogo ozbiljniji militantni pokreti nisu pojavili na sceni.
Iako rat protiv Iraka nije izazvao tolike kontroverze poput rata za Suecki kanal 1956, nakon koga je britanski premijer morao da se povuče, ili rat u Vijetnamu, koji je ostavio traumu na generacije Amerikanaca, podelio je svetsko javno mnjenje, kao i svetske sile. Što je strašnije, tragični događaji u Madridu i upozorenje šefa londonske policije o mogućim napadima na prestonicu Velike Britanije pokazali su da svrgavanjem Sadama Huseina s vlasti svet nije postao mnogo bezbedniji. Niti je u regionu pokrenuo lavinu demokratije. Neki se danas podsećaju da je britanskim kolonizatorima ponegde trebalo i sto godina da u svoje kolonije uvedu demokratiju. Iračani se nadaju da će njihova mladica pustiti koren već početkom naredne godine, kada su u planu prvi demokratski izbori u Iraku, posle skoro četiri decenije tiranije.
Duška Anastasijević
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
