Papa Lav XIV obeležava prvu godinu pontifikata uz vidljive simbolične promene u odnosu na papu Franju, ali i bez jasnog teološkog programa. Ipak, njegov sukob sa Donaldom Trampom stavio ga je u centar međunarodne pažnje
Nosi svečaniju i tradicionalniju odeću od svog prethodnika. A osim toga, papa Lav XIV, za razliku od pape Franje, ponovno živi u Apostolskoj palati, visoko iznad Trga svetog Petra u Vatikanu. Takođe se, što Franja nikada nije činio, povremeno povlači u papinu letnju rezidenciju, Kastel Gandolfo.
Kad je reč o spoljnim obeležjima, američki kardinal Robert Prevost, kojeg je konklava pre godinu dana, 8. maja 2025. izabrala za poglavara Rimokatoličke crkve i koji je uzeo ime Lav XIV, u mnogočemu postupa drugačije od svog prethodnika, piše Dojče vele.
Kada je reč o programskom, teološkom i crkvenopolitičkom usmerenju, njegov smer i dalje je nejasan. Za sada još nema enciklike, nijednog velikog učiteljskog dokumenta iz pera Lava, naglašava augsburški crkveni istoričar Jerg Ernesti u razgovoru za DW. Tako „ostaje otvoreno kuda teološki vodi ovaj papa“. Čini se da se on tu još uvek svesno uzdržava.
Prve reči koje je Lav nekoliko sati nakon izbora 8. maja 2025. izgovorio sa lođe bazilike svetog Petra, bile su: „Mir s vama svima!“ Nijedan se pojam u tom govoru ne pojavljuje češće od reči „mir“. Lav se zalagao za „nenaoružani i razoružavajući mir, ponizan i ustrajan“. Time je u velikoj meri sledio liniju svog prethodnika, koji se više puta izjašnjavao o ruskom napadu na Ukrajinu i o sukobu u Gazi.
Militaristički obeležena spoljna politika američkog predsednika Donalda Trampa motivu mira daje dodatnu važnost – američko uplitanje u Venecueli, pretnje Kubi i Grenlandu, rat protiv Irana. Najkasnije je napad na Iran, čija težnja za nuklearnim oružjem već godinama izaziva međunarodnu zabrinutost, doveo do otvorenog sukoba između dvojice trenutno najvažnijih Amerikanaca na svetu – pape koji uglavnom govori promišljeno i predsednika koji nastupa grubo.
U ratu s Iranom Tramp je nakon Uskrsa otvoreno zapretio uništenjem te zemlje. „Čitava civilizacija večeras će nestati“, rekao je. Kada je papa tu pretnju odbacio kao „zaista neprihvatljivu“ i upozorio na „fantazije o svemoći“ koje postaju „sve nepredvidljivije i agresivnije“, Tramp ga je lično napao. Nazvao ga je „vrlo levim“, a u pogledu spoljne politike, „užasnim“. Možda Tramp pritom zanemaruje značaj Venecuele i Kube, ali i Libana za Vatikan. Sve tri zemlje imaju katoličku tradiciju.
Crkveni istoričar Ernesti, koji je napisao brojne knjige o papinstvu i pojedinim papama, ocenjuje da je Trampov napad na Lava bez presedana. „Niko se nije tako omalovažavajuće izražavao o osobi pape. To nisu učinili ni Hitler, ni Musolini, ni Napoleon.“ Takođe je „potpuno besmisleno“ zameriti se moralnom autoritetu kakav je papa. Lav je, kaže Ernesti, reagovao veoma mudro i smireno se pozvao na svoju službu. Kasnije je novinarima u avionu koji je leteo prema Africi, papa rekao da se ne boji Trampa.
Napad američkog predsednika doveo je do toga da su kritične izjave poglavara Crkve, izrečene u kratkom obraćanju jedne večeri u Kastel Gandolfu, dobile svetsku pažnju. Tome možda doprinosi i to što su iz nekih zemalja zapadnog sveta, uključujući i SAD, posljednjih meseci stizali izveštaji o novom porastu interesa za religiju i Crkvu.
Manje je pažnje privukla polemika američkog potpredsednika Džej Di Vensa s papom. Ipak, ona je u načelu možda bila važnija za Lava od predsednikovih ispada. Vens, koji je tek 2019. prešao na katoličanstvo i više se oslanja na reakcionarne teološke mislioce, pozvao je papu na oprez kada govori o teologiji. Najbolje bi bilo, rekao je, „da Vatikan ostane kod pitanja morala“. Kasnije je Vens ublažio ton.
Za razliku od svog prethodnika, iz dosadašnjih govora i izjava pape Lava ne može se iščitati kritika Evrope ili Crkve u evropskim zemljama. Papa Franja je povremeno koristio oštre reči i optuživao Evropu da je postala umorna i zatvorena. Lav se za sada, kad prima predstavnike evropskih zemalja, uvek pokazuje kao dobronameran. U junu mu je na rasporedu šestodnevna poseta Španiji.
Ipak, kod njega se vidi da mu je Afrika posebno bliska i po srcu i po pažnji. U aprilu 2026. proveo je jedanaest dana u četiri afričke zemlje. To znači da je već sada duže boravio u Africi nego Benedikt XVI tokom svojih osam godina pontifikata. Još od početka svog pontifikata razmišljao je o putovanju u Afriku, rekao je Lav više puta.
Za stručnjaka za papinstvo Ernestija ta „vrlo svesna odluka Lava“ uklapa se u širi kontekst. Već 150 godina Afrika je „u fokusu papa“. Danas Crkva u Africi raste prosečno tri odsto godišnje, dok evropska stagnira. „Težišta unutar Katoličke crkve se pomeraju“, kaže Ernesti. Sve više Afrikanaca radi u Vatikanu. Ta usmerenost i uvažavanje od strane pape sigurno važe i za njegov pogled na Aziju i Latinsku Ameriku.
Od sukoba između američkog predsednika Trampa i pape mnogi posmatrači više ne očekuju da će Lav, koji je inače rođen u Čikagu, tokom Trampovog mandata posetiti SAD. Na glasine da bi američka administracija rado videla poglavara Crkve na proslavi 250. godišnjice Deklaracije o nezavisnosti SAD 4. jula, Vatikan odgovara na svoj način. Upravo na taj dan, kada Amerikanci širom sveta slave svoju zemlju, papa Lav posećuje sredozemno ostrvo Lampeduzu.
Lampeduza se smatra simboličnim mestom za migracije i nevolje izbeglica još od leta 2013, kada je papa Franja, nekoliko meseci nakon izbora, posetio ostrvo i oplakao hiljade izbeglica koje su poginule pokušavajući opasnim putem da pređu u Evropu. Lampeduza je i za Lava programski važna. I on naglašava patnju miliona ljudi koji su širom sveta prisiljeni na bekstvo.
To je vidljivo i u programu njegove posete Španiji. Poslednja dva dana putovanja vode ga na dva Kanarska ostrva, Gran Kanariju i Tenerife. Oba su popularna turistička odredišta na koja sve više izbeglica iz Afrike pristiže brodovima. I njima će Lav posvetiti pažnju. Na omiljenim odredištima evropskih turista papa će podsetiti da su migracije i sudbina izbeglica i dalje važne teme.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Visok procenat punjača kupljenih na Temuu nije prošao osnovne testove električne bezbednosti, dok veliki broj igračaka za bebe predstavlja bezbednosni rizik, saopštila je Evropska komisija
Iako zakon u SAD zabranjuje stavljanje likova živih ljudi na novčanice, Tramp želi 250 dolara sa sopstvenim likom
Oman nova meta Trampa ukoliko sa Iranom preuzme kontrolu nad Ormuskim moreuzom, javlja CNN. Oman je najmanje 15. država kojoj je Tramp, tokom dva predsednička mandata pretio napadom, ostavio otvorenu mogućnost za napad ili koju je zaista napao
Novi talas napada između američkih i iranskih snaga zabeležen je tokom 27. i 28. maja, uz istovremene diplomatske napore da se konflikt obuzda. Dok Vašington i Teheran razmatraju uslove mogućeg dogovora, vojna operacija na terenu se ne prekida
Nekoliko megakompanija menjaju energetske bilanse čitavih regiona, preusmeravaju globalna tržišta rada i redefinišu način na koji milijarde ljudi dolaze do informacija. Nijedan parlament nikada nije glasao o tome, niti je i jedan birač o tome pitan. Odluka da se kompletna globalna ekonomija preusmeri ka VI nije doneta na mestu gde se demokratski odlučuje zato što takvo mesto za ovu vrstu odluka i ne postoji. Odlučilo je tržište, a tržište nema biračko telo
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Na Slaviji je održan najveći predizborni miting u istoriji. O tačnim brojkama niko ne treba da brine, jer je većina tu – samo sada to treba preliti u glasačke kutije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
