Godinu dana nakon formiranja koalicione vlade Fridriha Merca, čak 86 odsto građana nezadovoljno je radom nemačke vlade, dok krajnje desna Alternativa za Nemačku beleži istorijski rast podrške
Očekivanja od savezne vlade Nemačke nisu mogla biti veća kada je koalicija konzervativnih partija (CDU/CSU) i socijaldemokrata (SPD) preuzela vlast pre godinu dana, 6. maja 2025. Upravo je savezni kancelar i lider CDU Fridrih Merc sam postavio lestvicu veoma visoko.
Glavni prioritet trebalo je da bude privredni oporavak zemlje. Građani će već za nekoliko meseci osetiti da stvari u Nemačkoj idu nabolje, obećao je kancelar u svom prvom obraćanju i najavio velike reforme već za jesen.
Nakon godinu dana na vlasti, kancelar sada mora nevoljno da prizna da se zemlja kao što je Nemačka ne može preokrenuti za samo nekoliko meseci. Vladajuća koalicija sklona je sukobima, a zbog dugotrajne potrage za kompromisima mnogo je sporija nego što se očekivalo. Privreda se ne oporavlja, a razočaranje građana radom vlade gotovo je opipljivo.
Ukupno 86 odsto Nemaca nezadovoljno je radom savezne vlade. To pokazuje najnovije reprezentativno istraživanje javnog mnjenja ARD-Dojčlandtrend, za koje je institut infratest dimap između 4. i 6. maja 2026. anketirao 1.303 nemačka građana s pravom glasa. Toliko visok nivo nezadovoljstva predstavlja rekord. Nijedna savezna vlada nije nakon godinu dana mandata ocenjena tako negativno otkako se ova istraživanja sprovode od 1997. godine.
Pritom statistika rada vlade i ne izgleda toliko loše. Kancelar i ministri održali su ukupno 41 sednicu i pokrenuli 557 inicijativa. Među njima je bilo 175 nacrta zakona – posebno u oblastima migracije, privrede i energetike, bezbednosti i odbrane, rada i socijalne politike. Ipak, s obzirom na lošu ekonomsku situaciju u kojoj se Nemačka i dalje nalazi, građanima to očigledno nije dovoljno.
Čak 86 procenata građana nezadovoljno je onim što je vlada do sada uradila. Kritike se ne odnose samo na sadržaj politike. Loše ocene birači daju i komunikaciji sa građanima, kao i odnosima unutar vlade.
Samo 44 odsto ispitanika smatra da bi koalicija trebalo da ostane na vlasti do narednih redovnih parlamentarnih izbora 2029. godine. Protiv prevremenog okončanja koalicije su jedino birači vladajućih stranaka i opozicionih Zelenih.
Ali šta bi bilo kada bi sada bili održani novi izbori? Prema ovom istraživanju, vladajući CDU/CSU i SPD više ne bi imali većinu. Po prvi put bi delimično desničarsko-ekstremistička Alternativa za Nemačku (AfD) postala najjača politička snaga. Sa 27 odsto podrške, AfD je dostigla novi rekord.
U odnosu na aprilsko istraživanje, CDU/CSU su izgubili dva procentna poena i sada imaju 24 odsto podrške. SPD ostaje na 12 procenata, Levica i dalje ima deset odsto, dok su Zeleni sa 15 procenata (+1) nešto jači nego ranije. FDP sa četiri odsto (+1) i Savez Sare Vagenkneht (BSW) sa tri trenutno ne bi uspeli da uđu u Bundestag (cenzus za ulazak u nemački parlament u pet odsto).
AfD još bolje stoji u istraživanjima u saveznoj pokrajini Saksonija-Anhalt, gde se u septembru bira novi pokrajinski parlament. Prema istraživanju instituta infratest dimap, AfD bi u toj istočnonemačkoj pokrajini trenutno osvojila čak 41 odsto glasova. Trenutno vladajući CDU daleko zaostaje sa 26 procenata podrške.
Kancelar Merc ne vidi alternativu koaliciji sa SPD-om i želi da nastavi da vlada zajedno sa njima. Nakon što je u aprilu predstavljen nacrt reforme zdravstvenog sistema, pre letnje pauze trebalo bi da budu razmotrene osnovne smernice reforme penzionog sistema. Do kraja godine planira se i velika reforma poreza na dohodak, koja bi prvenstveno trebalo da rastereti građane sa nižim i srednjim primanjima.
Međutim, za finansiranje svih tih mera još nema rešenja. SPD želi veće oporezivanje bogatih, dok se Mercovi demohrišćani tome protive.
Ako pitate građane, prioritet bi trebalo da budu ekonomija, socijalna pitanja i migracije. Međutim, prema ovom istraživanju oni imaju malo poverenja u to da ova vladajuća koalicija to može u dovoljnoj meri da promeni.
Dok je u junu 2025. više od polovine građana verovalo da ova vladajuća koalicija može da pokrene privredu, sada tako misli samo 24 odsto njih. Ranije je dobra trećina ispitanika smatrala da će koalicija obezbediti veću socijalnu sigurnost, a danas samo 23 odsto. Efikasno upravljanje migracijama od vlade očekuje trećina ispitanika (34%), a prošlog leta to je očekivalo gotovo četvoro od deset ispitanika.
U intervjuima povodom prve godišnjice vlade Fridrih Merc naglašava da nijedan kancelar pre njega nije morao da se suočava s tako teškim okolnostima. Svet se, kaže, zbog globalnih kriza i ratova, nalazi u istorijski izuzetnoj situaciji. Građani, međutim, ne prihvataju te otežane okolnosti kao opravdanje za rad Mercove koalicije. Čak 61 odsto njih smatra da delovanje vlade u postojećim kriznim uslovima nije adekvatno.
Kada je reč o kancelaru Mercu, samo 16 odsto ispitanika je „uglavnom zadovoljno“ njegovim radom, što je najniži rezultat jednog kancelara u istraživanju Dojčlandtrend. Osam od deset ispitanika kritikuje njegov način komunikacije. Tri četvrtine sumnja da može dobro da vodi zemlju kroz krizu. Sedam od deset ispitanika dovodi u pitanje njegovu sposobnost za obavljanje funkcije kancelara. Bolje rezultate Merc ostvaruje jedino među pristalicama njegovih demohrišćana.
Na kraju, pogled na dva pitanja spoljne i bezbednosne politike. Nemačka ratna mornarica raspoređuje dva broda u Sredozemnom moru. Minolovac „Fulda“ isplovio je iz luke u Kilu, dok se brod za snabdevanje „Mozel“, koji se trenutno nalazi u Egejskom moru, priprema za moguću misiju. Ukoliko nakon završetka borbi dođe do međunarodne pomorske operacije u Ormuskom moreuzu ispred obale Irana, ti brodovi trebalo bi brzo da budu spremni za delovanje.
U istraživanju Dojčlandtrend svaki drugi ispitanik smatra ispravnim to što bi nemačka mornarica učestvovala u takvoj misiji. Stavovi se razlikuju u zavisnosti od partijske pripadnosti ispitanika.
Iako je odnos između američkog predsednika Donalda Trampa i nemačkog kancelara Fridriha Merca u početku delovao prilično skladno, poslednjih nedelja došlo je do jasnih neslaganja. Nemci smatraju ispravnim to što Merc zastupa sopstvene stavove. Bez obzira na partijsku pripadnost, većina građana smatra da savezna vlada treba da ostane pri svojim stavovima, čak i ako bi to moglo da naljuti Donalda Trampa. Samo nešto više od svakog petog ispitanika zalaže se za uzdržaniji nastup Nemačke u spoljnopolitičkim sporovima kako ne bi provocirala Trampa.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Šta stoji iza novih poslovnih aranžmana bivšeg ukrajinskog ministra odbrane Mihaila Fedorova i njegovog savezništva sa Aleksom Karpom, šefom američkog tehnološkog giganta Palantira
Nemački radikalni desničari su po anketama na koračić od toga da u nedelju dobiju svog prvog pokrajinskog premijera
Za navedeni prekršaj zakonom je propisana novčana kazna u iznosu od 700 do 4.000 evra ili kazna zatvora do 30 dana
Kako se o navodnom ruskom pokušaju udara na ukrajinske avione u Lajpcigu našla Srbija
Nemačka vlada optužila je Rusiju da stoji iza neuspelog napada dronom na aerodrom u Lajpcigu, gde je početkom avgusta pronađena letelica opremljena eksplozivom i mehanizmom za aktiviranje.
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Ko je hteo još Vučića, dobiće još Vučića u podkastu sa Vučićem. Treba ispuniti svaki sekund kampanje i jedino je uzbudljivo pitanje hoće li gosti podkasta moći da dođu do reči
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
