Fudbal crn kao nafta

Prošle sedmice se još jedan poznati evropski fudbalski klub našao pod okriljem arapskog naftnog kapitala. Nakon Mančester Sitija, Pari Sen Žermena, Evertona, Malage, Šefilda i drugih timova koji su u prethodnom periodu stekli nove vlasnike iz zalivskih zemalja, i engleski Njukasl junajted je za 305 miliona funti prodat jednom saudijskom konzorcijumu.

Iza ovog konzorcijuma nalazi se državni Saudijski javni investicioni fond (PIF) koji se nalazi pod kontrolom princa Muhameda bin Salmana. Pošto je i Premijer liga odobrila ovu akviziciju, nakon godinu i po dana završena je saga o kupoprodaji Njukasla, a fond je stekao vlasništvo nad oko 80 odsto akcija kluba sa „Sent Džejms parka“. Ovaj investicioni fond, koji upravlja portfeljem vrednim čak 700 milijardi dolara, smatra se „motorom“ Bin Salmanovih planova za ekonomsku transformaciju Saudijske Arabije. PIF je prethodnih godina kupovao milione deonica zapadnih, globalno prepoznatljivih korporacija i finansijskih organizacija, među kojima su i Dizni, Fejsbuk, Starbaks, Benk of Amerika, Berkšir Hatavej, Kvalkom, Uber, farmaceutska kompanija Fajzer i mnoge druge.

MEKA MOĆ

Ambiciozni 36-godišnji naslednik saudijskog prestola, i defakto najmoćnija figura u svojoj zemlji, imao je duže vreme ambiciju da postane vlasnik fudbalskog kluba iz Premijer lige. Pre nekoliko godina propao je njegov pokušaj da za, navodno, četiri milijarde funti kupi Mančester junajted. Bin Salmanova strategija bila je jasna: da se sustignu i nadmaše rivali iz zalivskih zemalja, pre svih Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji novac već decenijama ulažu u „sportsku diplomatiju“, želeći da značajnim investiranjem u sport i sportske događaje prošire svoj spoljnopolitički uticaj u svetu.

Kritičari, međutim, ukazuju na to da „MBS“, kako saudijskog princa kolokvijalno po njegovim inicijalima nazivaju u štampi, pokušava da kupovinom fudbalskog kluba „opere ugled svoje zemlje“, navodi britanski „Tajms“. Već se priča o tome da bi sledeća investicija prebogatog saudijskog fonda mogla da bude u Italiji, a na meti je navodno Inter, koji PIF želi da otkupi od kineske Suning grupe, pošto se „neroazuri“ već neko vreme nalaze u finansijskoj krizi.

BILION I PO DOLARA

Pojedine procene govore da vladajuća kraljevska porodica Saudijske Arabije raspolaže bogatstvom od oko 1,4 biliona dolara, što je čini najbogatijom porodičnom dinastijom na svetu. Kuća Sauda, kojoj pripada skoro 15.000 članova kraljevske porodice, većinu svog prihoda crpi iz ogromnih rezervi nafte koje se nalaze na teritoriji ove zalivske monarhije. Okosnicu finansijske moći Saudijaca čini i jedna od najvrednijih i najprofitabilnijih kompanija na svetu Saudi Aramko, preduzeće koje je u državnom vlasništvu i čija tržišna vrednost iznosi više od dva biliona dolara.

Muhamed bin Salman obnaša dužnost prvog zamenika premijera (zvanično je premijer njegov otac i kralj Salman bin Abdulaziz), a istovremeno je ministar odbrane i direktni naslednik saudijskog monarha. On takođe vodi i uticajno Veće za ekonomske i razvojne poslove, koje nadgleda i koordinira gotovo sve aktivnosti koje se tiču unutrašnje politike, ekonomije, zdravstva, rada i obrazovanja.

Bin Salman je pokrenuo i ambiciozni državni program nazvan „Vizija 2030“, koji predstavlja ugaoni kamen ekonomske transformacije Saudijske Arabije, a čiji bi konačni cilj trebalo da bude diverzifikacija tamošnje privrede, smanjenje ekonomske zavisnosti od nafte i privlačenje direktnih stranih investicija. Više nego ilustrativan je podatak koji pokazuje koliko ekonomija ove zalivske zemlje danas zavisi od „crnog zlata“: izvoz nafte čini gotovo 90 odsto ukupnog izvoza Saudijske Arabije.

foto: ap photo

VANSUDSKO POGUBLJENJE

Bin Salmanov imidž ambicioznog reformatora teško je oštećen nakon brutalnog ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija u Istanbulu, pa su ga neko vreme brojni svetski lideri, makar javno, izbegavali dok se stvari detaljno ne ispitaju, reše ili s vremenom „zaborave“. To, međutim, nije važilo za Ameriku, koja Saudijsku Arabiju smatra svojim ključnim arapskim saveznikom na Bliskom istoku. Bivši američki predsednik Donald Tramp je svojevremeno odabrao upravo Rijad za prvu stanicu na svojoj prvoj međunarodnoj turneji, a u saudijskoj prestonici potpisao je čitav niz sporazuma, mahom vojnih, u vrednosti od oko 350 milijardi dolara (vidi tekst „Još više oružja“, Vreme br. 1377).

U februaru ove godine objavljen je izveštaj američke obaveštajne službe koji je pokazao da je saudijski prestolonaslednik lično odobrio ubistvo Kašogija 2018. godine u saudijskom konzulatu u Turskoj. Ovaj novinar, koji je pisao i za „Vašington post“, bio je kritičar Salmanovog autoritarnog učvršćivanja vlasti u domovini, a taj slučaj uznemirio je svetsku javnost. Predsednik SAD Džozef Bajden zatražio je stoga da se sa poverljivog izveštaja obaveštajnih službi skine oznaka tajnosti koju je stavio njegov prethodnik Donald Tramp. Čak se i u specijalnom izveštaju UN-a zaključuje da se u slučaju Kašogijevog ubistva radilo o „vansudskom pogubljenju za koje je odgovorno Kraljevstvo Saudijske Arabije“. Rijad, međutim, insistira da saudijski agenti nisu radili po naređenju princa Muhameda, te da su novinara ubili odmetnuti bezbednosni zvaničnici.

Bilo kako bilo, Bela kuća nije pokrenula nikakve drastične mere protiv vlasti u Rijadu, a sem javnog prekora i viznih restrikcija za više desetina Saudijaca optuženih da su „pretili disidentima u inostranstvu“, odnosi dveju zemalja nastavili su da se kreću utabanim, stotinama milijardi dolara vrednim stazama. Iako na većoj distanci prema Saudijcima od svog prethodnika, i Džo Bajden je privržen višedecenijskom partnerstvu SAD sa liderima konzervativne zalivske monarhije.

RAT U JEMENU

Savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven je tako krajem septembra bio u zvaničnoj poseti Rijadu, čime je postao najviši zvaničnik Bajdenove administracije koji je posetio ovu zemlju. Jedna od tema razgovora bila je i situacija u Jemenu. Kao svojevrsni „ukor“ konzervativnoj monarhiji mogla se protumačiti nedavna odluka Bele kuće da okonča podršku vojnim operacijama koje u najsiromašnijoj zemlji Arapskog poluostrva sprovodi Saudijska Arabija. Rezultat ove kampanje je katastrofalan: život u Jemenu izgubilo je više od 130.000 ljudi, dok su milioni raseljeni.

Analitičari smatraju da je upravo Muhamed bin Salman doneo odluku o pokretanja rata 2015. godine protiv jemenskih Huta koje podržava Iran, ali i drugih kontroverznih odluka koje su narušile odnose Saudijske Arabije sa savezničkim zemljama Persijskog zaliva, pre svih Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Katarom.

Ambiciozni prestolonaslednik imao je i kod kuće pune ruke posla. Naredio je, recimo, hapšenje više istaknutih članova kraljevske porodice, među kojima je bio i rođeni brat kralja Salmana, sve zbog navodne korupcije i izdaje, mada svetski mediji pišu kako se iza toga krila neskrivena namera MBS-a da konsoliduje svoju moć i čistkom ukloni sve potencijalne rivale u borbi za tron.

ŠAMPION ZA PET GODINA

Najnovijom akvizicijom engleskog premijerligaša, uticajni saudijski princ je nastavio da širi svoju „meku moć“ u svetu, ali i da puni stupce mahom tabloidne štampe koja se prethodnih dana utrkivala da objavi vrtoglave cene kojima je plaćao sve svoje lukrativne „igračke“ – superjahtu od 500 miliona dolara, sliku Leonarda da Vinčija Salvator Mundi za 450 miliona ili raskošni dvorac u Francuskoj za 320 miliona dolara.

Navijači Njukasla su ipak, čini se, presrećni što će se u njihov klub slivati ogroman novac iz saudijskih izvora. Nakon objavljivanja vesti o kupoporadaji, ispred stadiona se euforično mahalo zastavama i upaljenim bakljama. Bilo je i disonantnih tonova u javnosti: jedna od najpoznatijih organizacija koja se bavi ljudskim pravima u svetu Amnesti internešenel, osudila je preuzimanje engleskog premijerligaša navodeći da je u pitanju „farsa“, te da će „fond PIF iskoristiti Njukasl kao svoju PR alatku“. Sve u svemu, nova uprava Njukasl junajteda već je najavila da bi klub, koji nije bio šampion Engleske još od 1927. godine, mogao da osvoji Premijer ligu u narednih pet godina.