Na samitu u Briselu, lideri EU su jasno stavili do znanja da neće slati vojne snage SAD i Izraelu u sukobima na Bliskom istoku, ističući energetske i humanitarne posledice rata
Evropski lideri potvrdili su na sastanku u Briselu da ne žele da se njihove zemlje pridruže vojnim operacijama SAD i Izraela na Bliskom istoku.
Evropski lideri su odbili molbe američkog predsednika Donalda Trampa da pošalju snage kako bi se obezbedio Ormuski moreuz, ključni plovni put za globalni protok nafte, gasa i đubriva.
Očekivalo se da će se današnji samit prvobitno fokusirati na prevazilaženje protivljenja Mađarske kreditu za Ukrajinu, ali su sukobi u Iranu i Libanu izmenili dnevni red.
Rast cena energenata zbog rata i strahovi u Evropi od nove izbegličke krize podstakli su lidere da Bliski istok postave kao prioritet na samitu.
„Veoma smo zabrinuti zbog energetske krize“, rekao je belgijski premijer Bart De Vever uoči samita. Rekao je da su cene energije bile previsoke pre rata, ali da je sukob „stvorio još jedan skok“.
Evropski lideri su bili veoma kritični prema iranskoj vladi, ali niko nije ponudio pomoć SAD.
Velika Britanija odlučno odbija da bude uvučena u rat, dok Francuska smatra da pre drugih koraka borbe prvo treba da stanu.
Austrijski kancelar Kristijan Štoker rekao je da Evropa „neće dozvoliti da bude ucenjena“ da se pridruži kampanji SAD i Izraela.
„Evropa – a ni Austrija – neće dozvoliti da bude ucenjena. Intervencija u Ormuskom moreuzu ionako nije opcija za Austriju“, rekao je Štoker uoči samita Evropskog saveta lidera 27 zemalja EU.
Šefica spoljne politike EU Kaja Kalas rekla je da među liderima „nema želje“ da prošire delovanje evropskih pomorskih snaga u Crvenom moru na bezbednost Ormuskog moreuza.
Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da rat mora da se završi pre nego što njegova zemlja može da pomogne u pitanjima kao što je održavanje slobodnih brodskih puteva.
„Možemo i hoćemo se obavezati samo kada oružje utihne. Tada možemo mnogo toga da uradimo, čak i do otvaranja morskih puteva i njihovog održavanja slobodnim, ali to ne radimo tokom tekućih borbenih operacija“, rekao je Merc.
Dodao je da je za to potreban međunarodni mandat.
Iako EU nije strana u sukobu, holandski premijer Rob Jeten rekao je da razume razloge SAD i Izraela za pokretanje kampanje protiv „brutalne“ iranske vlade.
Pozvao je EU da poveća i sankcije Iranu i podršku iranskim opozicionim grupama.
Španski premijer Pedro Sančez nazvao je rat na Bliskom istoku „nelegalnim“ i destabilišućim.
„Protiv smo ovog rata jer je nelegalan. Nanosi veliku štetu civilima, naravno, izbeglicama i ekonomskim posledicama koje ceo svet, posebno globalni jug, već trpi“, naveo je Sančez.
Tramp je pomenuo podršku NATO za obezbeđivanje Ormuskog moreuza, ali je nije zvanično zatražio, rekla je premijerka Letonije Evika Silina.
„Kada bude nekih zvaničnih zahteva, mislim da uvek moramo da ih razmotrimo“, rekla je Silina.
Evropska komisija je rekla liderima da ima mešavinu finansijskih instrumenata koje zemlje članice mogu da primene kako bi snizile cene energije, što će biti predmet diskusije. Nijedna jedinstvena politika verovatno neće uspeti da ublaži ekonomske šokove od rata na bezbrojnim tržištima bloka, od Rumunije do Irske.
Lideri EU se nadaju da će im iskustvo u odvikavanju od ruske energije nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine i povećanju vojne potrošnje omogućiti da dostignu energetsku nezavisnost.
Zabrinutost zbog energenata
Dok su neke evropske prestonice pozivale na obustavu ili ukidanje klimatskih mera, druge su tvrdile da dugoročna energetska strategija EU treba da bude domaća održiva energija odvojena od ranjivih tržišta fosilnih goriva.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta rekao je da „energija znači bezbednost“ i da EU treba da „izgradi sopstvene kapacitete za proizvodnju sopstvene energije“.
Lideri iz Italije, Austrije, Hrvatske, Grčke, Rumunije, Bugarske, Češke, Mađarske, Poljske i Slovačke zatražili su od Košte i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da uspore uvođenje sistema EU za trgovinu emisijama gasova sa efektom staklene bašte.
U pismu u koje je imala uvid agencija Asošiejted pres, naveli su da je to „previše strmo i preambiciozno“ s obzirom na „krhkost današnjih ekonomskih ekosistema“.
Izvor: Beta
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Vrhunac misije dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
