Dogovor koje je postignut u Briselu bio je pod znakom pitanja zbog protivljenja Mađarske. Kijev dobija dodatnih 50 milijardi evra
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da je 27 članica bloka postiglo dogovor da Ukrajini pruže dodatnih 50 milijardi evra (54 milijarde dolara) pomoći.
Dogovor, postignut na samitu lidera Evropske unije (EU) u Briselu 1. februara, bio je pod upitnikom zbog protivljenja Mađarske.
„Imamo dogovor…. Ovo se zaključava u postojanom, dugoročnom, predvidljivom finansiranju Ukrajine. EU preuzima vođstvo i odgovornost u podršci Ukrajini; znamo šta je pod rizikom“, napisao je Mišel u postu na mreži Iks.
We have a deal. #Unity
All 27 leaders agreed on an additional €50 billion support package for Ukraine within the EU budget.
This locks in steadfast, long-term, predictable funding for #Ukraine.
EU is taking leadership & responsibility in support for Ukraine; we know what is…
— Charles Michel (@CharlesMichel) February 1, 2024
Na paketu pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra je mađarski premijer Viktor Orban u decembru stavio veto.
Kritika Mađarske
Uoči početka samita o finansijskoj pomoći koja je Ukrajini očajnički potrebna, Mađarska i njen premijer Orban naišli su na niz kritika.
„Mislim, nema problema sa takozvanim zamorom od ‘Ukrajine’. Naravno, imamo zamor od Orbana sada ovde u Briselu… Ne mogu da razumem, ne mogu da prihvatim ovu veoma čudnu i veoma egoističnu igru Viktora Orbana“, rekao je poljski premijer Donald Tusk po dolasku na samit.
„Moramo da igramo čvrsto i pošteno, ali nema mesta za kompromis. Ne postoji srednji put: ili ste na ukrajinskoj ili na ruskoj strani“, dodao je on, rekavši da „nema plana B“.
Premijerka Estonije Kaja Kalas (Kallas) rekla je da ne želi da koristi reč ucena kad je reč o Orbanu, ali da ne zna koja bi reč bila pogodnija.
Decembarski veto
Pored decembarskog Orbanovog veta drugi problem Kijeva je što je u američkom Kongresu blokiran predlog zakon o potrošnji koji uključuje 61 milijardu dolara pomoći Ukrajini, usled protivljenja republikanskih poslanika.
Orban, jedini lider EU koji održava tople odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, stalno je u sukobu s drugim evropskim liderima oko mera pomoći Ukrajini od početka ruske invazije.
On je izrazio protivljenje sankcijama EU Rusiji i čak izneo ideju o mirovnim pregovorima Moskve i Kijeva
Na samitu lideri 27-članog bloka moraju jednoglasno da glasaju za paket pomoći Ukrajine koji bi dolazio iz zajedničkog budžeta EU.
Budimpešta je nagovestila da bi pristala na paket u Briselu ako bi se revizija budžeta održavala svake godine, dajući Orbanu pravo da na to stavi veto, ali je EU do sada pristala samo na godišnju debatu o pomoći.
Orban, desničarski populista koji je na vlasti od 2010. godine, suočio se sa kritikama da njegovo protivljenje pomoći EU Ukrajini predstavlja pokušaj da uceni blok da isplati milijarde evra iz fondova EU za Mađarsku koje je Brisel zamrznuo zbog pitanja vladavine prava i demokratije.
Ukrajinski dronovi pogodili su logističke i energetske objekte duboko na ruskoj teritoriji, dok je Moskva odgovorila jednim od najmasovnijih raketnih napada na Kijev poslednjih meseci
Jedan od najuticajnijih ljudi nemačke demohrišćanske politike Jens Špan podneo je ostavku nakon što je njegova privatna odluka da postane otac uz pomoć surogat-majke izazvala političku buru i optužbe za dvostruke standarde
Posle novih napada i rastućeg broja žrtava, odnosi između SAD i Irana dodatno su se pogoršali. Teheran je odbacio okvirni mirovni sporazum iz juna, dok Vašington poručuje da neće menjati politiku. U međuvremenu, zatvaranje jednog od najvažnijih pomorskih puteva za transport nafte povećava rizik od velikog rasta cena
U Komiži na ostrvu Vis nude 4000 evra mesečno na konkursu za izvršnog direktora Geoparka Viški arhipelag
Vojni savetnik vrhovnog vođe Irana upozorio SAD da će ući u fazu „ofanzivnih operacija punih razmera” ako se napadi nastave
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
