Elenor Rigbi i svi ti usamljeni ljudi

Elenor Rigbi skuplja pirinač u crkvi gde se održalo venčanje
Živi u snovima
Čeka kraj prozora, noseći lice koje čuva u tegli pored vrata
Koga li čeka?

Otac Mekenzi piše reči za bogosluženje koje niko neće čuti
Elenor Rigbi je umrla u crkvi i sahranjena je zajedno sa svojim imenom
Niko nije došao…

Elenor Rigbi, pesmu o usamljenim ljudima Bitlsi su prvi put uz gudački oktet – bez gitara i bubnjeva Ringa Stara – otpevali pre šest decenija, 1966. Još je aktuelna u naše brzo i nervozno internet doba umreženih usamljenika u kome hara još jedna epidemija, epidemija usamljenosti, naročito.

Svi ti usamljeni ljudi
Odakle li dolaze?
Svi ti usamljeni ljudi
Gde li pripadaju?

Kolin Kembel, profesor sociologije na Univerzitetu u Jorku, u knjizi Nastavak priče o Elenor Rigbi (The Continuing Story of Elenor Rigby), piše da u celokupnom opusu Bitlsa ne postoji nijedan drugi stih koji podseća na pesmu o Elenor Rigbi. Jer, iako se pesma sastoji od samo 106 reči, ona je postala simbol ili otelotvorenje usamljenosti.

Bilo je sporova oko toga ko je napisao veći deo te pesme, Džon Lenon ili Pol Makartni. Po svoj prilici, bio je to Pol Makartni, koji je u članku za “Roling Stoun” u novembru 2020. objasnio da je to pesma o staricama koje je kao dete upoznao, više ne zna kako – jednostavno bi ih sreo i kupovao im stvari, sedeo bi i razgovarao s njima, a one bi pričale neverovatne priče iz ratnog vremena koje su preživele, a njemu, rođenom u ratu, te su se priče sviđale.

U mitologiju te pesme spada i da je 1980-ih na groblju parohijske crkve Svetog Petra u Vultonu, naselju u Liverpulu, znamenitost za fanove Bitlsa postao nadgrobni spomenik na kome je ugravirano ime Elenor Rigbi (1895–1939), voljene žene Tomasa Vudsa koja je umrla u 44. godini.

Makartni je kao dečak često šetao kroz to crkveno dvorište, ali nije se sećao da je ikada video spomenik Elenor Rigbi. Podudarnost je pripisao svojoj podsvesti.

foto: vikipedija

U prvim skicama junakinja te pesme se zvala mis Dejzi Hokins. Ime Elenor je izabrano po Elenor Bron koja je igrala uz Bitlse u filmu Help iz 1965. A kako danas pokazuje jedna svetla mesingana pločica veličine 10×15 inča, prezime Rigbi je pozajmljeno od imena prodavnice vina Rigby & Evens Ltd u ulici King 22 u Bristolu, pored koje je Pol Makartni prošao u januaru 1966. godine, da bi u istoj ulici u broju 35, u pozorištu Old Vik video nastup svoje devojke Džejn Ašer, glumice i TV novinarke, koja se u njega zaljubila kad je 1963. poslata da ga intervjuiše.

Ipak, Pol Makartni je dodao i drugačiji prilog toj mitologiji kada je 1990. donirao dokument datiran 1911. godine, koji je potpisala šesnaestogodišnja Elenor Rigbi, čistačica u Gradskoj bolnici u Liverpulu. Kada je u novembru 2008. taj dokument prodat na aukciji za 115.000 funti, Makartni je tada izjavio: “Ako neko želi da potroši novac na kupovinu dokumenta koji dokazuje da izmišljeni lik postoji, meni je to u redu”.

Fanovima i nije najvažnije da li je Elenor Rigbi iz pesme nazvana po prodavnici pića ili po bolničkoj čistačici. Kao što u svojevrsnom hodočašću fanovi posećuju grobove Elvisa Prislija u Grejslendu, Džejmsa Dina i Rudolfa Valentina i, ne praveći čvrstu razliku između stvarnih i fiktivnih likova, u Veroni ostavljaju poruke ispod terase Romea i Julije, tako posećuju nadgrobnu ploču ličnosti koja “nije ta”, mesto koje je poput nekog sekularnog svetilišta popularne kulture u Liverpulu. A trgovci vinom se očito nadaju da će svratiti i u njihovu radnju. Nije važno koja je verzija tačna, sve su “dovoljno tačne” za mit čiji život ti rituali produžavaju. A mit o Elenor Rigbi iz pesme je postao arhetip usamljenosti.

PORTPAROLI GENERACIJE O USAMLJENOSTI

Kada je Daglas Kopland, autor Generacije iks, prvi put čuo pesmu Elenor Rigbi, priča ga je zbunila, očajnički je pokušavao da sazna šta joj se dogodilo i napisao je roman istog imena, koji istražuje fenomen usamljenosti.

U svojoj knjizi Pobuna u stilu iz 1970. godine, liverpulski muzičar i kritičar Džordž Meli divio se maštovitoj istini o Elenor Rigbi poredeći je s opisima Džejmsa Džojsa u Dablincima.

Poetesa i kritičarka Antonija Suzan Bajat je 1993. u razgovoru na BBC Radiju 3 u toj pesmi uočila minimalističko savršenstvo priča Semjuela Beketa koje je prenosilo nivo očaja neprihvatljiv senzibilitetu engleske srednje klase.

Od 1966. godine sociolozi, psiholozi, psihijatri i demografi su počeli da proučavaju tekst te pesme i da posmatraju Bitlse kao portparole svoje generacije. Što oni verovatno jesu bili.

U zimu 1961. godine, budući menadžer Bitlsa Brajan Epštajn prisustvovao je nastupu u klaustrofobičnom džez klubu “Kaverna” u ulici Metju, u Liverpulu. On je tada video mladu publiku i mladi bend, iz iste zajednice, koji su reagovali na jedinstven način. Njihovi nastupi u “Kaverni” bili su, iako u malom obimu, klasična kontrakultura modernog doba. Muzika, moda, ideje, jezik, lokalni duh i stav bili su samo neke od karakteristika sa kojima se na ranim koncertima suočila ova specifična grupa mladih ljudi koji su za dlaku propustili posledice nacionalne regrutacije. Pokazala se prirodna srodnost između izvođača i publike koja će uskoro biti izvezena u svet.

Narativ Bitlsa je jednostavan i univerzalno razumljiv – prijateljstvo i ljubav, piše Majk Parker u tezi “Kulturne ikone”, nastaloj u okviru njegovog doktorskog istraživanja na Univerzitetu Centralnog Lankašira. On kaže da su tri ikone obeležile to doba: Če Gevara – Pobunjenik, Merlin Monro – Seks i Bitlsi – Ljubav.

Elenor Rigbi kao pesma socijalne empatije bila je jedinstvena u repertoaru Bitlsa jer je, kako uočava Parker, uz ikonično Al you need is Love, uzvišenim narativom u popularnu kulturu uvodila i univerzalne teme usamljenosti i ljudskog patosa.

Na neki način, Elenor Rigbi liči na Mis Gi (Miss Gee) američko-engleskog pesnika Vistana Hjua Odena koja je živela u maloj dnevnoj sobi u broju 83 – u jednoj od viktorijanskih kuća od cigle izgrađenih u nizu u naselju nazvanom Klivdonska terasa, kako bi se smestilo brzo rastuće stanovništvu u doba industrijske revolucije – i plela za bazar obližnje crkve Svetog Alojzija.

Mis Gi je pogledala u svetlost zvezda
I rekla: “Da li je ikoga briga
Što živim na Klivdon terasi
Sa sto funti godišnje?”
…Žene bez dece to shvate.
A muškarci kada se penzionišu;
da mora postojati neki izlaz
za njihovu osujećenu kreativnu vatru.

Mark Kurlanski, američki novinar i publicista (vršnjak te generacije, rođen 1948), piše da su pesme Bitlsa ispitivane kao pesme Alfreda Tenisona (1850–1892) koji je postao lord zahvaljujući svojim pesmama. On kaže da je za neke 1968. bila godina seksa, droge i rokenrola, ali da je to ipak bila i godina atentata na Martina Lutera Kinga mlađeg i Bobija Kenedija; nereda na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Čikagu; Praškog proleća; antiratnih pokreta i Tet ofanzive; Crnačke moći (Black power); generacijskog jaza; avangardnog pozorišta; uspona ženskog pokreta; spontanih pobuna koje su istovremeno izbile širom sveta. Kulturna i politička istorija te ključne godine, kada je uticaj televizije na globalne događaje prvi put postao očigledan, obuhvatajući različite oblasti mladih i muzike, politike i rata, ekonomije i medija, pokazuje kako nas je dvanaest nestabilnih meseci transformisalo i dovelo do mesta gde smo danas, piše Parker.

EPIDEMIJA USAMLJENOSTI I JAVNO ZDRAVLJE

Pred istek šest decenija nakon nastanka te pesme, docentkinja sociologije na Odseku za sociologiju, egiptologiju i antropologiju na Američkom univerzitetu u Kairu Nadin A. M. Abdala piše u Britanskom časopisu za psihijatriju u aprilu 2025. da je zbog bezvremenosti i popularnosti Bitlsa relevantno tumačiti Elenor Rigbi jer Elenorine godine skreću pažnju na hitnu potrebu da se rešavaj problemi usamljenosti i društvene izolacije kod starijih osoba, koje su snažno povezane sa depresijom, suicidnošću i povećanim kognitivnim padom i demencijom.

U proleće 2023. godine, Vivek Halegere Marti (1977), američki lekar i bivši viceadmiral u Korpusu javnog zdravlja Sjedinjenih Država i glavni hirurg (surgeon general) pod predsednikom Barakom Obamom, prvi put je, kao oficijelni glasnogovornik ovlašćen da pruži Amerikancima najbolje dostupne naučne informacije o zdravlju, .upotrebio reč koja je dotad bila rezervisana za zarazne bolesti: epidemija. Ne kovida, već usamljenosti.

On je u zvaničnom pismu upozorenja usamljenost opisao kao subjektivno, ali duboko štetno stanje koje povećava rizik od depresije, anksioznosti, nasilja, traume, kriminala, demencije, kardiovaskularnih bolesti i prerane smrti, samoubistva, političke apatije, pa čak i političke polarizacije.

HOMELESS AND LONELINESS

“Marti piše sa saosećanjem, ali njegov argument da se sve može svesti na usamljenost je teško progutati, ne samo zato što je veliki deo onoga što ima da kaže o usamljenosti rečeno o beskućništvu osamdesetih godina prošlog veka, kada je reč homeless bila moderan termin – koji je nekako lakše izgovoriti od siromaštva – ali to nije pomoglo. Od tada se broj beskućnika u Americi povećao.

Možda su ljudima koji doživljavaju usamljenost i ljudima koji doživljavaju beskućništvo potrebni domovi sa drugim ljudima koji ih vole i kojima su potrebni – i da znaju da su im potrebni u društvima koja brinu o njima.

To nije politička agenda. To je optužnica za savremeni život”, zaključila je 30. marta 2020. u članku pod naslovom “Istorija usamljenosti” Džil Lepor, stalna autorka “Njujorkera” i profesorka na Harvardu.

I Svetska zdravstvena organizacija (SZO) usamljenost opisuje kao kritičnu tačku javnog zdravlja u savremenom društvu povezanu sa približno 871.000 prevremenih smrti godišnje. Pogođena je svaka šesta osoba širom sveta.

Prema studiji španske Fondacije za kooperaciju i socijalnu inkluziju ONCE iz 2021. godine pod naslovom “Cena neželjene usamljenosti u Španiji” (El coste de la soledad no deseada en España), direktni troškovi usamljenosti iznose više od 16 milijardi dolara svake godine – troškovi javnog zdravlja nastali zbog poseta lekaru i potrošnje lekova 6,93 milijarde dolara, godišnji troškovi povezani sa gubitkom produktivnosti (smanjenje radnog vremena) porasli su na oko 9,08 milijardi dolara…

Nekako su izračunali da je usamljenost 2021. godine dovela do smanjenja kvaliteta života jednakog 1,04 miliona godina dobrog zdravlja. U Sjedinjenim Državama, prema izveštaju Centra za zdravlje mozga, samo apsentizam, odsustvovanje usamljenih s posla, košta 460 miliona dolara godišnje.

foto: andrija vukelić / tanjug

USAMLJENOST VAŠA – BIZNIS NAŠ

Dok vlade traže odgovore na epidemiju usamljenosti, tržište je već aktivirano. A načini na koje kompanije kapitalizuju ovu potražnji mogu delovati pomalo distopijski, piše doktor Mat Džonson na platformi Psychology Today ukazujući na rast “ekonomije usamljenosti” (The Loneliness Economy). Reč je o mnoštvu platformi koje pružaju različite usluge podstaknute usamljenošću, a da to nije prostitucija ili poslovna pratnja.

Recimo, aplikacija RentAFriend vam, kao što ime implicira, pomaže da se “uparite sa prijateljima”, ali to nije “Tinder za prijateljstva” (popularna platforma za pronalaženje prijatelja), već se radi o transakcionoj usluzi. Plaćate osobi 40 dolara po satu da vam služi kao privremeni prijatelj. Večeraće sa vama, popiti piće posle posla ili – uz dodatnu naknadu – prisustvovati koncertu sa vama. Posluje u desetinama zemalja širom sveta i nudi preko 620.000 platonskih prijatelja za iznajmljivanje onlajn.

Klub protiv usamljenosti Groundfloor na četiri lokacije u Kaliforniji nudi takozvani co–working, ime podseća na nekadašnje kooperative, zajedničke fleksibilne i brzim internetom potpuno opremljene radne prostore koji omogućavaju frilenserima i drugima da rade u saradničkom okruženju bez dugoročnih zakupa.

Pod naslovom “Vaša usamljenost je naš posao”, “Pais” je 22. juna 2025. detaljno opisivao kako se, globalno, brzo oblikuje nova ekonomija usamljenosti.

Lista lekova protiv usamljenosti uključuje: kućne ljubimce (i prave i virtuelne), društvene robote za starije osobe, programe međugeneracijskog mentorstva, smeštaj za starije osobe (stanove koje promovišu aktivan način života), zajedničko stanovanje, društvene prostore i mogućnosti za grupna putovanja i druga iskustva, botove za prijateljstvo generisane veštačkom inteligencijom, aplikacije za upoznavanje, prijatelje za iznajmljivanje, kurseve, lekove (anksiolitike, antidepresive itd.), digitalne klinike za mentalno zdravlje…

Izveštaj konsultantske firme Grand View Research procenjuje da će globalno tržište nege kućnih ljubimaca premašiti 427 milijardi dolara u 2032. godini, u odnosu na 259,37 milijardi dolara u 2024. godini.

A tržište virtuelnih pratilaca sa veštačkom inteligencijom će do 2030. godine dostići 140,754 milijarde dolara; tržište platformi za upoznavanje 17,28 milijardi dolara; očekuje se da će se tržište aplikacija za mentalno zdravlje utrostručiti, te dostići 20,92 milijarde dolara u 2033. godini.

VI LEČI USAMLJENOST, TO JE PROBLEM

“Njujorker” pod naslovom “Veštačka inteligencija će rešiti problem usamljenosti, to je problem” piše 14. jula 2025. da bi pre pet godina ideja da mašina može biti bilo čiji poverenik zvučala čudno, kao naučnofantastična premisa. U skorašnjim studijama ljudi su zamoljeni da ocene da li komuniciraju sa čovekom ili četbotom. Ovi eksperimenti obično otkrivaju pristrasnost: ako ljudi znaju da razgovaraju sa četbotom, oceniće interakciju niže. Ali u slepim poređenjima, veštačka inteligencija često ima prednost. U jednoj studiji, istraživači su uzeli skoro dvesta razmena sa Reditovog r/AskDocs-a, gde su verifikovani lekari i ChatGPT odgovarali na iste upite. Zdravstveni radnici koji nisu znali s kim komuniciraju bolje su ocenjivali odgovore ChatGPT-a, koje su deset puta češće nego odgovore lekara procenili kao “empatične” ili “veoma empatične”.

Ipak, nisu svi impresionirani. Moli Kroket, naučnica koja proučava kognitivne i psihološke fenomene, napisala je u “Gardijanu” da su ovi “obračuni” čoveka i mašine “namešteni protiv nas ljudi” – traže od ljudi da se ponašaju kao da su botovi, obavljajući ne-emotivne, transakcione zadatke. Niko, ističe ona, suočen sa zastrašujućom dijagnozom zapravo ne žudi za savetom čet-bota, već želi “sistemsku negu koja nas zaista hrani”.

Neki ljudi kažu da je uspeh društvenih medija bio proizvod epidemije usamljenosti; neki, opet, misle da je doprineo usamljenosti; treći smatraju da su društveni mediji jedini lek za usamljenost. “Ekonomist” je proglasio usamljenost “gubom 21. veka”. Epidemija je samo rasla, konstatuje Džil Lepor u “Njujorkeru”.

MLADI, UMREŽENI I SAMI

Na pitanje koji su vodeći uzroci usamljenosti u Americi, 73 odsto ispitanika u anketi Istraživačkog centra Pju (Pew research center) izabralo je tehnologiju.

Sociolozi Miler Mekferson, Lin Smit-Lovin i Metju Brašir su prikazali uspon interneta i mobilnih telefona kao jedan od glavnih trendova koji odvlače ljude od tradicionalnog društvenog života u njihovim mestima, udruženjima… Ispostavlja se da tehnologija ipak ne razara nego često zamenjuje već oslabljene društvene odnose.

Društvene mreže mogu pojačati osećaj isključenosti kod onih koji su već marginalizovani, ali mogu i olakšati održavanje veza onima koji ih već imaju.

Dok samo 45 odsto Amerikanaca razgovara o važnim stvarima sa nekim ko nije član porodice, 55 odsto korisnika interneta za takav razgovor ima partnere među ljudima sa kojima nije u srodstvu, pokazuje istraživanje Pju centra iz 2009.

Da bi razumeo trenutnu krizu u prvim mesecima 2020. godine, u vreme pandemije kovida 19, psiholog sa Harvarda Ričard Vajsburd i Milena Batanova kreirali su anketu od 66 pitanja među kojima i pitanje: “Da li je neko odvojio više od samo nekoliko minuta da vas pita kako ste na način koji vas je naveo da osetite da mu je iskreno stalo?”

Kada su nekoliko nedelja kasnije sirovi rezultati te ankete, sprovedene među 950 domaćinstava, poslati nazad, Vajsburd je rekao novinaru “Njujork tajmsa” da je iskreno bio pogođen: “Ljudi su očigledno jako, jako patili”.

Izveštaj tog harvardskog istraživanja ima jak naslov koji govori o složenosti fenomena: “Usamljenost u Americi: samo vrh ledenog brega” (Making Caring Common. Loneliness in America: Just the Tip of the Iceberg). Među ispitanicima koji se smatraju usamljenima bilo je više nego u prethodnim istraživanjima (65 odsto) onih koji su rekli da se osećaju “suštinski odvojeno od drugih ili od sveta”.

Nastavak u sledećem broju.

Ne-američka samoća i Usamljena gomila; četrdeset odsto jednočlanih domaćinstava u Rusiji, Robinson Kruso i Žan-Žak Ruso; samoća ili usamljenost – pravo ime svakodnevne jadikovke.