Raste zabrinutost među stanovnicima oblasti oko Volosa, jer nikada pre nisu doživeli sličan fenomen. Pokrenuta je i istraga kako bi se utvrdili uzroci katastrofe
Stanovnici grčkog grada Volosa zatekli su tragične scene na lokalnoj plaži i veliki broj mrtvih riba. Slična situacija uočena je u još nekoliko priobalnih mesta, a broj mrtvih riba se meri u desetinama hiljada i predstavlja ekološku katastrofu koja je ujedno i pretnja javnom zdravlju.
Do sada je 57 tona mrtve ribe izvađeno iz mora.
Nepodnošljiv miris je jak, a zabrinutost među stanovnicima ovih oblasti je velika jer nikada pre nisu doživeli sličan fenomen. Pokrenuta je i istraga kako bi se utvrdili uzroci katastrofe.
Naime, istraživanje koje je povereno Centru pomorske administracije Volosa pod okriljem Tužilaštva, biće sprovedeno u specijalizovanim laboratorijama gde će biti preneti uzorci mrtvih riba i iz ušća jezera Karlas u Volosu, a potom ispitana i mogućnost da je neka supstanca prodrla u organizam riba.
Istraživanje će biti sprovedeno duž cele obale Pagasteičkog zaliva gde su locirane mrtve ribe, odnosno u luci Volos, gradovima Agrija, Alikes i u Nea Anhiolosu.
Danas će takođe biti održan hitan sastanak o prikljupljanju mrtvih riba iz zaliva u Regionalnoj jedinici Magnezije i Sporada, a kojem će prisustvovati i guverner Tesalije.
“Moramo da dejstvujemo brzo i punom silom da okupiramo teritoriju, odatle sve proteramo, sve uništimo i pretvorimo je u mrtvu zonu”, kaže penzionisani izraelski general Uzi Dajan. Zašto se veći broj Izraelaca tome ne suprotstavi? Zašto ista ta većina poziva Irance da u ime slobode i progresa izađu na ulice i sruše teokratsku vlast, a nemo posmatra kako Izrael gubi atribut “jedine demokratije Bliskog istoka”
Estonija, članica NATO-a i Evropske unije koja se graniči sa Rusijom, živi između priprema za najgori scenario i svakodnevice koja je još uvek mirna. Dok država ulaže u odbranu, najveće podele ne pravi granica već jezik, generacije i identiteti
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Situacija u Avganistanu se dramatično pogoršava, posebno za žene i devojčice koje su praktično isključene iz javnog života. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, skoro polovina stanovništva ove zemlje će zavisiti od humanitarne pomoći do kraja godine
Novčanica od sto dolara, međunarodni aerodrom na Floridi, propusnice za nacionalne parkove nosiće ime Donalda Trampa. Postoje planovi i za ratne brodove, auto-puteve, uz sve drugo što već sada krase lik i ime aktuelnog američkog predsednika
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
