Gotovo svake nedelje Agencija EU za droge otkrije neku novu, ilegalnu psihoaktivnu supstancu koja je izbačena na tržište. Ne samo da je dejstvo ovih sintetičkih droga potpuno nepredvidivo, već ih dileri mešaju sa heroinom ili kokainom. Posledice mogu da budu fatalne
U Nemačkoj se lako dolazi do droga koje su toliko jake da i količina veličine zrna soli može da bude smrtonosna, piše nemački „Špigel“.
Nitazeni, kako glasi naziv ovih supstanci iz grupe opioida, vezuju se za određene nervne ćelije u mozgu i kičmenoj moždini. Nakon konzumacije više se ne oseća bol, dolazi do snažne euforije – i ne primećuje se kada dođe do poremećaja disanja, koje postaje plitko i na kraju potpuno prestaje. Telo se grči, a krvotok otkazuje. Smrt nastupa nekoliko minuta nakon predoziranja.
U poređenju sa morfijumom nitazeni deluju i do 1000 puta jače. Zbog ove ekstremne jačine nisu bili odobreni kao lek kada ih je farmaceutska kompanija Ciba AG razvila pre 70 godina. Međutim, kriminalne bande sada u tajnim laboratorijama proizvode uvek nove varijante ove supstance i prodaju ih kao drogu, piše „Špigel“.
U 2024. godini u Nemačkoj je devet osoba umrlo od nitazena, a još 23 od sličnih sintetičkih, odnosno veštački proizvedenih opioida. U martu ove godine, Bavarska državna kriminalistička policija upozorila je na vejpove (e-cigarete) u koje je bio dodat opioid etodezitamid. Dve osobe su preminule, dok su dve jedva preživele.
Žrtve očigledno nisu ni slutile šta konzumiraju.
Tragični smrtni slučajevi otkrivaju sve veću opasnost. U Nemačkoj i mnogim drugim evropskim zemljama neprestano se pojavljuju novi opioidi, proizvodi od kanabisa i stimulansi, upozorava Agencija EU za droge (EUDA) sa sedištem u Lisabonu u svom godišnjem izveštaju predstavljenom početkom juna.
Gotovo svake nedelje otkrije se neka nova psihoaktivna supstanca, odnosno materija koja deluje na centralni nervni sistem ljudi i utiče na njegovu psihu. „Tržišta droge se ubrzano razvijaju, a raznovrsnost supstanci na ulicama Evrope postaje sve nepredvidljivija. Ovo nosi rizik da ljudi uzimaju visokoefikasne droge, često bez njihovog znanja“, izjavila je direktorka EUDA-e, hemičarka Loren Nolan, prenosi „Špigel“.
Zabrinutost izražava i savezni poverenik za bolesti zavisnosti i droge, lekar i političar Hendrik Štrek. Ističe da se posebno sintetički opioidi „sve više prodaju na crnom tržištu ili se neprimetno mešaju sa drugim supstancama poput heroina“.
Broj smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati kokainu, heroinu ili sintetičkim opioidima u Nemačkoj raste već dugi niz godina i dostigao je zabrinjavajući nivo: u 2024. godini zabeleženo je 2.137 smrtnih slučajeva povezanih sa drogama. Neki ljudi zloupotrebljavaju i odobrene lekove protiv bolova kao što su tilidin, tramadol i oksikodon. Ali u opticaju su i supstance poput ekstazija i LSD-ja.
„Nikada nije bilo opasnije uzimati droge“, kaže socijalna radnica Ana Milen iz Nemačko-evropskog foruma za urbanu bezbednost (Defus). Smatra da je pogrešno govoriti o „zombi drogama“ i širiti strah. „Umesto toga, moramo da informišemo ljude.“
Heroin je i dalje veoma rasprostranjen, a do sada je uglavnom stizao iz Avganistana, najvažnijeg područja za uzgoj opijumskog maka. Otkako tamo od avgusta 2021. ponovo vladaju radikalni islamistički talibani, snabdevanje je u zastoju.
Smanjena ponuda, međutim, ne dovodi do manje potražnje. Kao zamenu za heroin, kriminalne bande na crno tržište plasiraju sintetičke opioide. Uzgoj opijumskog maka više uopšte nije potreban, kaže istraživač bolesti zavisnosti Dajmel. „Sintetički opioidi nastaju isključivo u laboratoriji.“
Koliko ove supstance mogu biti opasne pokazuje primer SAD. Tamo je 2023. godine više od 105.000 ljudi umrlo od predoziranja, često nakon konzumiranja fentanila. Ovaj odobreni lek protiv bolova ima oko 50 puta jače dejstvo od heroina, piše “Špigel”.
Policija je u Nemačkoj tokom 2024. godine otkrila ukupno jedanaest velikih laboratorija u kojima su se proizvodili gotovo isključivo amfetamini. Prema podacima Savezne kriminalističke policije (BKA), većina sintetičkih droga za nemačko tržište verovatno se proizvodi u Holandiji, gde su istražitelji 2024. godine otkrili 167 ilegalnih laboratorija.
Nove vrste droga često privlače ljude mlađe od 30 godina. Oni uglavnom ne žive na otvorenoj narko-sceni i nepoznati su nadležnim organima. Među konzumente istraživač Daniel Dajmel ubraja i one koje naziva „psihonautima“. Oni su skloni eksperimentisanju i isprobavaju mnogo toga – što ih čini podložnim predoziranju.
Izvor: Der Spiegel
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Četvrt veka nakon napada na Njujork i Vašington, posledice 11. septembra i dalje oblikuju svetsku politiku. „Rat protiv terorizma“ pokrenuo je sukobe u svetu i doneo promene u bezbednosnim procedurama
Jedan učenik je nosio fantomku i oštar predmet kojim je napao vršnjaka i spremačicu u Elektrotehničkoj školi u Zagrebu
Osamdeset hiljada Marokanaca nahrupilo je u špansku eksklavu Seutu krajem jula što je izazvalo ogroman potres u Evropskoj uniji. Izgleda da je sve to bilo unapred poznato
Al Kaida danas više nije organizacija kakva je bila 11. septembra 2001. godine, ali nije ni nestala. Njeni ogranci još uvek su snažni u nestabilnim delovima Afrike i Azije
Tramp pred međuizbore Amerikancima obećava 5.000 dolara, ali samo ako republikanci zadrže vlast u Kongresu. Njegova stranka u trku ulazi sa niskim predsednikovim rejtingom i tesnom većinom
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
