Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden produžio je za godinu dana uredbu o vanrednim merama za područje Zapadnog Balkana koja važi do 26. juna 2024. Destabilizacija ovog regiona posmatra se kao pretnja za nacionalnu bezbednost SAD
U ubjavi Bele kuće navedeno je da strane koje ugrožavaju mir i napore u stabilizaciji Zapadnog Balkana predstavljaju pretnju po američku spoljnu politiku, prenosi Glas Amerike (VOA).
“Potezi koji ugrožavaju mir i međunarodne napore za stabilizaciju stanja na Zapadnom Balkanu, uključujući nasilje i aktivnosti koje koče napredovanje ka efikasnoj i demokratskoj upravi i punoj integraciji u transatlantske institucije, predstavljaju izuzetnu pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Država”, precizirano je u saopštenju o produženju važenja uredbe.
Navedeno je i da je 26. juna 2001. uredbom pod brojem 13219 tadašnja administracija proglasila vanredne mere na području Zapadnog Balkana – i to u skladu sa Zakonom o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima.
To je, kako je ukazano, primenjeno kao vid rešavanja pretnji nacionalnoj i spoljnoj politici SAD-a.
“Osoba koje pomažu, sponzorišu ili podržavaju nasilje u bivšoj Makedoniji, sada Severnoj Makedoniji, ali i drugim delovima regiona i aktivnosti kojima se opstruira primena Dejtonskog sporazuma u Bosni i Heregovini ili Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija donete 10. juna 1999.”, navedeno je u saopštenju.
Ukazano je da je sadržaj uredbe izmenjen 2003, da bi se primenili dodatni koraci u vezi sa ometanjem primene Ohridskog okvirnog sporazuma iz 2001. prema Severnoj Makedoniji.
Uz to, juna 2021. prošireno je važenje uredbe na nacionalnom nivou.
Tada je precizirano da stanje na prostoru bivše Jugoslavije i Albanije u poslednje dve decenije, uključujući podrivanje posleratnih sporazuma i institucija nakon raspada zemlje, kao i široko rasprostranjenu korupciju u vladama i institucijama na Balkanu, ometa napredak ka efikasnom i demokratskom upravljanju.
“Otežane su i pune integracije u transatlantske institucije, što predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Država”, navedeno je u saopštenju Bele kuće.
Izbor pape obavijen je ritualima koji traju vekovima, ali se menja s vremenom. Od broja kardinala do ometača signala, savremena konklava kombinuje tradiciju sa najstrožim bezbednosnim merama. A dok svet gleda ka dimnjaku, u kapeli se odvija duhovna – i vrlo politička – odluka
Serija napada Indije na ciljeve u Pakistanu. Agencije javljaju da je poginulo najmanje 19 osoba. Islamabad tvrdi da je oboreno pet indijskih aviona
U Sikstinskoj kapeli počinje konklava na kojoj će 130 kardinala odlučivati o sledećem poglavaru Katoličke crkve. Prvo glasanje zakazano je za 16.30, a svet će večeras videti da li će se iz dimnjaka dići crni ili beli dim
Šokantno glasanje u Bundestagu ostavilo je Fridriha Merca bez kancelarske većine u prvom glasanju, iako su svi poslanici buduće vladajuće koalicije bili prisutni
EU bi da zabrani uvoz ruskog gasa koji, tu i tamo, i dalje teče ka Evropi. Amerikanci će insistirati na svom tečnom gasu, jer mirišu veliku zaradu. Ko će pobediti u ovoj igri gasa i velikih interesa?
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
