Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden produžio je za godinu dana uredbu o vanrednim merama za područje Zapadnog Balkana koja važi do 26. juna 2024. Destabilizacija ovog regiona posmatra se kao pretnja za nacionalnu bezbednost SAD
U ubjavi Bele kuće navedeno je da strane koje ugrožavaju mir i napore u stabilizaciji Zapadnog Balkana predstavljaju pretnju po američku spoljnu politiku, prenosi Glas Amerike (VOA).
“Potezi koji ugrožavaju mir i međunarodne napore za stabilizaciju stanja na Zapadnom Balkanu, uključujući nasilje i aktivnosti koje koče napredovanje ka efikasnoj i demokratskoj upravi i punoj integraciji u transatlantske institucije, predstavljaju izuzetnu pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Država”, precizirano je u saopštenju o produženju važenja uredbe.
Navedeno je i da je 26. juna 2001. uredbom pod brojem 13219 tadašnja administracija proglasila vanredne mere na području Zapadnog Balkana – i to u skladu sa Zakonom o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima.
To je, kako je ukazano, primenjeno kao vid rešavanja pretnji nacionalnoj i spoljnoj politici SAD-a.
“Osoba koje pomažu, sponzorišu ili podržavaju nasilje u bivšoj Makedoniji, sada Severnoj Makedoniji, ali i drugim delovima regiona i aktivnosti kojima se opstruira primena Dejtonskog sporazuma u Bosni i Heregovini ili Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija donete 10. juna 1999.”, navedeno je u saopštenju.
Ukazano je da je sadržaj uredbe izmenjen 2003, da bi se primenili dodatni koraci u vezi sa ometanjem primene Ohridskog okvirnog sporazuma iz 2001. prema Severnoj Makedoniji.
Uz to, juna 2021. prošireno je važenje uredbe na nacionalnom nivou.
Tada je precizirano da stanje na prostoru bivše Jugoslavije i Albanije u poslednje dve decenije, uključujući podrivanje posleratnih sporazuma i institucija nakon raspada zemlje, kao i široko rasprostranjenu korupciju u vladama i institucijama na Balkanu, ometa napredak ka efikasnom i demokratskom upravljanju.
“Otežane su i pune integracije u transatlantske institucije, što predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Država”, navedeno je u saopštenju Bele kuće.
U godini na izmaku pala je prognoza kada bi Crna Gora mogla u EU. Objavljeni su rezultati popisa koji prate stare identitetske bitke. U minijaturnoj zemlji sa bezbroj stranaka desile su se raskidi i pomirenja
Videli ste već penzionere kako se u Lidlu biju za jeftinu piletinu, ali da li ste videli nemačke tinejdžere u navali na vatromet?
Nesreća azerbejdžanskog aviona u kojoj je stradalo 38 ljudi dovela je do ozbiljnog diplomatskog spora. Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev optužuje Rusiju za incident i zahteva odgovornost, dok Moskva pokušava da umanji štetu izvinjenjem
U prvom krugu predsedničkih izbora u Hrvatskoj, pobedu je odneo sadašnji predsednik Zoran Milanović, sa osvojenih 49 odsto glasova. Koji je ključ njegove pobede i zbog čega veliki deo građana Hrvatske voli Milanovića
Mandat 39. predsednika SAD bio je obeležen mirovnim naporima i borbom za ljudska prava, a nakon odlaska iz politike posvetio se humanitarnom radu
Režim Aleksandra Vučića se hvali da ima para koliko hoćeš na računu – pa je ipak zadužio Srbiju za još milijardu evra pod užasnom kamatom. Zašto? Jer im se može
„Novinari“ koji su, nepotpisani, priredili ispovest porodice koja je izgubila dve devojčice pod nadstrešnicom dobro su znali šta rade i u šta uprežu ucveljene ljude
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
