Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden produžio je za godinu dana uredbu o vanrednim merama za područje Zapadnog Balkana koja važi do 26. juna 2024. Destabilizacija ovog regiona posmatra se kao pretnja za nacionalnu bezbednost SAD
U ubjavi Bele kuće navedeno je da strane koje ugrožavaju mir i napore u stabilizaciji Zapadnog Balkana predstavljaju pretnju po američku spoljnu politiku, prenosi Glas Amerike (VOA).
“Potezi koji ugrožavaju mir i međunarodne napore za stabilizaciju stanja na Zapadnom Balkanu, uključujući nasilje i aktivnosti koje koče napredovanje ka efikasnoj i demokratskoj upravi i punoj integraciji u transatlantske institucije, predstavljaju izuzetnu pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Država”, precizirano je u saopštenju o produženju važenja uredbe.
Navedeno je i da je 26. juna 2001. uredbom pod brojem 13219 tadašnja administracija proglasila vanredne mere na području Zapadnog Balkana – i to u skladu sa Zakonom o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima.
To je, kako je ukazano, primenjeno kao vid rešavanja pretnji nacionalnoj i spoljnoj politici SAD-a.
“Osoba koje pomažu, sponzorišu ili podržavaju nasilje u bivšoj Makedoniji, sada Severnoj Makedoniji, ali i drugim delovima regiona i aktivnosti kojima se opstruira primena Dejtonskog sporazuma u Bosni i Heregovini ili Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija donete 10. juna 1999.”, navedeno je u saopštenju.
Ukazano je da je sadržaj uredbe izmenjen 2003, da bi se primenili dodatni koraci u vezi sa ometanjem primene Ohridskog okvirnog sporazuma iz 2001. prema Severnoj Makedoniji.
Uz to, juna 2021. prošireno je važenje uredbe na nacionalnom nivou.
Tada je precizirano da stanje na prostoru bivše Jugoslavije i Albanije u poslednje dve decenije, uključujući podrivanje posleratnih sporazuma i institucija nakon raspada zemlje, kao i široko rasprostranjenu korupciju u vladama i institucijama na Balkanu, ometa napredak ka efikasnom i demokratskom upravljanju.
“Otežane su i pune integracije u transatlantske institucije, što predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Država”, navedeno je u saopštenju Bele kuće.
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Video na kojem ruski predsednik Vladimir Putin prekida govor i kašlje tokom snimanja poruke za Međunarodni dan žena kratko je bio objavljen na Telegram kanalu Kremlja pre nego što je uklonjen
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
