U ubjavi Bele kuće navedeno je da strane koje ugrožavaju mir i napore u stabilizaciji Zapadnog Balkana predstavljaju pretnju po američku spoljnu politiku, prenosi Glas Amerike (VOA).
“Potezi koji ugrožavaju mir i međunarodne napore za stabilizaciju stanja na Zapadnom Balkanu, uključujući nasilje i aktivnosti koje koče napredovanje ka efikasnoj i demokratskoj upravi i punoj integraciji u transatlantske institucije, predstavljaju izuzetnu pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Država”, precizirano je u saopštenju o produženju važenja uredbe.
Navedeno je i da je 26. juna 2001. uredbom pod brojem 13219 tadašnja administracija proglasila vanredne mere na području Zapadnog Balkana – i to u skladu sa Zakonom o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima.
To je, kako je ukazano, primenjeno kao vid rešavanja pretnji nacionalnoj i spoljnoj politici SAD-a.
“Osoba koje pomažu, sponzorišu ili podržavaju nasilje u bivšoj Makedoniji, sada Severnoj Makedoniji, ali i drugim delovima regiona i aktivnosti kojima se opstruira primena Dejtonskog sporazuma u Bosni i Heregovini ili Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija donete 10. juna 1999.”, navedeno je u saopštenju.
Ukazano je da je sadržaj uredbe izmenjen 2003, da bi se primenili dodatni koraci u vezi sa ometanjem primene Ohridskog okvirnog sporazuma iz 2001. prema Severnoj Makedoniji.
Uz to, juna 2021. prošireno je važenje uredbe na nacionalnom nivou.
Tada je precizirano da stanje na prostoru bivše Jugoslavije i Albanije u poslednje dve decenije, uključujući podrivanje posleratnih sporazuma i institucija nakon raspada zemlje, kao i široko rasprostranjenu korupciju u vladama i institucijama na Balkanu, ometa napredak ka efikasnom i demokratskom upravljanju.
“Otežane su i pune integracije u transatlantske institucije, što predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Sjedinjenih Država”, navedeno je u saopštenju Bele kuće.