Nema ravnodušnih kada se pomene bilo šta što sa Bondom ima veze. Rasprava o njemu podseća na diskusije o fudbalu i politici, svako ima svog favorita i za sve ostale tvrdi da su promašaji. Danijela Krejga u najnovijem filmu dočekala je ista sudbina, za jedne je Džems konačno postao ljudski lik, bliži realnosti, za druge je ono što je od Bonda napravljeno ravno najgoroj izdaji. U svakom slučaju, sledeći film će željno čekati i ljubitelji novog Bonda, ali i "pravoverni" bondovci koji se nadaju da će Kju ponovo opremiti neki auto, agent 007 flertovati sa gospođicom Manipeni, a nova lepotica biti više raskopčana od Eve Grin u Kazinu Rojal
Počelo je prikazivanje dvadeset prvog zvaničnog filma is serijala o tajnom agentu 007. Kazino Rojal, kao i svi prethodni nastavci, izaziva neverovatnu medijsku pažnju. Filmovi o Bondu su žanr za sebe, a njegov fenomen teško je objasniti. On ima klubove poklonika širom planete, o svakom detalju vezanom za njegovu ličnost vode se rasprave. Pobrojati i najmanji deo onoga što je iz legende o Bondu prešlo u svakodnevni život težak je posao. Dovoljno je pomenuti predstavljanje koje je do savršenstva doveo još Šon Koneri u prvom filmu Doktor No: „Moje ime je Bond… Džems Bond“ koje je postalo opšte mesto u skoro svim svetskim jezicima. Fraza je uvrštena u leksikon zapadne popularne kulture kao simbol uglađenog i ležernog mačizma. Vic kaže da se i Bondov pas predstavlja sa „Vau… Vau Vau“. U doba hladnog rata, negativci su kod Bonda često bili Rusi. Uspeh filmova i romana o agentu 007 nije se svideo sovjetskom rukovodstvu, pa je 1968. godine objavljen špijunski roman Zahovljeva misija pisca Andreja Guljaškog u kome sovjetski junak pobeđuje Bonda.
Bond se možda može definisati kao moderna bajka čiji fanovi pokrivaju raspon godina kao i kod „Politikinog zabavnika“, od sedam do 77, mada su i to uslovne granice, sigurno ima i mlađih i starijih poklonika. Kod Bonda za svakoga ima ponešto, po jednostavnoj formuli. Za muškarce, tu su automobili, piće (džin martini ili votka martini, promućkan, ne promešan), prsate lepotice. Bondove žene u filmovima često imaju dvosmislena, lascivna imena, kao Pusi Galor u Goldfingeru, Plenti O’Tul u Dijamanti su večni ili Zinija Onatop u Zlatnom oku. Žene neodoljivo privlače glumci koji tumače Bonda – teško onome ko uleti u raspravu da li je bolji bio Šon Koneri, Rodžer Mur, Pirs Brosnan…
Bondovi fanovi željno očekuju u svakom filmu nove egzotične spravice (gedžete) koje za njega projektuje gospodin Kju. Ima i onih koji misle da su neki filmovi o Bondu pretrpani tehnikom koja je ugušila glumce, naročito u filmovima Operacija Svemir i Umri drugi dan, u kome Bondov „aston martin“ može postati i nevidljiv, što su neki prokomentarisali kao apsurd čak i za Bonda. Njihova greška je možda to što su Bonda preozbiljno shvatili. Mada su na njegov račun snimljene mnoge parodije, neke čak i vrlo uspešne, Bond je često parodija samog sebe.
Osim žena, pića, oružja, postoji još jedan nezaobilazan deo priče o Bondu – automobili koje vozi. Svako pojavljivanje u filmu garantovalo je kasnije izvanrednu prodaju, a primerci koji su korišćeni tokom snimanja obično su završavali u muzejima i privatnim zbirkama. Bond je vozio u filmovima mnoge tipove automobila, ali status legende i zvaničnu titulu „Bondov automobil“ imaju samo oni koje je za njega pripremao gospodin Kju iz MI6 sa svojim pronalazačima.
Najveći deo te legende otpada na „aston martin“. Iako je „aston martin DB5“ najpoznatiji Bondov auto, pojavljuje se u samo pet filmova – u Goldfingeru, Operaciji Grom, Zlatnom oku, Kazinu Rojal, a vrlo kratko i u Sutra nikad ne umire. Pojavljuje se i u Trci Kenonbol i brojnim drugim filmovima koji asociraju na agenta 007.
Prvi pravi Bondov auto, „aston martin DB5“, pojavio se 1964. u Goldfingeru. Ovaj DB5 je lansirao eru fantastičnih spravica koje Kju usavršava iz filma u film, koje će i same postati simbol serije. U Goldfingeru auto je mogao pritiskom na dugme da katapultira suvozača koji Bondu drži pištolj uperen u glavu, prospe ulje po putu i ispusti dim da omete one koji ga jure, imao je tablice koje su mogle da se automatski menjaju, cevi koje izranjaju iz osovine točka i imaju na krajevima sečivo koje je moglo da pocepa gumu drugog automobila. Ovakav auto je palio maštu svakog gledaoca, bez obzira na godine.
„Aston martin DBS V8“ vozio se u filmu U tajnoj službi njenog veličanstava iz 1969. Viđen je u samo četiri scene, između ostalog kao Džemsova i Trejsina svadbena kola. Ne zna se ništa o instaliranim uređajima, osim da ima skriveno mesto za snajpersku pušku u odeljku za rukavice. DBS je bljesnuo na trenutak i u sledećem filmu Dijamanti su večni, parkiran u Kjuovoj radionici u Londonu.
„Aston martin V8 ventidž“ pojavio se u filmu Dah smrti 1987. Uz ova „pametna“ kola išli su svi uobičajeni dodaci, uključujući i skije koje su se izbacivale sa strane kada bi se našao na snegu, lasere ugrađene u osovine točkova koji odsecaju donji deo policijske „lade“ u jurnjavi u Čehoslovačkoj, što je bio očit signal koliko je tehnika napredovala od vremena kada su kod prvog DB5 korišćena sečiva umesto lasera. Auto je takođe imao radio na kome su se bez problema slušale sve frekvencije koje su koristili Bondovi neprijatelji, raketni pogon i gume na kojima su se po potrebi pojavljivali i nestajali klinovi (za vožnju po snegu). U slučaju obijanja, imao je samouništavajući mehanizam. Oružje je kontrolisano na instrument tabli, stakla su, naravno, bila neprobojna.
„Aston martin V12 venkviš“ (mister Kju ga je zvao „veniš“) pojavio se u filmu Umri drugi dan 2002. Opremljen je uobičajenim arsenalom oružja, već pomenutim gumama sa klinovima. Imao je i suvozačko sedište koje se moglo katapultirati, kao omaž originalnom „aston martinu DB5“, ovde korišćeno u maloj Bondovoj improvizaciji da ispravi kola kada su bila prevrnuta na krov. „Aston“ je takođe imao adaptivnu kamuflažu, koja mu je omogućavala da postane nevidljiv pritiskom na dugme.
Jurio ga je specijalno opremljen „jaguar XKR“, koji je posedovao gotovo sve dodatke koje je imao i Bondov auto, uključujući mogućnost da ga prati na osnovu termičkog zračenja kada postane nevidljiv.
„Aston martin DBS V12“ je korišćen u najnovijem filmu Kazino Rojal. Baziran je na trkačkom „aston martinu DBR9“ koji se koristi za trke u Le Manu. Iako je očigledno iz Kjuove radionice, nema nikakvih dodataka osim tajnog pregratka u kome se nalazi Bondov pištolj, i kutije za prvu pomoć koja uključuje komponente koje omogućavaju hitnu medicinsku vezu sa centralom MI6, različite protivotrove i defibrilator (aparat za reanimaciju).
„Aston martin DB Mark III“ Bond je vozio samo u romanu Goldfinger. Dizajniran je specijalno za trke i neuobičajen je za agenta 007. To je i jedini auto sa dodacima pomenut u Flemingovim knjigama, on je izbegavao „gedžetirana“ vozila. Imao je prekidače kojima se menjala boja prednjih i zadnjih svetala, ojačane čelične branike.
Drugi slavni auto je iz serije je „lotus“. „Lotus espri S1“ pojavio se u filmu Špijun koji me je voleo 1977. Posedovao je sve uobičajene dodatke, kao i neprovidni lepak koji se raspršuje otvaranjem zadnje registarske tablice po prednjem staklu vozila progonitelja. Najspektakularnija scena, tipično bondovska, nastaje dok ga progoni helikopter, a auto uleće u more. Bond stalno baci ili izgubi uputstvo za upotrebu novog automobila koje mu Kju da u laboratoriji, ali se uvek snađe, ovog puta i uz pomoć lepe Ruskinje. Dodirom komandi, kolometar sat ustupa mesto nautičkim uređajima, uvlače se točkovi, a pojavljuju propeleri. Bond ispaljuje raketu koja izleće iz vode i pogađa helikopter i prokomentariše: „Najzad sami.“ Podmornica-auto pušta i dimnu zavesu, ima harpune, torpeda, podvodne bombe, bori se sa roniocima i drugim podmornicama. Kulminacija nastaje kada na sunčanoj plaži izranja auto. Lokalni pijanac posmatra zapanjeno svoju bocu, Bond otvara prozor i nonšalantno izbacuje jednu ribicu, auto odlazi u legendu…
Da bi se snimio film korišćeno je šest automobila, kao i minijaturni modeli, ali nijedan od njih nije bio amfibija. Jedan od preostalih je sada vlasništvo fondacije Jana Fleminga.
„Lotus espri turbo“ bele boje korišćen je u filmu Samo za tvoje oči 1981. Bio je sličan modelu S2, ali je imao jači motor i bolje vozne karakteristike. Imao je izuzetan sigurnosni sistem, kada provalnik pokuša da ga obije lomeći vozačevo staklo, on eksplodira. Međutim, za Bonda nema problema jer dobija novi, crveni „lotus espri turbo“.
Prvi Bondov auto koji nije bio pravljen u Engleskoj bio je „BMW Z3„, korišćen u filmu Zlatno oko 1996. Za mnoge „bondovce“ ovo je i danas kontroverzan izbor. Imao je svu uobičajenu opremu sa mogućnošću samouništavanja. Kola su vožena samo kratko na Kubi, i na kraju ih Bond menja za avion Džeka Vejda.
U filmu Sutra ne umire nikad iz 1997, Kju je za Bonda izabrao „BMW 750iL„. Otporan na metke, eventualnog provalnika onesvešćivao je električnim šokom. Sigurnosna pregrada u kutiji za rukavice mogla je da se otvori samo otiskom Bondovog prsta. Auto se kontrolisao mobilnim telefonom koji ima LCD ekran na kome se vidi položaj u kome se nalazi vozač. „BMW 750iL“ je bio glavni učesnik spektakularne trke kroz garažu na više nivoa. Bond je upravljao sa zadnjeg sedišta koristeći Kjuov specijalni mobilni telefon Erikson, koji mu je omogućavao i da uključuje oružje. Odbrambeni mehanizam podrazumevao je i samozaptivne gume otporne na metke, kao i uređaj za presecanje kablova skriven u amblemu na prednjem delu vozila. U filmu je korišćen i motocikl „BMW R1200“, koji je Bond ukrao u Sajgonu. U vreme promocije filma, „BMW 750 iL“ i motocikl R1200 mogli su se kupiti po specijalnoj promotivnoj ceni od 149.000 dolara.
„BMW Z8“ pojavio se u filmu Svet nije dovoljan 1999. Bio je opremljen „standardnom specijalnom opremom“, uključujući daljinsko upravljanje, kao i motorom V8. Kola je presekao napola Elektrin helikopter sa specijalnom opremom. Prvi put u seriji, Kju je bio uznemiren jer je Džems imao toliko oštećenja na kolima i opremi. Ironija je da je to bio poslednji put da se u ulozi Kjua pojavio Dezmond Levlin.
Kao „Bondov automobil“ označen je i „ford tanderbird“ iz 2002, iako se koristio kratko u filmu Umri drugi dan. Ford je kreirao specijalnu „007“ seriju, napravljeno je svega 700 primeraka. Nije poznato koji uređaji su instalirani u taj auto i da li ih je uopšte bilo.
Uz mnoga druga neobična prevozna sredstva, Bond je vozio i i „AEC ridžent“ dabl-deker autobus u Živi i pusti druge da umru, koji posle prolaska prenisko postavljenog mosta postaje singl-deker, u Zlatnom oku se u Sankt Peterburgu našao za upravljačem tenka „T-55“, u Pogledu na ubistvo vozio je moćni kamion… Specijalne MI6 rikše, podmornica maskirana u ledeni breg kojom Bond beži iz Sibira, brod nalik na aligatora u filmu Oktopusi, mnogi tipovi aviona, deo su druge priče.
Nema ravnodušnih kada se pomene bilo šta što sa Bondom ima veze. Rasprava o njemu podseća na diskusije o fudbalu i politici, svako ima svog favorita i za sve ostale tvrdi da su promašaji. Danijela Krejga u najnovijem filmu dočekala je ista sudbina, za jedne je Džems konačno postao ljudski lik, bliži realnosti, za druge je ono što je od Bonda napravljeno ravno najgoroj izdaji. U svakom slučaju, sledeći film će željno čekati i ljubitelji novog Bonda, ali i „pravoverni“ bondovci koji se nadaju da će Kju ponovo opremiti neki auto, agent 007 flertovati sa gospođicom Manipeni, a nova lepotica biti više raskopčana od Eve Grin u Kazinu Rojal.
I među automobilima koji nisu zaslužili titulu pravog „Bondovog auta“ postoje oni koje vredi pomenuti. U Doktoru Nou iz 1962. Bond vozi „sanbim alpin„. Ono što ga razlikuje od drugih automobila je što je sebi mogao da ga priušti i prosečan čovek.
„Bentli Mark IV“ iz 1930, korišćen 1963. u filmu Iz Rusije s ljubavlju, nije imao ugrađeno oružje, ali je imao tehnološko čudo tog doba – telefon u autu. Bio je simbol elegancije „starog“ sveta, čiji je deo stila i Bond preuzeo. Nasuprot filmu, zvanična Bondova kola u romanima Jana Fleminga bila su sivi „bentli“ iz 1933. Auto je imao motor 4,5 L, nije imao dodatne uređaje.
„Tojota 2000GT“ pojavljuje se u filmu Samo dvaput se živi 1967. Kompanija Tojota je uradila dva specijalna primerka automobila samo za taj film. Jedan je danas izložen u Tojotinom muzeju, drugi je u privatnoj kolekciji.
„AMC hornet“ korišćen je u filmu Čovek sa zlatnim pištoljem, kada ga Bond krade na Tajlandu. Korišćen je za čuveni spiralni skok, kompjuterski dizajniran trik.
U filmu Samo za tvoje oči pojavljuje se i „citroen 2CV“ – žuti „spaček“, koji Bond vozi sa svojom partnerkom Melinom. Kola korišćena u filmu imala su četvorocilindrični bokser motor umesto standardnog dvocilindričnog, da bi mogla da uteknu ispred dva „pežoa 504“ u poteri.
„Alfa romeo GTV“ 007 vozi u filmu Oktopusi 1983. Posle pada iz voza i vožnje u Folksvagenovoj „bubi“, Bond krade ova kola da bi stigao do američke vojne baze. Pažljiv posmatrač opaziće da je ovo „GTV 6 kvadrofolio“, najbrži „alfa romeo“ sa najboljim specifikacijama. „Mercedes 250SE“ takođe je korišćen u filmu Oktopusi. Bond je ukrao i ova kola, a kada su mu gume bile izrešetane u pucnjavi, beži tako što penje auto na prugu i vozi ga po železničkim šinama koje su široke tačno onoliko kiliko i točkovi „mercedesa“.
Bondov izbor u mnogim knjigama Džona Gardnera je modifikovani „SAAB 900 turbo„, koji Bond zove „srebrna zver“. To je Bondov privatni auto koji je zaista modifikovala kompanija Komjunikejšn kontrol sistems LTD. Pojavljivao se na mnogim sajmovima, ali nikada i na filmu.
Bondove avanture pokrivaju skoro svaki deo sveta, u Kazinu Rojal došao je red i na ovaj deo Balkana. U filmu se Bond kocka u kazinu u hotelu Splendid u Bečićima i vozi brzim i luksuznim vozom kroz Crnu Goru. Kod naše publike ovi detalji izazivaju smeh, ali će to turističkoj promociji Crne Gore sigurno pomoći, iako je taj deo filma sniman u Češkoj. Predstavnici Ministarstva turizma Crne Gore i kompanija Montenegro stars iz Budve pozvali su režisera filma Kazino Rojal Martina Kembela i ekipu glumaca da sledeće godine provedu sedam dana u hotelu Splendid. „Predložićemo ekipi filma da drugi deo filma snime u Crnoj Gori, kako bi to bila dodatna turistička promocija naše zemlje“, najavio je Žarko Radulović, suvlasnik kompanije.
Povezanost naših krajeva sa legendom o Bondu potiče i od priče da je Jan Fleming inspiraciju za agenta 007 našao u liku Duška Popova, britanskog obaveštajca koga je poznavao, koji je rođen u Zrenjaninu, a živeo je i u Beogradu.
Uprkos brojnim upozorenjima, priznaje da puši 60 cigareta na dan, i to mešavinu balkanskog duvana, sa većim procentom nikotina nego kod jeftinijih vrsta. Kada nije izložen napornim zadacima, prosečna dnevna potrošnja alkohola mu je u domenu pola flaše žestokog pića od 35 odsto. Pritisak mu je blago povišen, 160/90. Smatram da su ovi simptomi rezultat oficirovog načina života.
(Medicinski nalazi Džemsa Bonda u romanu Operacija Grom)
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
