Nakon što je medved opet usmrtio jednog čoveka, Slovačka dozvolila odstrel 350 ovih životinja - strogo zaštićenih od 1992. u celoj Evropi. Ova mera izazvala je ogorčenje među ekolozima
Krajem marta, u centralnoj Slovačkoj, medved je napao i usmrtio 59-godišnjeg muškarca nedaleko od njegove kuće. Vlada premijera Roberta Fica potom je prošle nedelje odlučila da dozvoli odstrel 350 mrkih medveda – što je oko četvrtine ukupne populacije u zemlji.
Fico smatra da mera ima dovoljnu podršku u narodu: „Ne možemo da živimo u zemlji u kojoj se ljudi plaše da uđu u šumu“, rekao je Fico, a prenosi Dojče vele.
Broj napada raste
U razgovoru za ARD, Filip Kufa, državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, naglašava da je rizik od medveda porastao poslednjih godina:
„Broj incidenata raste, sve više ljudi biva povređeno, materijalna šteta je sve veća – čak su i saobraćajne nesreće sa učešćem medveda postale češće“, rekao je Kufa.
Odluka o smanjenju populacije predstavlja neophodnu reakciju na takav razvoj situacije.
Prema procenama, trenutno u Slovačkoj živi oko 1.275 medveda. Prvi zabeleženi smrtni napad medveda na čoveka u toj članici EU – u poslednjih 100 godina – dogodio se u junu 2021. Slovačka je druga zemlja u Evropi po broju napada, posle Rumunije – koja ima populaciju od oko 6-7 hiljada medveda i gde 2023. dozvoljen odstrel skoro 500 tih životinja.
Planirani odstrel, kako tvrdi Kufa, ne ugrožava opstanak vrste – brojnost će se samo svesti na „zdrav nivo“.
„Ako imate miševe u kući koji vam uništavaju stvari – šta radite? Hvatate miševe. Ne nužno sve, ali posle izvesnog vremena šteta se smanjuje.“
Slučaj za Evropsku komisiju?
Izjave poput ovih, tvrdi Miroslava Abelova iz Grinpis-a Slovačka, dokaz su nesposobnosti ministarstva koje je u Ficovoj vladi „izgubilo iz vida zaštitu prirode“. Ona planove za odstrel medveda naziva „potpuno bezobzirnim“ i kritikuje to što vlada zanemaruje naučna saznanja i preventivne mere.
Kome smetaju medvedi?
Po mišljenju ekoloških organizacija, Slovačka planiranom redukcijom takođe krši evropski zakon o zaštiti prirode, s obzirom na to da je – mrki medved od 1992. u EU strogo zaštićena vrsta. Prema evropskoj direktivi, životinje mogu biti usmrćene samo ako ne postoji drugo rešenje za rešavanje sukoba.
Grinpis je već najavio da će protiv odluke slovačke vlade preduzeti mere na evropskom nivou i pozvao Evropsku komisiju da interveniše. Međunarodni apel treba dodatno da poveća pritisak na vladu.
Bolja zaštita kroz više edukacije?
Ni organizacije za zaštitu prirode ne poriču da je broj sukoba između ljudi i medveda poslednjih godina porastao. Međutim, prema rečima Abelove, ni radikalan odstrel neće rešiti uzrok problema, već samo njegove simptome.
„Medved će napasti čoveka uglavnom samo ako ga doživi kao pretnju. Dakle, nije u pitanju da čoveka vidi kao plen. Ali ako imamo loše obezbeđene ostatke hrane i biljne kulture poput kukuruza u blizini staništa medveda, time podstičemo susrete između ljudi i medveda“, kaže Abelova.
Grinpis zato poziva da se veći akcenat stavi na preventivne mere. Među njima su, između ostalog, informativne kampanje koje stanovništvu objašnjavaju kako da se ponašaju u područjima gde ima medveda, ali i tehnička rešenja kojima bi se sprečilo da medvedi traže hranu u blizini naseljenih mesta – poput ograđivanja i specijalnih kontejnera otpornih na medvede.
Problemi sa medvedima
„Ne možemo jednostavno da uklonimo medvede iz pejzaža. Umesto toga, moramo da naučimo kako da koegzistiramo s njima“, naglašava Abelova.
Ona ukazuje na to da odgovoran odnos prema divljim životinjama i dugoročna zaštita njihovih staništa mogu imati koristi i za razvoj ekološkog turizma u regionu.
Gulaš od medveda?
Državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, Filip Kufa, međutim, ne prihvata argumente ekologa. Godinama su se, kaže, sprovodile preventivne mere, a mnogi programi prevencije traju i dalje. Ipak, sve se pokazalo kao nedelotvorno. Na kraju, kaže on, važi trezvena matematičko-statistička istina: manje medveda – manje konflikata.
A i odstrel medveda, prema njegovom mišljenju, može da bude poseban turistički podsticaj: već prošle godine se u jednom restoranu u Tatrama na meniju našao gulaš od medveda koji je legalno odstranjen. Legitimna i zakonita upotreba – i jedan od oblika „susreta čoveka i medveda“ za koji se on zalaže, kaže Kufa.
Venecuela raspolaže najvećim rezervama nafte na svetu, ali uglavnom je reč o teškoj nafti. Iran trpi posledice međunarodnih sankcija usmerenih na njegovu naftnu industriju. Obe zemlje potresaju nemiri
Mark Brnović (59), pre godinu dana Trampov kandidat za ambasadora u Beogradu, umro je od posledica srčanog udara
U Iranu je u nemirima poginulo najmanje 2000 ljudi, a stanje u državi podseća na haos koji je bio karakterističan za Islamsku revoluciju 1979. godine. Američki predsednik Donald Tramp poručio je građanima Irana da „pomoć stiže“
Četiri mlade žene i dva muškarca iz Nemačke optuženi su pred Višim pokrajinskim sudom u Diseldorfu zbog „lova“ na neonaciste u Budimpešti. Oni su pripadnici militantne, levičarske grupe „Antifa-Ost“
Ideja Donalda Trampa da Grenland treba da pripadne Sjedinjenim Državama sada je pretočena u zvanični predlog zakona koji je podneo republikanski kongresmen Rendi Fajn
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
