DW: Da li bi izraelski premijer Netanjahu bio uhapšen u Nemačkoj?

Izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu preti nalog za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda. A Nemačka je rastrzana između sopstvenog državnog rezona i međunarodnog prava.

Upravo su to bili naslovi koje je nemačka vlada htela po svaku cenu da spreči: „Šolcov portparol jasan: Nemačka bi uhapsila Netanjahua“, bio je naslov najtiražnijeg tabloida u zemlji „Bilda“ u sredu uveče. A „Velt“ je pisao ovako: „Nemačka bi izručila Netanjahua, sugeriše portparol vlade“.

Lider CDU ocenjuje da je to skandal

Da li je to zaista zamislivo? Da Nemačka uhapsi ili čak izruči političkog lidera izraelske države ako bi postojao odgovarajući nalog za hapšenje „Međunarodnog krivičnog suda“ protiv premijera Benjamina Netanjahua?

Za lidera najjače opozicione stranke, predsednika Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridriha Merca, sama ta pomisao je apsurdna: „Ćutanje savezne vlade, uključujući i sugestiju portparola vlade da bi Netanjahu mogao da bude uhapšen na nemačkom tlu, sada zaista postaje skandal“, rekao je Merc za „Bild“.

Zahtev za optužnicu protiv Netanjahua i ministra Galanta

Šta se dogodilo? Tužilac „Međunarodnog krivičnog suda”, britanski advokat Karim Kan, podneo je u ponedeljak zahtev za izdavanje naloga za hapšenje Netanjahua i njegovog ministra odbrane Joava Galanta, kao i protiv trojice lidera radikalne islamske palestinske organizacije Hamas, zbog navodnih zločina protiv čovečnosti i ratnih zločini.

Dakle, zbog velikih stradanja ljudi u Pojasa Gaze nakon što je Izrael oštro vojno odgovorio na teroristički napad Hamasa 7. oktobra prošle godine.

Kan posebno optužuje Netanjahua i njegovog ministra da koriste izgladnjivanje ljudi u Pojasu Gaze kao ratno oružje.

Izraelski političari i predstavnici Hamasa u istom košu?

Reč je dakle o zahtevima za izdavanje naloga za hapšenje i lidera Izraela i Hamasa, organizacije koju brojne zapadne zemlje, uključujući i Nemačku, klasifikuju kao terorističku.

Kan je zajedno pomenuo te zahteve, što bi sada trebalo da ispita i o tome da odluči Sud. Da li je on tako u isti koš stavio šefa izraelske vlade i trojicu lidera Hamasa?

To je ono što je posebno uznemirilo Merca: „Zahtev za izdavanje naloga za hapšenje istovremeno protiv premijera Netanjahua i protiv lidera Hamasa Sinvara je apsurdna zamena uloga izvršioca i žrtve“, kaže on.

Napetost u nemačkoj vladi

Na konferenciji za novinare koju je ove srede držao Štefen Hebeštrajt, portparol kancelara Olafa Šolca, bilo je jasno koliko je nemačkoj vladi u ovom slučaju teško da zauzme jasan stav.

Vidno napet, portparol je prvo morao da se suprotstavi glasinama da je Šolc „šokiran“ najavom glavnog tužioca. Hebeštrajt je rekao: „Ne mogu da prijavim šok ili bes. Veoma smo jasno stavili do znanja da na to izjednačavanje gledamo veoma kritički. I ukazali smo na razlike kada je reč o ustavu države Izrael i njenom nezavisnom pravosuđu.“

Da li bi nalog za hapšenje Netanjahua uopšte bio legalan?

Dakle, optužbe koje je izneo haški sud trebalo bi različito vrednovati, jer je u jednom slučaju na meti ustavna država, a u drugom nije?

U stvari, stručnjaci za međunarodno pravo sumnjaju u to da li je Kan uopšte trebalo da podnese tužbu protiv Netanjahua. Prema ekspertu za međunarodno pravo Konstantinu Gansu, koji je svoju ocenu izneo za berlinski „Tagesšpigel“, jedno od utvrđenih pravila suda jeste da on može preduzeti mere samo ako dotična država ne želi ili nije u stanju da sprovede sopstvenu istragu. To važi za diktature – ali teško da važi za demokratski Izrael, kaže Gans.

Nemačka i Međunarodni krivični sud

Dilema vlade u Berlinu je u sledećem: Nemačka je jedna od glavnih pristalica „Međunarodnog krivičnog suda“, koji od 2002. istražuje i donosi presude o slučajevima kao što su na primer genocid i ratni zločini. I to protiv pojedinaca, a ne protiv država. Samo u 2023. godini, nemačka vlada je tom sudu uplatila 20 miliona dolara.

Taj sud, koji nije deo Ujedinjenih nacija, podržavaju 123 zemlje – ali ne i važne države poput SAD ili Izraela.

Nemačka i njen poseban odnos sa Izraelom

S druge strane, za Nemačku je podrška Izraelu tzv. državni rezon, što je između ostalog i rezultat najmračnijeg perioda nemačke istorije kada su, tokom nacističke diktature, ubijeni milioni Jevreja.

Da li se to odnosi i na premijera Netanjahua lično? Šolcov portparol Hebeštrajt je rekao: „U suštini, mi smo pristalice međunarodnog krivičnog suda – i tako će i ostati. Mi se pridržavamo zakona.“

Ali, Hebeštrajt je ujedno kritikovao postupak tužioca: „Jeste izjednačavanje to što je glavni tužilac odabrao da u intervjuu za CNN u istom dahu saopšti da podnosi zahtev za izdavanje naloga za hapšenje trojice lidera Hamasa, i protiv izraelskog premijera i ministra odbrane.“

Reakcije u drugim državama

Neke druge države jasnije odgovaraju na pitanje da li bi uhapsile Netanjahua. Mađarska, na primer, kaže ne. Ta zemlja podržava Međunarodni krivični sud, ali državni ministar Đerđeli Guljaš rekao je da šef izraelske vlade ne treba da očekuje hapšenje ako poseti Mađarsku.

A pre nekoliko dana, američki predsednik Džo Bajden ocenio je da je zahtev iz Haga „nečuven“. Ali, SAD nikada nisu ni podržavale taj sud.

U Nemačkoj stvari stoje drugačije – i samim tim, mnogo je komplikovanije.