Dogovor u zoru 13. decembra: nakon celonoćnih maratonskih razgovora ministri finansija evrozone morali su da naprave niz kompromisa da bi postigli sporazum o centralnoj superviziji 200 banaka u 17 zemalja evrozone, to jest o tome da Evropska centralna banka (ECB) dobije slična ovlašćenja kao američki Fed.
Inicijalno su Francuska i Evropska komisija tražile da se toj kontroli Evropske centralne banke podvrgne 6000 banaka, ali se posle pogađanja, pregovora i lomljenja ruku, Francuska na kraju složila da se centralnoj kontroli direktno podvrgnu samo banke čija je aktiva veća od 30 milijardi evra, glavni prekogranični zajmodavci i institucije koje pomaže država, a da manje banke kontrolišu nacionalna regulatorna tela. Uloga nacionalnih supervizora biće utoliko veća ukoliko su banke manje, ali će i oni morati da se drže pravila definisanih u Bazelu i u Frankfurtu.
Nemačka je, s jedne strane u nastojanju da Centralna banka bude što efikasnija, a s druge strane pod pritiskom moćnog domaćeg bankarskog lobija, nastojala da zaštiti sopstvene mnogobrojne štedionice od čvršćeg preispitivanja, pa je tražila da se redukuje lista kontrolisanih banaka.
Na kraju se i Nemačka složila da ECB sa sedištem u Frankfurtu dobije diskreciono pravo da izvrši superviziju poslovanja bilo koje od 6000 manjih banaka tek u slučaju da neka od njih zapadne u probleme ili ako ECB proceni da se neka banka upustila u rizično pozajmljivanje novca. U tom slučaju može i da je zatvori.
VEĆA INTEGRACIJA: Nova ovlašćenja Evropske centralne banke trebalo bi da pomognu da se povrati poverenje i da se oživi međubankarsko pozajmljivanje novca, tvrdi predsednik ECB-a Mario Dragi. Skovan je i novi termin za to – „ujedinjavanje suvereniteta“ (pooling sovereignty).
Novi dogovor omogućuje da evropski fond, nazvan Evropski mehanizam za stabilizaciju (European Stability Mechanism), direktno upumpa novac u ugrožene banke. Kristijan Šulc iz nemačke banke Berenberg izjavio je da je to bez sumnje istorijski sporazum, jer vodi većoj integraciji. On tvrdi da ta mera ograničavanja nacionalnog suvereniteta može da učini zemlje nezavisnijim nego što je to sada slučaj, zato što najveće nacionalne banke mogu da budu spasavane od strane cele evrozone.
Mere će stupiti na snagu u martu 2014, a pre toga bi ECB morao da zaposli neophodno osoblje i da propiše kako će obavljati novu funkciju. Planira se da se, pre nego što počne evropska bankarska supervizija, obavi koordinisani stres test po novim pravilima Bazelskog komiteta za bankarsku superviziju. Morao bi da se definiše legalni okvir te bankarske unije, koju bi usvojio Evropski parlament.
TEŠKOĆE: Svaka zemlja – posebno Nemačka, u kojoj se održavaju izbori u septembru 2013. – može da stavi veto na takvo spasavanje bilo koje banke. Izbori u Nemačkoj stvaraće napetost u saveznom parlamentu Bundestagu, koji po nemačkom ustavu mora da glasa o promenama te vrste.
Dogovor dolazi nakon godinu dana dugog sporenja o „upravljanju krizom“ u Grčkoj, koja je ekviliblirala blizu tačke bankrota na kojoj može biti izbrisana sa spiska evrozone. Pošto su istovremeno sa odlukom o superviziji evropski ministri finansija odlučili da odobre 50 milijardi evra za Grčku, njen premijer Antonis Samaras izjavljuje: „Ovo je veliki dan za Grčku, ali i za Evropu.“
Vesti, međutim, ne govore da je „požarni put“ ka izlazu raščišćen. Godina 2013. preti da bude četvrta zaredom krizna godina u EU. U Briselu i Frankfurtu se pažljivo prati namera Silvija Berluskonija da se bori na sledećim italijanskim parlamentarnim izborima početkom naredne godine nakon što je Mario Monti podneo ostavku na mesto šefa vlade, zato što mu je Berluskoni uskratio podršku. Berluskonijevo izborno obećanje će verovatno biti – preispitivanje aranžmana koje je zaključio Monti. Berluskoni je „javio“ da se vraća: tog četvrtka 13. decembra prisustvovao je samitu šefova desnih partija u Briselu.
Na stolu je još uvek i spasavanje Španije, koja traži 39,5 milijardi evra iz evropskih fondova da bi rekapitalizovala svoje ugrožene banke, dok njen premijer Rahoj, koji ima podršku biznis lobija, još ne traži spasavanje državnih finansija, mada ne isključuje mogućnost da od Evropske centralne banke zatraži pojas za spasavanje – „ako to bude u interesu španskog naroda“.
Tu je i Portugal, koji, prema izveštaju Rojtersa, zapada u najgoru recesiju u protekle tri decenije, u kome se gomilaju bankroti i loši zajmovi, u kome su nakon usvajanja paketa štednje radi dobijanja 12 milijardi evra za dokapitalizaciju banaka u maju 2011. porezi povećani za 30 procenata, a stopa nezaposlenosti za četiri procenta. Tu je Irska…
Evropskim novogovorom rečeno, biće potrebna duga i tegobna mapa puta i značajna posvećenost u čitavoj evrozoni, a i van evrozone, što neće biti lako, na primer, u Britaniji, u kojoj bi brojna evroskeptična populacija mogla da digne glas.
Svaki korak ka čvršćoj uniji znači prenošenje dela nacionalnog suvereniteta na EU i izaziva političke konflikte, pa se to posebno može očekivati u vreme ekonomskih teškoća i visoke nezaposlenosti.
