Deca van vidokruga

„Nikada ne kažem da živim na ovakvom mestu, to bi ih rastužilo. Kažem im da sam na dobrom mestu i da nam je ugodno“, opisao je šesnaestogodišnji Eršad iz Avganistana kako razgovara sa roditeljima dok hiljadama kilometara daleko od kuće boravi u napuštenim skladištima pored beogradske Železničke stanice, čekajući priliku da nastavi svoje putovanje prema zapadnoj Evropi. Trenutno, na istom tom mestu, istu priliku čeka preko 1400 izbeglica i migranata, među kojima je nekoliko stotina dece bez pratnje roditelja ili staratelja, a nevladine organizacije koje rade na terenu svakog dana identifikuju tek pristiglu decu.

Deca izbeglice i migranti nisu prestala da i bez pratnje odraslih neregularno putuju ka Evropi i nakon što su pre nešto više od godinu dana granice zatvorene. Zatvaranje takozvane Balkanske rute za posledicu je imalo da se deca okrenu isključivo krijumčarima. U izveštaju koji su objavile međunarodne organizacije International Rescue Committee i Save the Children u saradnji sa još deset nacionalnih i međunarodnih organizacija koje rade na pružanju pomoći izbeglicama i migrantima, procenjuje se da je oko 1300 dece izbeglica i migranata bez pratnje, koja putuju još uvek aktivnom Balkanskom rutom, izloženo svakodnevnom riziku od eksploatacije, nasilja i trgovine ljudima zbog sve restriktivnije politike kontrole granica. Mnoga deca prijavljuju da su, putujući sa krijumčarima, bila izložena nasilju i iskorišćavanju.

NEODGOVARAJUĆA ZAŠTITA: Jednu od najranjivijih grupa u ionako ranjivoj izbegličkoj populaciji dodatno ugrožava i često neadekvatan odgovor sistema socijalne zaštite u državama duž rute. Povećani pritisak na te države traje od početka krize 2015. godine. Kako pokazuje izveštaj „Van vidokruga, eksploatisani i sami“, sistemi socijalne zaštite u Bugarskoj, Makedoniji, Srbiji i Hrvatskoj često ne uspevaju da identifikuju i na pravi način podrže decu, ponekad i jedva devet godina staru. Često se dešava da, čak i kada su identifikovani kao deca, maloletnici bez pratnje bivaju smešteni u centre s odraslim izbeglicama koje ne poznaju.

U Srbiji je na nove zahteve odgovoreno povećanjem smeštajnih kapaciteta za decu bez pratnje, a zaposleni su i dodatni socijalni radnici koji im pružaju podršku. Ipak, trenutni kapacitet za smeštaj maloletnika bez pratnje je 65 mesta, dok se procenjuje da je u zemlji prisutno preko 900 dece koja putuju sama.

NEVIDLJIVI I NEPOVERLJIVI: Deca se često trude da ostanu „nevidljiva“ za sistem jer se boje da će biti sprečena da nastave putovanje ili da će biti deportovana. U nekim zemljama, kao što su Bugarska i Mađarska, decu stavljaju u pritvor, a nakon takvog iskustva ona postaju nepoverljiva čak i prema onima koji im pružaju pomoć. „Ne verujemo nikome. Niko nam ne daje prave informacije“, kaže jedan osamnaestogodišnjak iz beogradskih skladišta. Neka deca se takođe žale da nisu dovoljno upoznata sa svojim pravima, niti sa pravnim opcijama koje im stoje na raspolaganju. Mnogo ih je koji odluče da ostanu van zvaničnog sistema, pa stoga ne dobijaju ni pomoć humanitarnih organizacija, a onda se često nađu na meti krijumčara koji njima manipulišu pretnjama.

Sistemima podrške u zemljama na Balkanskoj ruti posao je otežan i zbog toga što se pristup međunarodnoj zaštiti ostvaruje veoma sporo i neefikasno. Mnoga od dece putuju kako bi se u nekoj od zemalja Evropske unije pridružila porodici, a Dablinski proces spajanja porodica je komplikovan i traje u proseku dve godine, s tim da, kada se jednom započne u nekoj državi EU, na primer Grčkoj, taj proces više ne može da se nastavi u drugoj državi. Deca koja putuju sama, u takvoj se situaciji ponovo okreću krijumčarima.

Iako se to na njima ponekad ne vidi na prvi pogled, jer se trude da budu hrabra, deca bez pratnje često se osećaju loše, posustalo, iscrpljeno, depresivno – zdravlje i život ozbiljno su im ugroženi. Ono što ne izgovaraju, često se vidi na njihovim crtežima. Izveštaj naglašava kako je važno da se pojača psihosocijalna podrška u svim zemljama na ruti, kao i da se deci obezbedi pristup formalnom, ali i neformalnom obrazovanju, na čemu se trenutno radi u Srbiji. Jedino uz sveobuhvatnu podršku moguće je da se ublaži štetni uticaj ovakve situacije na razvoj dece.