SAD navodno planiraju da „izdvoje“ iz EU - Italiju, Austriju, Poljsku i Mađarsku. Da li je to tačno i koliko je to realno? I zašto su baš ove četiri zemlje meta navodnog američkog plana?
Transatlantski odnosi ozbiljno su narušeni još od ponovnog dolaska Donalda Trampa na vlast. Objavljivanje Nacionalne strategije bezbednosti (NSS) 4. decembra 2025. mnogi evropski političari doživeli su kao otvorenu uvredu. U tom strateškom dokumentu, koji svaka američka administracija mora da podnese Kongresu, Trampova vlada opisuje Evropu kao kontinent u raspadu.
Doslovno se govori o „cenzuri“ slobodnog izražavanja u Evropi, „potiskivanju političke opozicije“ i verovatnom „nestanku civilizacije“ zbog aktuelne migracione politike, piše DW.
Sada je, međutim, procureo navodni, do sada neobjavljeni nacrt NSS-a, koji je još delikatniji – i detaljnije opisuje kako SAD nameravaju da deluju u Evropi.
Prema tom nacrtu, saradnja SAD sa Italijom,Austrijom, Poljskom i Mađarskom trebalo bi da se intenzivira, „sa ciljem da se odvoje [iz Evropske unije]“, navodi američki portal Defense One, koji tvrdi da je imao uvid u dokument.
Bela kuća, međutim, negira da takav nacrt postoji. Ipak, postavlja se pitanje: da li SAD pokušavaju da podele Evropsku uniju? I zašto bi se baš ove četiri zemlje trebalo napuste EU?
Mađarska, Austrija, Poljska, Italija
Najmanje iznenađuje to što se na spisku našla Mađarska. Premijer Viktor Orban i predsednik Donald Tramp važe za bliske saveznike. Orban je podržao Trampa još tokom predsedničke kampanje 2016. – u to vreme, on je bio jedini aktuelni šef vlade EU koji je to učinio. Njih dvojica dobro znaju šta predstavljaju jedan od drugog. Kao stalni ometač evropskog konsenzusa, Orban destabilizuje EU i time slabi instituciju prema kojoj Tramp gaji duboko nepoverenje.
Orban se, s druge strane, raduje političkoj podršci supersile. Navodno su SAD ponudile Mađarskoj, slično kao nedavno Argentini, „finansijski zaštitni štit“ od 20 milijardi dolara — mađarska ekonomija trenutno je u lošem stanju, a značajna sredstva iz EU ostaju zamrznuta. Tramp se nedavno, u intervjuu za Politico, nije mogao setiti takvog obećanja, ali navodno postoje razgovori o finansijskoj saradnji. Tramp je više puta isticao spremnost da izađe u susret svom „velikom prijatelju“.
Američki predsednik oduševljeno govori i o italijanskoj premijerki Đorđi Meloni i njenoj postfašističkoj stranci Braća Italije (Fratelli d’Italia).
Ipak, Daniel Hegedis, regionalni direktor za Centralnu Evropu pri German Marshall Fund of the United States, smatra da je pogrešno uverenje američke administracije da bi Meloni mogla da se okrene protiv EU. Iako između Meloni i Orbana postoji izvesna ideološka bliskost, ona nije postala nova blokaderka u Uniji – zapravo joj danas pristupa veoma pragmatično. Malo ko je, kaže Hegedis za DW, tako dobro razumeo koliko Italiji znači stabilna i funkcionalna EU.
Poljska i Austrija trenutno doduše nemaju desno-populističke vlade, ali su u obe zemlje do skoro na vlasti bile desne, evroskeptične stranke, koje i dalje imaju snažan uticaj.
U Austriji je Slobodarska partija (FPÖ) na poslednjim izborima osvojila najviše glasova i vodi u aktuelnim anketama.
U Poljskoj je letos Karol Navrocki, kandidat desno-konzervativne stranke Pravo i pravda (PiS), pobedio na predsedničkim izborima. Trampova administracija verovatno računa da bi u obe zemlje uskoro mogla ponovo da ima značajan uticaj.
Zašto ne i Slovačka i Češka?
Najveće iznenađenje je što se dve članice EU nisu našle na spisku – Češka i Slovačka.
U Češkoj je u oktobru pobedila desno-populistička stranka ANO milijardera Andreja Babiša, koja je formirala vladajuću koaliciju sa desničarskom strankom Motoriste i ekstremno desničarskom strankom Sloboda i direktna demokratija (SPD).
Slovačka se pod vladom Roberta Fica još od 2023. pomera udesno. Njegova nominalno socijaldemokratska, ali zapravo većinski desno-nacionalistička stranka Smer-SD nedavno je izbačena iz Partije evropskih socijalista (PES).
I Babiš i Fico su otvoreni skeptici prema EU: obojica imaju potencijal da izazovu haos u evropskom procesu donošenja odluka i potkopaju autoritet EU po strateškim pitanjima, posebno u vezi sa Rusijom i Ukrajinom – kvaliteti koje verovarno ceni Trampova administracija, s obzirom na njenu trenutnu orijentaciju.
Zašto onda nisu uvršteni u nacrt? Hegedis to objašnjava poreklom njihovih partija. Babiševa ANO se dugo nije mogla svrstati u klasični levo-desni spektar, dok se Ficova Smer-SD prvobitno se identifikovala kao levičarska: „Jasno je koliko je američki pristup idealizovan. Pošto Smer i ANO ne potiču iz klasičnog desno-populističkog miljea, Amerikanci ih ne računaju kao ideološke saborce, čak i ako vode politiku koja Trampovoj vladi može biti korisna.“
Postepeno razaranje evropske integracije
Neki posmatrači transatlantskih odnosa isprva su ignorisali prve pokušaja mešanja nove američke administracije u demokratske procese u Evropi – poput provokativnog govora potpredsednika Džej-Di Vensa na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji početkom godine. Smatralo se da nova vlada u Vašingtonu tek treba da se snađe. Ali od tada se američka administracija iznova umešala – u nemačku, rumunsku, poljsku izbornu kampanju. Obrazac je uvek isti: podrška ideološkim saveznicima Trampove vlade – i onima koji slabe Brisel.
Zbog toga stručnjaci poput Hegedisa smatraju da cilj SAD nije da Mađarska, Italija, Austrija ili Poljska napuste EU – već postepeno potkopavanje evropske integracije – proces koji bi Vašington mogao da podstiče diplomatskom, političkom, pa čak i finansijskom podrškom.
Prvi znaci toga već se vide. EU je, na primer, dogovorila postepeno napuštanje zavisnosti od ruske energije: do kraja 2026. treba da bude zabranjen uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG), a do novembra 2027. i uvoz gasa preko gasovoda.
Orban je još u novembru od Trampa dobio izuzeće od američkih sankcija na uvoz ruske energije. Izjavio je da tu odluku EU neće prihvatiti i da će slučaj izneti pred Sud pravde EU. Na zajedničkoj konferenciji za medije sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom 8. decembra 2025. Orban je objavio da će Turska i ubuduće garantovati isporuku ruskog gasa Mađarskoj preko gasovoda TurkStream.
Hegedis veruje da će u narednim godinama biti sve više slučajeva u kojima pojedine članice neće poštovati zajedničke odluke – čime bi se suština evropske integracije postepeno dovodila u pitanje. Tako bi EU mogla postepeno da urušava – sve dok jednoga dana zaista ne izgubi svoju političku težinu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
