Sjedinjene Države i zapadne sile, koje žele da izbegnu direktnu konfrontaciju sa Rusijom, saopštile su da ih Ukrajina nije unapred obavestila i da Vašington nije umešan, iako je prijavljeno da je oružje koje su obezbedile Velika Britanija i SAD korišćeno na ruskom tlu. Moskva ne veruje u to i tvrdi da su SAD imale veliki uticaj na ovaj napad
Munjevit upad u Rusiju odvio se 6. avgusta kada je hiljade ukrajinskih vojnika prešlo zapadnu granicu Rusije u okviru akcije koja se smatra velikom sramotom za Putinovu vojsku.
Sjedinjene Države i zapadne sile, koje žele da izbegnu direktnu konfrontaciju sa Rusijom, saopštile su da ih Ukrajina nije unapred obavestila i da Vašington nije umešan, iako je prijavljeno da je oružje koje su obezbedile Velika Britanija i SAD korišćeno na ruskom tlu.
Uticajni savetnik Kremlja Nikolaj Patrušev odbacio je zapadne tvrdnje u intervjuu listu Izvestija.
„Operacija u Kurskom regionu takođe je planirana uz učešće NATO i zapadnih specijalnih službi“, rekao je on, ne nudeći dokaze.
„Bez njihovog učešća i direktne podrške, Kijev ne bi ušao na rusku teritoriju“.
Njegove izjave impliciraju da prvi priznati upad Ukrajine na suverenu rusku teritoriju otkako je Moskva poslala svoje snage u Ukrajinu 2022. nosi visok rizik od eskalacije.
„Napori Vašingtona stvorili su sve preduslove da Ukrajina izgubi suverenitet i deo svojih teritorija“, rekao je Patrušev.
Ukrajina je saopštila uspostavila kancelariju vojne komande u delu ruske oblasti Kursk gde njene snage i dalje napreduju, iako su moskovske trupe pojačale ofanzivu na istoku Ukrajine.
Foto: AP Photo/Evgeniy MaloletkaKurska oblast
Pokušaj da se izbegne sukob NATO-Rusija
Dok je ukrajinski napad otkrio slabosti u odbrani Rusije i promenio javni narativ o sukobu, ruski zvaničnici su rekli da ono što smatraju ukrajinskom „terorističkom invazijom“ neće promeniti tok rata.
Rusija je tokom većeg dela godine napredovala u ključnom istočnom sektoru linije fronta od 1.000 km i ima ogromnu brojčanu nadmoć. Ona kontroliše 18 odsto teritorije Ukrajine.
SAD za sada smatraju iznenadni upad Ukrajine zaštitnim potezom u kojem je prikladno da Kijev koristi američku opremu, rekli su zvaničnici u Vašingtonu.
Ali oni su takođe izrazili zabrinutost zbog komplikacija dok ukrajinske trupe guraju pritiskaju dalje u neprijateljsku teritoriju.
Jedan američki zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da ako Ukrajina počne da zauzima ruska sela i druge nevojne ciljeve koristeći američko oružje i vozila, to bi se moglo posmatrati kao proširenje granica koje je Vašington nametnuo, upravo da bi se izbegla bilo kakva percepcija direktnog sukob NATO-Rusija.
Britanija je u četvrtak saopštila da bi oružje koje je dala Ukrajini moglo da se koristi unutar Rusije kako bi pomoglo Kijevu da se odbrani, a britanski izvor je rekao da se smatra da su britanski tenkovi Čelendžer 2 korišćeni na ruskoj teritoriji.
Rusko ministarstvo odbrane objavilo je snimak na kojem se vidi kako ruski dron uništava oklopno borbeno vozilo američke proizvodnje Strajker u regionu Kursk.
U Moskvi je jedan poslanik rekao da su ukrajinski upad i prisustvo zapadne vojne opreme na ruskom tlu doveli svet korak bliže Trećem svetskom ratu.
Foto: AP photoIzbeglice iz kurske oblasti
Ukrajina: Cilj upada u region Kurska je da navede Rusiju da započne fer pregovore o miru
Savetnik ukrajinskog predsednika rekao je u petak da je prekogranični upad Kijeva u rusku oblast Kursk potreban da bi se Moskva ubedila da započne „fer“ mirovne pregovore.
Mihail Podoljak je rekao da Ukrajina nema interesa da okupira Kursk, ali je morala da natera Rusiju da započne pregovore pod uslovima Kijeva.
„Moramo da nanesemo značajne taktičke poraze Rusiji“, napisao je Podoljak na Telegramu. „U Kurskoj oblasti jasno vidimo kako se vojno oruđe objektivno koristi da bi se Ruska Federacija ubedila da uđe u pošten pregovarački proces“.
Visoki ukrajinski zvaničnici su više puta govorili da suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine treba u potpunosti da se poštuju u bilo kom mirovnom sporazumu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!