Zbog Trampove izjave da bi ohrabrio Rusiju da “radi šta hoće” sa državama koje ne plaćaju članarinu NATO-a, nastala je sumnja da je partnerstvo Evropske unije i SAD iskreno. Zato Glavna kandidatkinja SPD-a za evropske izbore Katarina Barli sada predlaže da EU nabavi svoje nuklearne bombe
Glavna kandidatkinja SPD-a za evropske izbore, Katarina Barli, pokrenula je kontroverznu debatu izjavom da bi Evropska unija trebalo da ima svoje sopstvene nuklearne bombe.
To bi takođe moglo da postane tema kada se govori o evropskoj vojsci, rekla je ona za berlinski dnevnik „Tagesšpigel“.
S obzirom na nedavne izjave Donalda Trampa o NATO, objasnila je, „više se ne možemo osloniti na nuklearnu zaštitu SAD“.
Kako piše Dojče Vele, trenutno nuklearno sredstvo odvraćanja za Evropu leži na NATO, rekla je Barli dodajući da je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg tačno primetio da je i dalje u interesu SAD da to značajno obezbeđuju.
Tramp dovodi u pitanje obavezu NATO da pruži pomoć
Bivši američki predsednik Tramp nagovestio je tokom predizbornog nastupa prošlog vikenda da neće zaštititi partnere u NATO koji nisu uložili dovoljno u odbranu od Rusije u hitnim slučajevima. Naprotiv, on čak želi da ohrabri Rusiju da radi „šta god hoće“.
To preispitivanje obaveze NATO da pruži pomoć izazvalo je talas negodovanja – od Vašingtona, preko Brisela, pa do Berlina – posebno zato što Tramp želi da se ponovo kandiduje za funkciju predsednika SAD u novembru ove godine. Obaveza pružanja pomoći regulisana je članom 5. Severnoatlantskog ugovora.
Njime se predviđa da u slučaju napada na jednu zemlju NATO, saveznici moraju da pruže sve oblike pomoći kako bi se „obnovila i održala bezbednost severnoatlantskog područja“.
Lindner želi razgovore s Parizom i Londonom
Nemački ministar finansija Kristijan Lindner založio se za to da se strateške nuklearne snage Francuske i Velike Britanije i dalje razmatraju kao „element evropske bezbednosti pod kišobranom NATO“. U autorskom članku objavljenom ove srede (14.2.) u „Frankfurter algemajne cajtungu“, političar vladajućih nemačkih Liberala (FDP) napisao je da su bezbednost Evrope i Sjeverne Amerike neraskidivo povezane kroz nuklearnu razmenu.
To predviđa da će države NATO bez nuklearnog oružja takođe biti zaštićene od strane nuklearnih sila iz Severnoatlantskog saveza.
Prema Lindneru, sada se postavlja pitanje pod kojim političkim i finansijskim uslovima bi Pariz i London bili spremni da zadrže ili prošire sopstvene strateške sposobnosti za kolektivnu bezbednost.
Otkako je Velika Britanija napustila EU, Francuska je trenutno jedina zemlja Evropske unije koja ima nuklearno oružje. Pariz je ponudio drugim partnerima EU razgovore o evropskom nuklearnom odvraćanju.
Lindner je naglasio da bi i Nemačka morala da se zapita kakav je doprinos spremna da dâ. Sve dok u svetu postoji nuklearno oružje, Evropa će morati da se drži sistema nuklearnog odvraćanja kako ne bi ostala bez odbrane od ucena autoritarnih država.
Međutim, glavna kandidatkinja FDP za evropske izbore, Mari-Agnes Štrak-Cimerman, oštro se suprotstavila Barli, ali svom sopstvenom šefu stranke Lindenru i upozorila da se ne razmišlja o uspostavljanju evropskog nuklearnog kišobrana.
Apelacioni sud je vratio Trampu mogućnost da uvodi carine, samo dan nakon što je Sud za međunarodnu trgovinu presudio da su one nezakonite. Sudbina Trampove ekonomske politike sada zavisi od daljeg sudskog postupka i mogućeg uplitanja Vrhovnog suda
Nemačka vlada najavila je novu seriju zakonskih izmena koje značajno pooštravaju uslove za izbeglice i useljenike. Obustava spajanja porodica za deo izbeglica i ukidanje ubrzanog državljanstva signaliziraju kraj jedne liberalnije migracione ere
Presuda je privremena pobeda za univerzitet Harvard koji je u sukobu sa predsednikom SAD Donaldom Trampom
U gradu Bajkalsku, u Irkutskoj oblasti u Sibiru, mladić (17) počimio je masakr - ubio je četvoro dece na proslavi rođendana navodno zato što ga je odbila je 14-godišnja devojčica
Američki savezni sud oborio je ključne carinske odluke predsednika Donalda Trampa, ocenivši da je prekoračio svoja ovlašćenja, dok je administracija u isto vreme raskinula ugovor vredan više od 760 miliona dolara sa farmaceutskom kompanijom „Moderna“
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
