Čovek sa crnogorskim pasošem

„Taksin je crn kao dno bunara – i crnji i memljiviji. Spoljašnja percepcija o njemu je klasičan primer kako se ljudima sa distance čini da su unutrašnji izopštenici nepravično progonjeni“, ocenio je vrsni poznavalac tajlandskih prilika, upitan da za „Vreme“ prokomentariše lik i delo Taksina Šinavatre, bivšeg premijera Tajlanda, koji se uz pomoć nekoliko pasoša seljaka po svetu tražeći mirnu luku za svoje političko-tajkunske poslove. Pored tajlandskog, poseduje crnogorski, kao i nikaragvanski diplomatski pasoš, mada upućeni tvrde da se broj njegovih putnih isprava tu ne iscrpljuje.

„Ovo je Tajland, osmi na listi najkorumpiranijih država na svetu. Pretpostavljam da ni Crna Gora ne zaostaje. Izgleda da Taksina jedino Nemačka, Engleska i Amerika vide onakvim kakvim jeste. Klovn kriminalac sa mnogo para“, zapisao je jedan posetilac sajta Bangkokposta, komentarišući vest da bivši premijer kruži planetom sa crnogorskim dokumentima.

Evo kratkog osvrta na dinamičnu karijeru jednog od najbogatijih ljudi Tajlanda koji je u dva navrata bio premijer države (2001–2006), pa vojnim pučem, na pola mandata, dok je prisustvovao zasedanju Skupštine Ujedinjenih nacija, svrgnut sa vlasti, optužen i osuđen za zloupotrebu položaja, finansijske malverzacije, bespravno bogaćenje, izbegavanje plaćanja poreza, korupciju, povredu „lèse majesté“ tj. ispoljavanje antirojalističkih osećanja, omalovažavanje kralja…

POLICAJAC I BIZNISMEN: Taksinov čukundeda Seng Se Ku, Kinez, doselio se u Sijam (što je staro ime Kraljevine Tajland) i okućio na severu zemlje u Čijang Maju. Njegovi unuci su promenili prezime u Šinavatra – što u bukvalnom prevodu sa tajlandskog znači „neko ko rutinski (svakodnevno) čini dobra dela“, i postali uspešni biznismeni baveći se nekretninama, građevinarstvom, finansijama, trgujući svilom, uzgajajući narandže i cveće… Kad se 1949. godine rodio Taksin, njegova familija bila je jedna od najbogatijih i najuticajnijih u Čijang Maju. Otac mu je, između ostalog, bio i član parlamenta.

Kao srednjoškolac Taksin je pomagao u vođenju očevih bioskopa. Završio je policijsku akademiju, magistrirao i doktorirao u Americi u oblasti kriminalistike, a službu napustio 1987. godine u činu potpukovnika. Sedam godina pre toga oženio se kćerkom policijskog generala.

Uporedo sa policijskom, sa promenjivim uspehom gradio je i poslovnu karijeru uz svesrdnu podršku supruge. Držao je prodavnicu svile, bioskop, ušao u posao sa kompjuterima, pejdžerima, kablovskom televizijom… Posle nekoliko godina lutanja, praćenih promašajima i gubicima, Taksin je početkom devedesetih ušao u biznis sa mobilnom telefonijom i telekomunikacijama. Sve ostalo je istorija.

POLITIČAR: U politiku je ušetao 1994. godine kao član PDP-a (Palang Dharma Party), bio čak i ministar inostranih poslova zemlje, kasnije i lider PDP-a i član više koalicionih vlada. Vlade su se smenjivale, ali je u svakom sklepanom kabinetu bilo mesta za novopečenog Đetića. Bio je i pomoćnik premijera za saobraćaj u Bangkoku, zamenik premijera i to baš u vreme inflacije na Tajlandu. Opozicija ga je optužila da je zahvaljujući insajderskoj informaciji profitirao u vreme plutajućeg kursa bata (tajlandska moneta), ali slučaj nikada nije otvoren.

Sa grupom saveznika 1998. godine, formirao je Taj Rak Taj partiju (TRT, „Thais Love Thais„/Tajlanđani vole Tajlanđane). Sada je sa Crnom Gorom u MRT odnosu: Montenegrini Rak Tahais. Morska ljubav cveta.

Ubedljivo je pobedio na januarskim izborima 2001. godine i postao prvi premijer u istoriji zemlje koji je odslužio ceo četvorogodišnji mandat. Ruralni sever i severoistok najsnažnije su ga podržali. Za svog mandata uveo je opštu zdravstvenu zaštitu i participaciju od 30 bata po poseti lekaru, omogućio da pacijenti zaraženi sidom po povlašćenim nižim cenama dolaze do lekova, inicirao je razvojne fondove u poljoprivredi i niske kamatne stope za kredite u agronomiji. Tajland je dve godine pre roka otplatio dug Međunarodnom monetarnom fondu, uveo je reformu obrazovanja, otvarajući mogućnost da se mladi ljudi lošijeg imovinskog stanja lakše upisuju na fakultete, koristeći povoljne kredite. Krajem devedesetih Taksin je u Bangkoku osnovao međunarodni Šinavatra univerzitet, za studije inženjerstva, arhitekture i poslovnog menadžmenta.

Taksinova vlada regulisala je odnose u državnoj lutriji (ilegalnu uterala u državnu) i objavila rat narko-bosovima.

PUČ: Taksin i njegov TRT osvojili su ponovo većinu u Parlamentu na izborima u februaru 2005. godine. Taksin je započeo svoj drugi premijerski mandat. U septembru 2006. godine, vojnim pučem je smenjen sa vlasti dok je bio u Njujorku, na zasedanju Skupštine Ujedinjenih nacija. Optužen je za korupciju i zloupotrebu položaja. Iz Amerike je otišao u egzil u London. Bivši policajac nije sedeo skrštenih ruku. U junu 2007. godine kupio je fudbalski klub Mančester Siti, da bi ga već naredne sezone prodao investitorima iz Abu Dabija. Fanovi su ga zvali Frenk jer ih je njegovo prezime Šinavatra asociralo na američkog pevača i glumca Sinatru.

U domovinu se vratio u februaru 2008. godine posle 17 meseci izgnanstva. Direktno sa aerodroma su ga odveli u zatvor, pa pustili uz kauciju. Pred Vrhovnim sudom se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice. Nije čekao na sudsku presudu. U pratnji supruge prisustvovao je otvaranju letnje Olimpijade u Pekingu, pa nastavio za London, poručivši da „Tajland više nije bezbedno mesto za njega i njegovu porodicu“.

U odsustvu je osuđen na dve godine zatvora zbog zloupotrebe položaja. Razveo se od žene s kojom je decenijama gradio imperiju. Tajlanđanka Saranja, „Vremenov“ insajder, tvrdi da je razvod „obična farsa“. „Rasturili su se iz praktičnih razloga da sačuvaju imovinu, to svi znaju. Žive u ljubavi i slozi i zajednički brinu o svoje troje dece, sinu i dve kćerke.“

EGZIL: „Rutinski dobročinitelj“ odnosno Šinavatra, uglavnom boravi u Dubaiju i neprestano je u vezi sa svojim pristalicama okupljenim u Ujedinjenom frontu za demokratiju protiv diktature koje popularno zovu „crvene košulje“. „Crvena armija“ Taksinovih sledbenika već nedeljama demonstrira ulicama Bangkoka tražeći prevremene izbore.

Tajland je zreo za promene. Nezadovoljstvo se osećalo u vazduhu, čak i davno pre nego što su demonstranti zaposeli saobraćajnice i trgove. Sistem je očigledno zaglavio i mora se pronaći izlaz. Na udaru su i temelji ustavne monarhije kojom dominiraju aristokratska i birokratska elita podržane vojskom. „Želimo jednake mogućnosti za sve, ali elita seljake doživljava kao građane drugog reda“, poručio je jednom prilikom Taksin iz egzila. Spirala izbora, haosa i pučeva drastično pogađa privredu, negoduju i biznismeni. U početku je stožer protesta bio legalno izabrani, a silom eliminisani premijer Taksin čije su se pristalice odenule u crveno, ali je pokret prerastao pokretača i pretvara se u narodnu bunu, klasnu borbu protiv tiranije manjine i protiv društvenih razlika. Elita je ubeđena da je Taksin republikanac koji želi apsolutnu vlast. U duboko podeljenom narodu, raspolućenom na crvene i žute (antitaksinovce, rojaliste), pomalja se i treći, neutralni put kao budućnost Tajlanda bez taloga prošlosti. Buna narasta, crveni cunami preti, pa kako ko prođe.