Čečenski premijer Ramzan Kadirov predstavlja savremeni ideal za Severni Kavkaz jer simboliše mučenika, surovog vladara i lepotana
VOLI GA I MOSKVA: Ramzan Kadirov
Moskovska štampa piše da je Drugi čečenski rat završen u julu 2006. godine, kada je u operaciji ruskih snaga bezbednosti ubijen lider čečenskih pobunjenika Šamil Basajev. Sukobi u Čečeniji između separatista i ruskih snaga bezbednosti trajali su skoro sedam godina (1999–2006) i odneli brojne žrtve sa obe strane. Šamil Basajev preuzeo je odgovornost za dva najveća teroristička napada na teritoriji Ruske Federacije: uzimanje talaca u pozorištu na Dubrovki u Moskvi 2002. i napad na školu u Beslanu u septembru 2004, u kom je stradalo više stotina dece. Basajev je preuzeo odgovornost i za surovi atentat na promoskovskog predsednika Čečenije Ahmada Kadirova, koji je ubijen u podmetnutoj eksploziji od strane čečenskih pobunjenika za vreme proslave dana pobede 9. maja 2004. godine na stadionu u Groznom. Kad su ruske snage bezbednosti locirale i u artiljerijskom napadu likvidirale Šamila Basajeva, moskovske televizije prenele su snimak na kojem se videlo kako sin pokojnog Ahmada Kadirova, tridesetogodišnji premijer Čečenije Ramzan Kadirov, u jednoj ruci drži prepoznatljivu protezu za nogu koju je koristio Basajev i pred kamerama objavljuje kako je rat protiv terorističkih bandi u Čečeniji završen.
SUROVOODRASTANJE: Ramzan Ahmadovič Kadirov sazrevao je u surovim uslovima dva čečenska rata i podela između Čečena koje i danas dovode do bratoubilačkih sukoba. U Prvom čečenskom ratu (1994–1996) jedva punoletni Ramzan ratovao je zajedno sa svojim ocem, uglednim čečenskim muftijom, kasnije prvim predsednikom Republike Čečenije Ahmadom Kadirovom, koji je sredinom devedesetih objavio džihad vlastima u Kremlju. Međutim, nakon rata i naglog širenja uticaja ekstremističkog islamskog pokreta vahabita u Čečeniji, Kadirovi prelaze na rusku stranu. Drugi čečenski rat vodio se između čečenskih separtista i ruskih snaga bezbednosti, ali izraženije su bile podele između Čečena pobunjenika i onih koji su služili interesima Moskve, predvođenim ocem i sinom Kadirovima. Profesionalni bokser, Ramzan Kadirov je od svoje dvadesete bio lični šef obezbeđenja svome ocu, a nakon predsedničke inauguracije Ahmada Kadirova, Ramzan je imenovan za pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Republike Čečenije. Emotivno i politički previše vezan za oca, Ramzan Kadirov bio je u šoku nakon brutalne i skoro ritualne smrti prvog legalistički izabranog čečenskog predsednika, njegovog oca Ahmada Kadirova, za čiji život je i sam odgovarao. Mladi Kadirov je svojim nastupom uspeo da pridobije mnoge pobunjenike i ubedio ih da pređu u redove legalnih čečenskih snaga bezbednosti. Dan nakon ubistva njegovog oca, Ramzan Kadirov 2004. imenovan je za prvog zamenika premijera Republike Čečenije. Iste, 2004. godine mladi Kadirov postao je blizak saradnik predsednika Vladimira Putina u Južnom federalnom okrugu, a krajem 2005. godine vršilac dužnosti premijera Čečenije. U martu ove godine Ramzan Ahmadovič Kadirov izabran je za premijera Čečenije.
KAVKASKIMAČO: Kult ličnosti mladog Kadirova u Čečeniji prisutan je na svakom koraku. Mediji svakodnevno prikazuju lepuškastog mladića sa istočnjačkom bradicom kako se vozika u džipu, a konture njegovog lika, koji podseća na portret Če Gevare, mogu se videti na mitinzima i bilbordima širom Čečenije. On ne pije, redovno trenira, a njegovo obezbeđenje obučeno je u luksuzne američke vojne uniforme sa Kenzo kaiševima, sa najnovijim telefonima Nokia i satovima Longines. Za rođendan Ramzana Kadirova zna cela Čečenija i na taj dan, 5. oktobar, hiljade Čečena agituje i slavi rođendan svog mladog idola, simbola moći i mira u severnokavkaskoj republici. Više od deset hiljada mladih ljudi u majicama sa likom Ramzana Kadirova na ulicama Groznog sredinom ove godine proslavilo je 100 dana vlade sa mladim Kadirovom na čelu. Ramzan Kadirov ima na raspolaganju ličnu gardu iskusnih čečenskih ratnika, takozvanih kadirovaca, od kojih su napravljena dva čečenska bataljona, „Sever“ i „Jug“. Ipak, mir i bezbednost u Čečeniji pojmovi su od relativnog značenja. I pored obračuna sa glavnim liderima čečenskih separatista – Mashadovom i Basajevom – život za Ramzana Kadirova nije postao sigurniji. Njegov džip prate desetine kola sa dobro naoružanim obezbeđenjem.
RAMZANOVAČEČENIJA: Napunivši ove godine tridesetu, Ramzan je stekao mogućnost kandidovanja na predstojećim predsedničkim izborima u Čečeniji, koji su planirani za septembar 2008. godine. Mnogi analitičari smatraju da će Ramzan Ahmadovič verovatno odneti ubedljivu pobedu u trci za mesto predsednika Čečenije. Jer, na račun aktuelnog čečenskog predsednika Alua Alhanova, koji je bez političkog uticaja i skoro potpuno u senci mladog premijera Kadirova, u Čečeniji se pričaju samo vicevi. Ove godine je u Groznom prvi put od 1988. godine održan Izbor za mis Čečenije, na kome, zbog islamskih konzervativnih običaja, devojke nisu mogle na scenu izaći u kupaćim kostimima. Nakon takmičenja, po petnaestogodišnju misicu Zamiru Džabrailovu došle su luksuzne limuzine i džipovi, a proslava njene pobede nastavljena je u jednom od restorana prestonice uz prisustvo Ramzana Kadirova, gde se do zore pucalo, igrao se trbušni ples a igračice su obasipane kišom novčanica od sto dolara. Po ponašanju, Ramzan Kadirov sve više podseća na lidera Turkmenije, samoproglašenog doživotnog „oca svih Turkmena“ Saparmurata Nijazova, takozvanog Turkmenbašu. Ramzan Kadirov tvrdi da bi se loša demografska situacija i nedostatak mladih muškaraca, poginulih u ratu, mogli rešiti uvođenjem poligamije u Čečeniji, što je u skladu sa islamskom tradicijom. U Ruskoj Federacji je poligamija zabranjena, ali sledbenici Ramzana Kadirova su privilegovani i imaju do četiri supruge.
Nakon ubistva ruske novinarke Ane Politkovskaje oglasio se i čečenski premijer koga su pojedini mediji optuživali za umešanost u zločin. Ramzan Kadirov je izrazio saučešće porodici i demantovao bilo kakvu umešanost u ubistvo novinarke Politkovskaje, koja je često kritički pisala o događajima vezanim za rat u Čečeniji, pa i o samom Ramzanu Kadirovu.
S druge strane, organizacije za zaštitu ljudskih prava upozoravaju na niz zloupotrba ovlašćenja od strane vlade i premijera Ramzana Kadirova. Njegova surovost po medijima prati se kao senzacija. Tako je za vahabite rekao da su najbolji kad im je glava odvojena od trupa, a za ubistvo separatističkog predsednika Aslana Mashadova 2005. godine izjavio je da je to poklon čečenskim ženama za 8. mart.
SAVEZNICI: Za razliku od Srbije i Miloševića, koji nije imao saveznike među Albancima i dobru izlaznu strategiju u ratu sa albanskim pobunjenicima na Kosovu, Rusija i Putin su, uslovno rečeno, dobili pobedu u Drugom čečenskom ratu na severnom Kavkazu sredinom ove godine, nakon likvidacije lidera separatista Šamila Basajeva. Ipak, teško je reći da li je Moskva u liku Ramzana Kadirova dobila dugoročnog saveznika. I pored sklopa okolnosti koje idu u korist čvrstom savezništvu Putinove Rusije i Kadirovljeve Čečenije, ne treba zaboraviti da su Kadirovi već jednom menjali stranu, služeći nekad prvom lideru čečenskih pobunjenika Džoharu Dudajevu. I sam Dudajev je nekad bio general odan Sovjetskom Savezu i ljubitelj literature ruskih klasika. Problem lojalnosti Čečena prema politici Kremlja u mnogo čemu zavisi i od spoljašnjih uticaja i prilika vezanih za naftna izvorišta na Kaspijskom moru i u regionu, za koja se tvrdi da su jedan od glavnih razloga dvanaestogodišnjeg sukoba u Čečeniji.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!