Poslednjih godina nemački božićni vašari dodali su u svoju „tradiciju“ i barijere koje treba da spreče kakvog teroristu ili ludaka da uleti u masu vozilom
Ringišpili i drvene kućice u kojima su svake godine iste rukotvorine, čarape od alpakine vune, recimo, ili drvene figurine ili sapuni sa maslinom i ruzmarinom. I isti mirisi – pečene kobasice, šampinjoni, losos na otvorenom plamenu…
I naravno, kuvano vino, bez toga u Nemačkoj ne ide. Ima crno i belo, u vazduhu su cimet i karanfilić.
Ali, poslednjih godina nemački božićni vašari – od kraja novembra do Badnjeg dana – su još nešto dodali u svoju „tradiciju“. To su barijere koje treba da spreče kakvog teroristu ili ludaka da uleti u masu vozilom, piše DW.
Bon ima one najskuplje i navodno najbolje! Izgledaju kao mobilni ležeći policajci, ali oni široki koji neće odvaliti amortizer. Samo što po sredini imaju čelične ploče koje se uspravljaju. Vozilo ne može da prođe, a pešaci mogu, između ploča.
Takve zapreke imaju sertifikat i skupe su kao vrag. U gradu Hajlbronu su, recimo, dali 250.000 evra samo za najam takvih profesionalnih barijera – i to samo tokom trajanja vašara.
Ima čudnovatih scena. Recimo, u Augzburgu tramvajske šine idu kroz centar grada. I, čega su se setili? Da postave stubove teške 450 kila i na svakih par minuta ih uklanjaju ručnom dizalicom, kako bi prošao tramvaj, pa onda vraćaju.
Čuo je svakakve komentare, ali još nije čuo bolju i praktičniju ideju, kaže Frank Pinč, referent za bezbednost u gradu. To što je ovaj bizarluk postao vest u celoj Nemačkoj njemu ne smeta: „Iz našeg gradskog marketinga kažu da je svaka pažnja zlata vredna.“
Manje lokalne samouprave nemaju ni para ni volje za takve mere. U varoši Grimenu na severoistoku zemlje su naprosto parkirali divovske traktore na prilaze vašaru, pa ih još ukrasili svetiljkama.
U Kilshajmu kod Frankfurta su u bivšoj kasarni našli stare betonske blokade protiv tenkova – relikt Hladnog rata. Lepo ih okrečili u belo i crveno – cena za farbu i ruke ukupno hiljadu evra i molim lepo.
Kažu, cene specijalnih prepreka su bezobrazno skočile. Ranije je jedna takva stajala 800 evra, a sada proizvođači traže – desetostruko! Tako tvrdi Simone Hikl-Zajc iz opštinske uprave. „Tačno znaju da svim gradovima to treba. Ali kase su prazne.“
Narod uglavnom kaže da je tužno što sve mora tako – zapreke podsećaju na opasnost, a to kvari ugođaj. Drugi pak kažu da baš sada treba slaviti, u inat teroristima. Jer, ako se ne slavi, onda su teroristi pobedili.
O zaprekama za vozila počelo je da se razmišlja posle stravičnog zločina na berlinskom Brajtšajdplacu. Te 2016. godine je islamistički terorista iz Tunisa Anis Amri kamionom gazio kroz masu. Pobio je 13 ljudi, povredio još 67.
I prošle godine je Nemačku potreslo slično, u Magdeburgu. Tamo je jedan saudijski državljanin – koji nije bio islamista, čak se spekuliše da je bio desničar sa psihičkim problemima – autom pobio šestoro ljudi i povredio preko tri stotine jer je jako dugo vozio kroz gužvu. Njemu se upravo sudi.
„Božićni vašari su sigurni“, rekao je savezni ministar policije Aleksander Dobrint. „Postoji načelna pretnja u Nemačkoj, ali nema konkretnih indicija da postoji plan za neki napad.“
Policija i službe veruju da su božićni vašari atraktivna meta upravo za islamiste jer predstavljaju tradiciju, na njih ide mnogo ljudi i medijski efekat napada je mnogo veći.
Ko hoće dodatno da se sekira, može lako da nađe razloge. Recimo, Denis Ajhenbrener, predsednik Saveznog udruženja za bezbednost priredbi, kaže da se previše koncentriše na mogući napad vozilima. „Kad se pogledaju statistike, mnogo smo više ugroženi nasiljem noževima.“
Sve u svemu, 62 odsto Nemaca zabrinuto je zbog bezbednosti na božićnim vašarima, pokazuje nedavna anketa instituta YouGov. Jedna trećina uopšte neće otići nijednom. Doduše, kao glavni razlog navode – preskupu hranu i piće.
Vašari su velika mamipara. Kako pokazuje anketa Udruženja izlagača, prošle godine je po posetiocu i po poseti iz novčanika odlazilo 24,5 evra!
I to najviše na jelo (7,9 evra), piće (6,4), poklone, suvenire i male umetnine (6,5), ringišpile (2). Zanimljivo, jedan posetilac vašara u proseku još više para ostavi van vašara – čak 28,7 evra, jer recimo prvo večera u restoranu ili kupi neki poklon u gradu.
Na nešto više od tri hiljade božićnih vašara u Nemačkoj obrnulo se prošle godine 4,17 milijardi evra – i to raste svake godine, sa prekidom u godini pandemije.
Poređenja radi, to je tri i po puta više nego što cela Crna Gora zaradi od turizma cele godine, i skoro dvostruko više nego što Srbija zaradi od stranih turista.
Dakle, za vašare mahom nema zime, pa ni uz osećaj nesigurnosti zbog mogućih napada.
Ali, te dve stvari su donekle i povezane. Mere bezbednosti – premda tu pomažu i gradski budžeti – dižu troškove organizacije vašara. To opet diže cenu zakupa, a to se, naravno, prevaljuje na potrošače, baš kao i visoka inflacija prethodnih godina.
I mnogo ko bi se zakleo da se prevaljuje i više nego što treba, to jest da trgovci i ugostitelji koriste priliku da zarade još više.
Na reporterskom zadatku u Bonu, ovaj novinar je o sopstvenom trošku u šest zalogaja pojeo jedan langoš – vrstu mađarske piroške. Sa malo belog luka i krem-sira koštalo je pet evra.
Kuvano vino u Bonu dođe oko četiri evra, ima vašara gde bude i pet. Bratvurst, tipična nemačka kobasica, obično je pet evra iako se samo stavi u malu zemičku i uz to idu senf, kečap ili majonez. Jedna posetiteljka vašara u Esenu je platila 8,5 evra za malu činiju čorbe od sočiva u kojoj je prebrojala tačno četiri komada viršle.
Ko bi da pazi na novčanik, najbolje da izbegava vašare, a onda je izbegao i opasnost od terorizma.
Iako pregovori o planu okončanja rata u Ukrajini traju, na frontu oružje još nije utihnulo. Moskva je objavila zauzimanje gradova Pokrovsk i Vovčansk, dok Kijev sa druge strane tvrdi da borbe, za pomenute gradove, još traju i optužuje Rusiju za propagandu
U stanu 46-godišnje žene u bečkom Leopoldštatu, subotnja rasprava između dvojice muškaraca tragično je završila ubistvom. 56-godišnji Hrvat priznao je da je izbo 49-godišnjeg Mirka V, navodeći da je tokom svađe „izgubio živce“
Novi svetski samit o klimi ponovo su blokirali bogati naftaši, najveći zagađivači planete i najodgovorniji što postoji vrlo realna opasnost da iz ere globalnog zagrevanja uđemo u period globalnog ključanja
Feljton o piscu čija “glava govori engleski, srce ruski, a uho sluša francuski”, potomku ruske aristokratije koji je brodom “Nadežda” pobegao od Oktobarske revolucije, zbog Lenjina promenio datum rođenja i izgubio sve – i prvu ljubav, svoju Anabel Li – pa se oženio u vajmarskoj Nemačkoj i sa ženom Jevrejkom preživeo Hitlerov režim; u Parizu poljubio pa ostavio nesrećnu emigrantkinju Irinu i od Hitlera pobegao u Ameriku, napisao bestseler knjigu o jednom pedofilu i jednoj nimfeti, o čemu se i danas raspravlja u pokretu MeToo; a pred sam kraj života čuo da se njegova Anabel Li iz raja udala za čekistu i u Rusiju se vratio nije, a na Čarobnom bregu, na visini od 1900 metara, pao pri pokušaju da uhvati leptira Parnassius apollo, poslanika Olimpa
Optužbe protiv Federike Mogerini se odnose na prevaru u javnim nabavkama i korupciju, sukob interesa i kršenje očuvanja profesionalne tajne
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
