Na samitu u Briselu, lideri EU su jasno stavili do znanja da neće slati vojne snage SAD i Izraelu u sukobima na Bliskom istoku, ističući energetske i humanitarne posledice rata
Evropski lideri su odbili molbe američkog predsednika Donalda Trampa da pošalju snage kako bi se obezbedio Ormuski moreuz, ključni plovni put za globalni protok nafte, gasa i đubriva.
Očekivalo se da će se današnji samit prvobitno fokusirati na prevazilaženje protivljenja Mađarske kreditu za Ukrajinu, ali su sukobi u Iranu i Libanu izmenili dnevni red.
Rast cena energenata zbog rata i strahovi u Evropi od nove izbegličke krize podstakli su lidere da Bliski istok postave kao prioritet na samitu.
„Veoma smo zabrinuti zbog energetske krize“, rekao je belgijski premijer Bart De Vever uoči samita. Rekao je da su cene energije bile previsoke pre rata, ali da je sukob „stvorio još jedan skok“.
Evropski lideri su bili veoma kritični prema iranskoj vladi, ali niko nije ponudio pomoć SAD.
Foto: AP Photo/Omar Havana)Evropa rekla ne ratu sa Iranom
Evropa neće dozvoliti da bude ucenjena
Velika Britanija odlučno odbija da bude uvučena u rat, dok Francuska smatra da pre drugih koraka borbe prvo treba da stanu.
Austrijski kancelar Kristijan Štoker rekao je da Evropa „neće dozvoliti da bude ucenjena“ da se pridruži kampanji SAD i Izraela.
„Evropa – a ni Austrija – neće dozvoliti da bude ucenjena. Intervencija u Ormuskom moreuzu ionako nije opcija za Austriju“, rekao je Štoker uoči samita Evropskog saveta lidera 27 zemalja EU.
Šefica spoljne politike EU Kaja Kalas rekla je da među liderima „nema želje“ da prošire delovanje evropskih pomorskih snaga u Crvenom moru na bezbednost Ormuskog moreuza.
Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da rat mora da se završi pre nego što njegova zemlja može da pomogne u pitanjima kao što je održavanje slobodnih brodskih puteva.
„Možemo i hoćemo se obavezati samo kada oružje utihne. Tada možemo mnogo toga da uradimo, čak i do otvaranja morskih puteva i njihovog održavanja slobodnim, ali to ne radimo tokom tekućih borbenih operacija“, rekao je Merc.
Dodao je da je za to potreban međunarodni mandat.
Iako EU nije strana u sukobu, holandski premijer Rob Jeten rekao je da razume razloge SAD i Izraela za pokretanje kampanje protiv „brutalne“ iranske vlade.
Pozvao je EU da poveća i sankcije Iranu i podršku iranskim opozicionim grupama.
Španski premijer Pedro Sančez nazvao je rat na Bliskom istoku „nelegalnim“ i destabilišućim.
Foto: AP Photo/Geert Vanden WijngaertEvropa ujedinjena u odbijanju učešća rata na Bliskom istoku
Sančez: Protiv rata jer je nelegalan
„Protiv smo ovog rata jer je nelegalan. Nanosi veliku štetu civilima, naravno, izbeglicama i ekonomskim posledicama koje ceo svet, posebno globalni jug, već trpi“, naveo je Sančez.
Tramp je pomenuo podršku NATO za obezbeđivanje Ormuskog moreuza, ali je nije zvanično zatražio, rekla je premijerka Letonije Evika Silina.
„Kada bude nekih zvaničnih zahteva, mislim da uvek moramo da ih razmotrimo“, rekla je Silina.
Evropska komisija je rekla liderima da ima mešavinu finansijskih instrumenata koje zemlje članice mogu da primene kako bi snizile cene energije, što će biti predmet diskusije. Nijedna jedinstvena politika verovatno neće uspeti da ublaži ekonomske šokove od rata na bezbrojnim tržištima bloka, od Rumunije do Irske.
Lideri EU se nadaju da će im iskustvo u odvikavanju od ruske energije nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine i povećanju vojne potrošnje omogućiti da dostignu energetsku nezavisnost.
Foto: P Photo/Geert Vanden WijngaertEU neće u rat na Bliskom istoku
Zabrinutost zbog energenata
Dok su neke evropske prestonice pozivale na obustavu ili ukidanje klimatskih mera, druge su tvrdile da dugoročna energetska strategija EU treba da bude domaća održiva energija odvojena od ranjivih tržišta fosilnih goriva.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta rekao je da „energija znači bezbednost“ i da EU treba da „izgradi sopstvene kapacitete za proizvodnju sopstvene energije“.
Lideri iz Italije, Austrije, Hrvatske, Grčke, Rumunije, Bugarske, Češke, Mađarske, Poljske i Slovačke zatražili su od Košte i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da uspore uvođenje sistema EU za trgovinu emisijama gasova sa efektom staklene bašte.
U pismu u koje je imala uvid agencija Asošiejted pres, naveli su da je to „previše strmo i preambiciozno“ s obzirom na „krhkost današnjih ekonomskih ekosistema“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U Zagrebu je održan protest nakon velike afere s desetinama hiljada tona opasnog otpada odloženog na području Gospića – najmasovniji u istoriji Hrvatske
Šta stoji iza novih poslovnih aranžmana bivšeg ukrajinskog ministra odbrane Mihaila Fedorova i njegovog savezništva sa Aleksom Karpom, šefom američkog tehnološkog giganta Palantira
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Ko je hteo još Vučića, dobiće još Vučića u podkastu sa Vučićem. Treba ispuniti svaki sekund kampanje i jedino je uzbudljivo pitanje hoće li gosti podkasta moći da dođu do reči
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
