Borba za NBA prsten: Osveta osporavanih

Plej-of NBA lige ulazi u završnicu, a već sada je poznato da će titula otići tamo gde nije bila odavno, ili nije nikada.

U finalima konferencija (do četiri pobede) Oklashoma Siti vodi 2:0 protiv Minesote na Zapadu. Na Istoku je Indijana povela 2:0 protiv Njujorka.

U ovom društvu titulom mogu da se pohvale samo Njujorčani, mada su je i oni poslednji put ostvarili davne 1973. godine.

NBA je uspela u svojoj nameri da spreči pravljenje „supertimova“ i poveća kompetitivnost, o čemu govori podatak da je ovo prvi put u istoriji lige da će u sedam sezona NBA imati sedam različitih šampiona. Daleko više timova uoči plej-ofa figurišu kao potencijalni prvaci, što ranije nije bio slučaj, već su se lako mogli predvideti ishodi, pa čak i tačni rezultati pojedinih serija, a do samog kraja su obično išli najveći favoriti.

Since 1997-98, teams are 4-1,640 when trailing by 7+ in the final minute of the 4th quarter/OT in the playoffs.

The Pacers account for THREE of those wins.

ALL in these playoffs. pic.twitter.com/sxoB86slFJ

— Esfandiar Baraheni (@JustEsBaraheni) May 22, 2025

Uoči ovosezonskog doigravanja, ekipa od koje se najviše očekivalo bili su aktuelni prvaci Boston Seltiksi, za koje se verovalo da imaju nešto lakši put do finala, najveću koncentraciju kvaliteta u rotaciji, kao i dragoceno iskustvo osvajanja prstena iz prethodne sezone.

Zapad je izgledao nagomilan i neprohodan, toliko da su sedmoplasirani Voriorsi delovali podjednako opasno koliko i drugoplasirani Roketsi. Nagetsi su imali porciju problema van terena, Lejkersi nisu imali adekvatnog centra, Tanderi delovali neiskusno, a Klipersi kao… pa, Klipersi. Sve je to uslovilo da nas čeka jedan od neizvesnijih doigravanja u bližoj istoriji.

Smena generacija

Kao i obično, plej-of utakmice su donele dosta momenata za pamćenje, koševa za pobedu, ali i povreda, preokreta, trenerskih nadmudrivanja. Među četiri najbolje ekipe plasirali su se prvoplasirani (Oklahoma Siti) Tanderi, trećeplasirani (Njujork) Niksi, četvrtoplasirani (Indijana) Pejsersi i šestoplasirani (Minesota) Timbervulvsi.

Čelnici lige sigurno priželjkuju Njujork Nikse u finalu, kako bi se ova legendarna franšiza – više po pop-kulturnim odrednicama i velikoj ljubavi svojih vernih navijača, nego po rezultatima – vratila u veliko finale prvi put od 1999. godine, a samim tim i uvećala medijsku prisutnost i TV rejtinge NBA šampionata. Druga krajnost bi mogao da bude sudar Oklahoma Sitija i Indijanapolisa, dva relativno mala i nezanimljiva tržišta za veliki biznis čiji je NBA liga svakako deo.

Osim posrtanja slavnih franšiza, ova sezona nam je donela i novi talas mladih snaga koji su stupili na najveću scenu. Nije prošlo ni godinu dana od Olimpijskih igara u Parizu, na kojima je američka košarkaška reprezentacija morala dobro da se preznoji i namuči ne bi li savladala Srbiju, pa potom i Francusku.

Američku reprezentaciju su u kriznim trenucima nosili igrači koji su obeležili košarku u 21. veku – Stef Kari, Lebron Džejms i Kevin Durent. Na klupskom planu pak, ovoj trojici legendarnih košarkaša ruže nisu cvetale u poslednje vreme. Prvi je zaustavljen u drugoj, drugi u prvoj rundi plej-ofa, dok je treći bio član tima koji je najviše razočarao u NBA ligi ove sezone (iako je njegov udeo u krivici daleko najmanji).

Ne samo da im ova sezona nije bila uspešna, već to nisu bile ni prethodne – Kari je poslednji prsten uzeo 2022., Lebron 2020., a Durent daleke 2018. godine. U međuvremenu su titule kao najbolji igrači svojih ekipa osvajali Adetokumbo, Jokić, Lenard i Tejtum, među najbolje ubrajani Harden, Embid i Dejvis, dok je ove godine stiglo pravo vreme za smenu generacija.

Četiri najbolje ekipe u NBA ligi predvode Šaj Gildžus Aleksander, Entoni Edvards, Tajris Halibarton i Džejlen Branson. I dok se ne mogu baš svi pomenuti smatrati mladima, za sve njih je zajedničko da su na putu do zvezdanih NBA visina osporavani i kritikovani, kao i da je bilo daleko više onih koji nisu, nego koji jesu verovali u njihove liderske sposobnosti i šampionski potencijal.

Džejlen Branson

Dve titule prvaka NCAA i trofej za igrača godine u koledž košarci nisu bili dovoljni da Džejlen Branson bude bolje plasiran od 33. pika druge runde na NBA draftu 2018. godine. Birali su ga Dalas Maveriksi, koji su u njemu videli idealnog igrača za rotaciju u spoljnoj liniji, u kojoj su velike nade polagane u Luku Dončića i Denisa Smita.

Foto: AP Photo/Frank Franklin II

Ruku na srce, brojni fantastični koledž igrači nisu imali velike NBA karijere, pa su mnogi smatrali da levoruki plejmejker Vilanove, koji nema ni 1.90m visine, neće biti ništa više do član rotacije i pomoćno osoblje u profesionalnoj košarci. Džejlen, čiji je otac Rik devet sezona proveo igrajući u NBA ligi, umeo je da ukazane šanse iskoristi i svima pokaže da je igrač za velika dela.

U prve dve sezone u Dalasu, Branson se nametnuo kao vrlo korektno rešenje sa klupe koje uspeva da adekvatno odmeni Luku Dončića, kada za to ima potrebe. Nakon povrede Slovenca u Bransonovoj četvrtoj sezoni, Džejlen dobija daleko veću ulogu, a on uzvraća sa fantastičnim igrama u plej-ofu 2022. godine. Bio je jedan od glavnih razloga plasmana Dalas Maveriksa u finale Zapadne konferencije, a u toj je sezoni postizao gotovo 17 poena i 5 asistencija u proseku.

Znalo se da će na leto biti plaćen adekvatno i samo se postavljalo pitanje čiji će dres nositi naredne sezone. Maveriksi su propustili šansu da ga potpišu na duži vremenski period, verujući da nije vredan 104 miliona dolara za naredne četiri godine, koliko su mu dali Njujork Niksi. Tim iz Velike Jabuke je pre toga – sigurno sasvim slučajno – doveo Bransonovog oca u stručni štab trenera Toma Tibodoa, a sin je ubrzo krenuo očevim stopama.

U naredne tri sezone u Njujorku, Džejlen Branson je postao glavni igrač slavne franšize, učesnik All-Stara, peti u glasanju za MVP-a, član druge najbolje petorke lige i najbolji igrač lige u završnicama utakmica. Još važnije, Niksi su sa njim ponovo postali relevantan tim. Plej-of košarka se od njegovog dolaska redovno igra u legendarnom ,,Medison Skver Gardenu’’, a ove sezone deluje da bi tim koji predvodi Branson mogao i do samog finala. Trenutno vode velike borbe sa Indijana Pejsersima i ,,najprecenjenijim igračem lige’’.

Tajris Halibarton

Halibarton je biran kao 12. pik 2020. godine, na draftu koji je tada predstavljan kao najslabiji u skorijoj prošlosti. Kao što je i obično slučaj sa draftom, potrebno je da prođe neko vreme da bi se određena klasa adekvatno evaluirala, pa tako sada znamo da ,,klasa 2020’’ uopšte nije loša – u njoj su, osim Halibartona, birana i dvojica njegovih saigrača Nismit i Topin, kao i dva člana Timbervulvsa, Edvards i MekDenijels.

Tajrisa su pokupili Sakramento Kingsi, koji su vrlo brzo uverili u njegove veštine. Već je u prvoj sezoni imao 13 poena u proseku, a u drugoj je postao standardni član prve petorke. Međutim, strpljenje i strateško planiranje nisu u DNK Kingsa, koji su ga se odrekli u trejdu u kome su dobili Domantasa Sabonisa, pa se tako Tajris Halibarton našao u Indijani, gde su ga u širokom zagrljaju dočekali posrnuli Pejsersi.

Već na samom startu boravka u najkošarkaškijoj saveznoj državi, postalo je jasno da je ovo savršena sredina za Halibartona. Trener Rik Karlajl mu je dao veliku slobodu, a ovaj je uzvratio na najbolji mogući način – povećao je broj poena koje postiže i asistencija koje ostvaruje, a uz to ga je krasio i neverovatno mali broj izgubljenih lopti.

Foto: AP Photo/Sue Ogrocki

Indijana Pejsersi su rasli uporedo sa Halibartonom, koji je u naredne dve sezone biran za All-Star, a prethodne je proglašen najboljim asistentom i članom treće najbolje petorke lige. Tokom leta je bio i član prestižne američke reprezentacije, koja je uspela da osvoji zlatnu medalju na Olimpijskim igrama, ali uz zanemarljivo mali učinak i doprinos.

Kao da je ovo ostavilo blage posledice za njegovo samopouzdanje, a svakako nije pomogla ni povreda leđa, pa Halibarton na početku sezone nije ličio na sebe. Njegov učinak je bio u padu, kao i rezultati Pejsersa, od kojih se očekivao iskorak u odnosu na prethodnu sezonu, koju su završili u finalu Istočne konferencije.

Kako je sezona odmicala, Halibarton i Indijana su igrali sve brže i bolje, vredno sakupljali pobede i pronašli put do četvrtog mesta uoči plej-ofa. Negde pri kraju regularnog dela sezone, američki sportski portal ,,The Athletic’’ sproveo je opsežnu anketu po brojnim pitanjima vezanim za NBA, a jedno od njih je bilo i ko je najprecenjeniji superstar lige. U anketi su učestvovali aktuelni igrači, koji su zaključili da je najprecenjeniji superstar u NBA ligi – Tajris Halibarton.

Ovo je doslovno zapalilo Halibartona, a za Indijanu je predstavljalo dar sa neba uoči plej-ofa, koji su Pejsersi započeli sa ubedljivih 4-1 protiv Milvoki Baksa. U narednoj rundi su ih čekali prvoplasirani Klivlend Kavalirsi, ali su i oni počišćeni identičnim skorom. Osam pobeda u deset plej-of susreta je dovelo Pejserse do sudara sa Njujork Niksima, koji su takođe pucali od samopouzdanja, nakon što su eliminisali aktuelne prvake Boston Seltikse.

U prvoj utakmici serije između Pejsersa i Niksa, čije rivalstvo seže i u poslednju deceniju 20. veka, viđen je neverovatan preokret koji je napravila gostujuća ekipa iz Indijane. Pejsersi su gubili 14 razlike na tri minuta do kraja, devet razlike na minut do kraja i osam razlike na 40 sekundi do kraja utakmice, ali su uspeli da odnesu pobedu nakon produžetka.

U njih je Indijanu odveo upravo Halibarton, doduše uz ogromnu pomoć Erona Nismita, pogotkom sa zvukom sirene, nakon što se lopta odbila visoko od obruča, a zatim se i vratila kroz njega, slomivši srca prepunom Medison Skver Gardenu. Ovo nije prvi pogodak za pobedu Halibartona u ovosezonskom plej-ofu, kao ni prvi preokret Indijane iz rubrike ,,verovali ili ne’’.

Entoni Edvards

Edvards je biran kao prvi pik na pomenutom draftu 2020. godine, navodno jednim od najslabijih. Nestvarne fizičke predispozicije i prirodni talenat ovog momka načinili su ga prvim izborom drafta, ali je postojalo dosta znakova pitanja oko njegove ljubavi prema košarci.

Foto: AP Photo/Nate Billings

Prema rečima samog Edvardsa, daleko je više pratio američki fudbal i više bi voleo da je mogao da igra lajnbekera u NFL-u, nego što je biran kao prvi izbor Minesota Timbervulvsa. U ranim danima njegove karijere, često je bio na udaru analitičara zbog nešto slabijih odluka koje donosi, bazirajući igru na intuiciji i pomenutom talentu, a manje na studiranju igre i čitanju odbrane protivnika.

U međuvremenu postaje i zvezda filma ,,Hustle’’, u kome je glumio sa Adamom Sendlerom i Huančom Ernangomezom, pokazavši da je njegov talenat ogromnih razmera i da nije ograničen samo za sport.

Ipak, ono što je važnije je da postaje sve bolji košarkaš, a Minesota sa njim sve konkurentnija. Krasi ga ogromno samopouzdanje, koje ga dovodi i do sukoba sa starijim zvezdama NBA lige, prema kojima se ponaša drsko i izazivački. Sve je to neodvojivi deo Entonija Edvardsa kao košarkaša koji je svoj tim vodio do finala Zapadne konferencije i prethodne, ali i ove sezone. Nakon izbacivanja Denver Nagetsa u prošlosezonskom doigravanju, brojni analitičari, pa i oni koji su svojevremeno dovodili u pitanje njegovu ljubav prema košarci, sada su u njemu videli mladog Džordana.

Da je to (još uvek) podaleko od istine, pokazao mu je lane Dončić, a trenutno mu u seriji sa Oklahoma Sitijem isto demonstrira Gildžes Aleksander. Međutim, Edvards je od četvorice junaka ovog teksta najmlađi, a moguće i najtalentovaniji. Vreme radi za njega, a da li će da se približi onome sa kojim ga porede, ostaje da se vidi.

Šaj Gildžus Aleksander

Aktuelni MVP najjače košarkaške lige na svetu, biran je kao 11. pik na draftu 2018. godine. Izabrali su ga Los Anđeles Klipersi i već u prvoj sezoni mogli da naslute ogromne domete ovog momka.

Foto: AP Photo/Nate Billings

Međutim, Klipersi ne bi bili Klipersi kada ne bi nešto uprskali. Uprkos velikom protivljenju tadašnjeg savetnika i velike legende Džerija Vesta, odrekli su se Šaj Gildžus Aleksandera u velikom trejdu u kome su dobili Pola Džordža (od koga neće dobiti skoro ništa). Šaj se zaputio u Oklahoma Siti, gde će narednih nekoliko sezona strpljivo raditi, trenirati i napredovati.

Svake godine je postajao sve bolji i bolji, ali su Tanderi uporno tankovali, trpeli poraze i prikupljali buduće draft pikove. Ipak, ova franšiza je u sigurnim rukama velikog košarkaškog uma Sema Prestija, koji je imao jasnu viziju i znao šta radi. Tanderi su rasli, a uporedo je Šaj Gildžus Aleksander napredovao kao igrač i kao zvezda NBA lige.

Tri puta je uzastopno biran među All-Star selekciju, a dva puta u najbolju petorku lige. Sve je kulminiralo ove sezone kada je SGA poneo titulu najboljeg strelca i najboljeg igrača lige. Sve to je ostvario predvodeći svoju ekipu do najboljeg skora u ligi, prvog mesta na Zapadu i plasmana u finale konferencije.

U njemu Tanderi jako dobro stoje i praktično su jednom nogom u velikom finalu, što je ogroman uspeh za izuzetno mladu ekipu koja je pre samo četiri godine sezonu završila sa samo 24 ostvarene pobede.