Bogata siročad

Uglavnom puste ulice glavnog grada Turkmenistana, Ašhabada, prošle nedelje vrvile su od ljudi koji su žurili na biračka mesta da glasaju za novog predsednika te centralnoazijske, bivše sovjetske republike. Nakon iznenadne smrti samoproglašenog „oca svih Turkmena“ i doživotnog predsednika Saparmurata Nijazova Turkmenbaše (u decembru), ovo su prvi predsednički izbori sa više od jednog kandidata. Saparmurat Nijazov je umro od srčanog udara krajem decembra prošle godine, a izborna komisija je odmah nakon njegove smrti registrovala šest kandidata. Svaki od njih u predizbornoj kampanji obavezao se da će „i dalje dosledno sprovoditi politiku Turkmenbaše“.

I POSLE BAŠE – BAŠA: Najviše glasova osvojio je najbliži saradnik i lični stomatolog Turkmenbaše, Gurbanguli Berdimuhamedov. Berdimuhamedov je u vladi bio ministar zdravstva i najduže je ostao na toj poziciji, imajući u vidu da su gotovo svi ministri i osobe na važnim funkcijama bili smenjivani pre isteka mandata, često zatvarani bez adekvatnog suđenja. Gurbanguli Berdimuhamedov je poznat po tome što fizički liči na Saparmurata Nijazova, a njegova najkontroverznija odluka je zabrana nošenja zlatnih zuba.

Kandidati su bili uglavnom iz Nijazovljevog državnog aparata, kao što su ministar energetike Išankuli Nurijev ili gradonačelnici gradova, među kojima i Aširnijaz Pomanov, gradonačelnik grada nazvanog po Nijazovu Turkmenbaši. Na izborima je, kao i u vreme Turkmenbaše, izalaznost bila maksimalna, čak 99 odsto. Izbore je pratila samo nekolicina posmatrača iz UN-a i OEBS-a, koji će narednih dana podneti izveštaj generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija. Predstavnik UN-a Vladimir Gorjaev izjavio je da je zadovoljan saradnjom Turkmenistana sa tom organizacijom. Specifičnost izbora u Turkmenistanu je da birači mogu da glasaju protiv svih kandidata. Po izbornom zakonu ne zaokružuje se ime kandidata kome se upućuje podrška, već se precrtavaju imena kandidata koje birač ne podržava. Portreti Nijazova, kojih je i pre njegove smrti u zemlji bilo na svakom koraku, za vreme izbora bili su dodatno istaknuti na svim prometnim mestima. Glasačima, koji su prvi put izašli na birališta, uručene su knjige Nijazova – Ruhnama ili Knjiga Duhovnost, koja je bila proglašena duhovnim kodeksom Turkmenistana i bez njenog poznavanja u toj zemlji nije se moglo društveno napredovati.

Opoziciji, okupljenoj u partijama Vatan (Otažbina) i Ujedinjena demokratska opozicija Turkmenistana, nije bilo dopušteno učešće na izborima; pripadnici opozicije nisu mogli ni da doputuju u Turkmenistan zbog sudskih postupaka protiv njih, što je oštro kritikovala međunarodna organizacija Hjuman rajts voč. Turkmenistanska opozicija, koju je Saparmurat Nijazov tokom 20 godina svoje vladavine proterao u Rusiju i Zapadnu Evropu, oglasila se povodom izbora kritikujući kandidate da će produžiti sistem Nijazovljeve diktature.

SMRT NIJAZOVA: Nakon smrti Saparmurata Nijazova svetski mediji su uglavnom prenosili priče o grotesknom ponašanju samoproglašenog oca nacije i bavili se pitanjima vezanim za budućnost države, jedne od najbogatijih izvorištima prirodnog gasa. Ceo taj događaj oko iznenadnog infarkta Turkmenbaše bio je maglovit, a manjak autentičnih priča sa terena popunjavale su slobodne interpretacije novinara: na primer, kako je moguća smrt diktatora koji je bio pod celodnevnom prismotrom ne samo turkmenskih lekara već je odlazio i kod specijalista za srce u Zapadnu Evropu. Nekoliko sati nakon smrti nestao je lični računovođa Nijazova, a poznato je da je milijardama dolara od prirodnog gasa raspolagao lično Turkmenbaša. Takođe su pomalo nejasni odnosi Rusije i Turkmenistana. Turkmenbaša se u javnosti kritički odnosio prema Rusiji i politici Vladimira Putina. Bojkotovao je sastanke bivših sovjetskih republika, pa čak i pretio da će napustiti ZND (Zajednicu nezavisnih država), ukoliko Moskva ne bude uvažavala specifičnosti politike „neutralnosti“ Turkmenistana. Bez obzira na to što Gasprom privilegovano koristi turkmenistanske gasne izvore, Nijazov je poslednjih godina aktivnije vodio politiku sklapanja ugovora sa zemljama Evrope. Ukrajina je u 2006. godini od Turkmenistana kupila znatno više gasa nego od Rusije.

Iako su Moskva i Ašhabad imali složene političke odnose, Turkmenistan je ostao privrženiji Rusiji nego drugim zemljama u okruženju. Prošle godine, nakon izmeštanja američke vojne baze iz Uzbekistana (baza Hankale), koju je Vašington od 11. septembra 2001. koristio za rat protiv terorizma u Avganistanu, SAD su pokušale da pridobiju Saparmurata Nijazova da im ustupi aerodrom Mari-2 na jugu Turkmenistana, u blizini granice sa Iranom i Avganistanom. Turkmenbaša je Americi tada dao do znanja da se pitanje bezbednosti u Centralnoj Aziji ne može rešavati bez konsultacija sa Rusijom.

NEUTRALNOST ILI IZOLACIJA: Analitičari su podeljeni oko toga da li je Turkmenistan „najneutralnija“ ili „najizolovanija“ zemlja na karti Evroazije. Otvoreno je i pitanje na koju stranu će prevagnuti politika zemlje posle smrti Saparmurata Nijazova: na Istok, Zapad, prema Rusiji ili prema islamskom svetu. Po mišljenju analitičara, Rusiji će biti teško da zadrži poziciju kakvu je imala do njegove smrti: Gasprom je bio monopolista nad izvorima gasa koji su, uz Rusiju i Iran, najveći u Evroaziji, a ugovor o uslovima dobijanja gasa između Moskve i Ašhabada potpisan je 2003, na 25 godina. Činjenica je i da gotovo čitav gasovodni sistem Turkmenistana vodi preko teritorije Ruske Federacije i to daje Moskvi dosta prostora da drži Ašhabad u položaju podređene strane. Za eksploataciju novih izvorišta prirodnog gasa, Turkmenistanu su potrebna sredstva i eksperti koje, zbog tradicionalne saradnje, najpre može da pruži Rusija.

SAD i Kina su takođe zainteresovane za veću saradnju sa Turkmenistanom i mogu da predstavljaju ozbiljnu konkurenciju Rusiji u kupovini i dobijanju nafte i prirodnog gasa. EU je posebno zaintersovana da dođe do alternativnih izvora gasa, kako bi bila manje zavisna od Gasproma i politike Rusije koja je, zahvaljujući monopolskoj poziciji, podelila evropske partnere i agresivno prodrla na tržište Evropske unije. Iran je tradicionalno zaintersovan za širenje uticaja u regionu, sada više ekonomskog nego verskog karaktera, što može da bude primamljivo novim turkmenistanskim vlastima. Turska je prihvatila talas ekonomske migracije turkmenistanskih radnika, a turski list „Radikal“ piše kako bi na fonu verovatnog američko-ruskog nadmetanja za uticaj u regionu, Ankara mogla ostvariti političko-ekonomske interese preko svojih američkih saveznika. Turska štampa predviđa porast inostranih tajnih službi u Turkmenistanu, pa i moguću političku destabilizaciju zemlje.

Kako se najavljuje iz Ašhabada, novim vlastima predstoji ogroman posao socijalnih reformi u zemlji koja je pravljena po želji oca nacije, gde je degradirano školstvo, obezvređene penzije (starost po zakonima Turkmenbaše počinje u 85. godini) i gde su zatvarane seoske bolnice za koje je Nijazov tvrdio da su nepotrebne.