Dogovor o krovnim pravilima o seksualnom zlostavljanju koji bi morale da primene sve članice Evropske unije propao je na osnovnom pitanju – kako se zapravo utvrđuje silovanje?
„Ovo je jasna poruka celoj Uniji da ozbiljno shvatamo nasilje nad ženama“, kaže Fransis Ficdžerald, izvestiteljka za EU o direktivi o nasilju nad ženama.
No, kada je ona u utorak (6. februar) uveče novinarima predstavila rezultat pregovora dva zakonodavna tela EU – Evropskog parlamenta i Saveta EU koji okuplja države članice, bilo je jasno da na nekim područjima još nije postignut dogovor, prenosi Dojče vele (DW).
Članice Unije u krivičnim zakonima različito regulišu šta se podrazumeva pod silovanjem. A tako će i ostati do daljnjeg.
Savet EU se, tokom pregovaračkog procesa, izjasnio protiv standardizacije. Stekla je „prilično uznemirujuće uvide u stavove nekih država članica o silovanju“, rekla je ljutito Ficdžerald, članica konzervativne Evropske narodne stranke u Evropskom parlamentu.
Mnogi su se političari EU uzalud nadali da će zajednička definicija silovanja biti uvedena širom Evrope.
Različite definicije
Prema navodima krovne organizacije Evropski ženski lobi iz oktobra prošle godine, u 14 zemalja EU važi takozvano načelo „samo da znači da“. Tu spadaju Švedska, Španija, Hrvatska i Grčka.
Ideja iza ovoga je da se za seksualni kontakt mora jasno dati pristanak kako se ne bi smatrao silovanjem.
U Nemačkoj i Austriji važi načelo „ne znači ne“, koje i dalje zahteva da žrtva dokaže verbalno odbijanje polnog odnosa.
U preostalih jedanaest država članica EU otpor nasilju ili pretnji i dalje je bitan element silovanja, objašnjava Evropski ženski lobi. Te zemlje uključuju većinu zemalja istočne Evrope, kao i Francusku i Italiju.
Pozivanje na Istanbulsku konvenciju
Kada je Evropska komisija 8. marta 2022. predstavila predlog jedinstvenog zakona EU, cilj je bila i primena odredbi Istanbulske konvencije koja je stupila na snagu 2018. godine.
Konvencija je ugovor o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici koji je ratifikovala većina država članica EU. Juna 2023. sporazumu je pristupila i EU kao celina.
Tom konvencijom se, između ostalog, propisuje da se pod krivično delo mora podvesti svaka vaginalna, analna ili oralna penetracija u nečije telo.
Komisija je u svom predlogu zakona iz 2022. predložila definiciju silovanja u članu 5 koji se odnosi na „polne odnose nad ženom protiv njene volje“. To bi onda značilo uvođenje načela „samo da znači da“ za celu EU.
Mnoge države protiv evropskih propisa o silovanju
Ali ovaj član 5 više nije se pojavljivao u izjavi Saveta EU u maju 2023. Savet je na osnovu pravnog mišljenja doneo odluku o brisanju.
„Pravna služba Saveta i brojne države članice došle su do zaključka da ne postoji dovoljna pravna osnova za ovu odredbu krivičnog prava u evropskom primarnom pravu“, rekao je nemački ministar pravde Marko Bušman na neformalnom sastanku u Briselu dve sedmice.
Prema ovom tumačenju, EU uopšte nema nadležnost za pokretanje pravne standardizacije.
Kako prenosi agencija AFP, i druge zemlje poput Francuske i Mađarske to takođe tako vide.
No, ni oko toga se zemlje članice ne slažu. Po rečima izvestiteljke Ficdžerald, ukupno 13 od 27 država bilo je za to da se konsenzusom uvede zajednički pristup u celoj Evropskoj uniji.
Kritika Nemačke i Francuske
Negativan stav nekih država doveo je do žestokih kritika žena i aktivista za ženska prava širom Evrope.
U Nemačkoj je više od 100 istaknutih žena pozvalo nemačkog ministra pravde da promeni svoj stav. Evropski ženski lobi duboko žali zbog „nečuvene odluke Francuske i Nemačke da izbrišu član 5“, objavila je ta krovna organizacija.
Druge odredbe nove direktive za zaštitu žena od nasilja uključuju pravila protiv genitalnog sakaćenja i prisilnih brakova.
Osim toga bi kažnjivo trebalo da bude i sajber-nasilje, kao što je neželjeno deljenje intimnih fotografija, neželjeno slanje uvredljivih slika (cyberflashing), i progon preko interneta.
Ovaj sporazum još moraju da zvanično odobre Savet EU i Parlament. Države članice potom imaju tri godine za usvajanje pravila u nacionalno zakonodavstvo.
Savezni sud u Vašingtonu naredio je izvršenje arbitražne presude prema kojoj Hrvatska treba da isplati oko 236 miliona dolara mađarskoj naftnoj kompaniji MOL
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
