Građani Kočana, gde je tragično nastradalo 59 mladih u požaru u diskoteci, otišli su do firme koja je u vlasništvu osobe koja je rukovodila noćnim klubom u kojem je izbio požar, koju su zatim gađali kamenjem
U Kočanima, gde je tragično nastradalo 59 mladih u požaru u diskoteci, a više od 155 povređeno, nadvili su se tuga i bes, a oko postavljene knjige žalosti okupilo mnogo ljudi.
Nakon toga, građani su krenuli u protestnu šetnju, prilikom koje su oštećeni automobili ispred zgrade opštine, a na protestu se čulo da „korupcija ubija“.
Građani su neke ustanove gađali jajima, a ispred zgrade policije su pozivali policajce „pređu na njihovu stranu“, piše N1.
Zatim su otišli i do tužilaštva i do jedne firme koja je u vlasništvu osobe koja je rukovodila noćnim klubom u kojem je izbio požar, koju su zatim gađali kamenjem.
ПУМПАЈ !!! pic.twitter.com/Jkso1Hmjup
— Мерлин (@ambrosiusmk) March 17, 2025
U nedelju su zvaničnici Severne Makedonije rekli da diskoteka nije imala dozvolu za rad, tačnije da im je dozvola bila lažna. NIje bilo ni protivpožarne zaštite, a postojao je samo jedan izlaz iz objekta.
Novinar makedonske televizije Sitel Daniel Vasilev rekao je da ne zna da li će za tu tragediju biti odgovornosti Vlade, koja je na vlasti tek nekih osam ili devet meseci.
„Zvanične informacije koje dolaze od Vlade i Ministarstva unutrašnjih poslova su da su oni koji su osumnjičeni u ovoj istrazi ljudi koji su bili u prošloj vlasti. Makedonija u ovom momentu nema sistem, pošto ima kriminala i korupcije, tako da će ovo biti velika borba protiv kriminala i korupcije. Diskoteka u kojoj se dogodila najveća tragedija u makedonskoj istoriji nije imala nikakve dozvole i licence za legalan rad“, ističe Vasilev.
On navodi i da se mnogo ljudi okuplja u Skoplju i odaje poštu stradalima.
„Ovo je vrlo teška situacija za nas, mi proživljavamo ono što su doživele familije nastradalih ljudi“, zaključuje.
Izvor: N1
Neko će morati da plati štetu nastalu ratom u Ukrajini. Rusija to sigurno neće učiniti. Zbog toga će se na samitu Evropske unije diskutovati da se za to koristi zamrznuta ruska imovina u EU. To, međutim, povlači sa sobom razne probleme
343 žene, simbolični broj u istoriji francuskog feminizma, podnele su krivičnu prijavu protiv Brižit Makron zbog izjava upućenih feminističkim aktivistkinjama koje su protestovale protiv glumca optuživanog za silovanje
“Bilo je mnogo rasprava u ‘Njujork tajmsu’ kada je Tramp prvi put izabran da li treba da ga nazivamo lažovom. Ja mislim – da, treba. I tu se ne radi o aktivizmu, već o činjenicama. Iskreno, u SAD mene mnogo više brine kapitulacija… Pogledajte šta radi ‘Vašington post’. Dali su novac Trampu za renoviranje balske sale, a zatim objavili uvodnik o tome kako je divno što imamo novu balsku salu ne pominjući da su je zapravo oni platili. Za mene je to pravi problem”
Kina i Rusija više nisu ključne bezbednosne pretnje, Putin i Si nisu autokrate već mogući veliki biznis partneri, a američki predsednik jedine saveznike u Evropi prepoznaje u “patriotskim partijama” krajnje desnice
Feljton o piscu čija “glava govori engleski, srce ruski, a uho sluša francuski”, potomku ruske aristokratije koji je brodom “Nadežda” pobegao od Oktobarske revolucije, zbog Lenjina promenio datum rođenja i izgubio sve – i prvu ljubav, svoju Anabel Li – pa se oženio u vajmarskoj Nemačkoj i sa ženom Jevrejkom preživeo Hitlerov režim; u Parizu poljubio pa ostavio nesrećnu emigrantkinju Irinu i od Hitlera pobegao u Ameriku, napisao bestseler knjigu o jednom pedofilu i jednoj nimfeti, o čemu se i danas raspravlja u pokretu MeToo; a pred sam kraj života čuo da se njegova Anabel Li iz raja udala za čekistu i u Rusiju se vratio nije, a na Čarobnom bregu, na visini od 1900 metara pao pri pokušaju da uhvati leptira Parnassius Apollo, poslanika Olimpa
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
