U borbi protiv sumanutih cena kirija, grad Berlin sada je otkupio 4.495 stanova i još dve velike parcele od Vonovie, giganta privatnog tržišta nekretnina.
Nemačka prestonica je za ovaj posao izdvojila 700 miliona evra.
No, grad-pokrajina Berlin sa ukupno 366.000 stanova i dalje je patuljak u odnosu na investicione fondove i milijardere koji u Berlinu drže oko 800.000 stanova.
Od ukupno oko dva miliona stanova, u tek 305.000 žive vlasnici – u svim ostalim se živi pod kirijom.
Berlin je prvo postao kul, onda i skup
Pre svega petnaestak godina, Berlin je bio jeftin grad. Zapravo, jedini glavni grad u Evropi koji je trošio više para nego što se u njemu generiše. Teoretski, tada bi ostatak Nemačke bolje živeo bez trošadžija iz Berlina.
Ali, to se uveliko promenilo. Imidž brzog hipsetrskog grada u kojem je odličan noćni život i uspevaju strat up firme, u Berlinu je stvorio rekordnu potražnju za stanovima.
Danas se prosečno kvadrat stana iznajmljuje za oko 14 evra mesečno (bez režija), a to ide i do tridesetak evra u popularnijim četvrtima.
Zato je u Berlinu moguće nešto što se inače ne bi očekivalo – i konzervativni gradonačelnik Kaj Vegner, čiji demohrišćani nisu fanovi državnog vlasništva, pozdravio je što je grad kupio nove stanove.
Nada se, kaže Vegner, da će to smanjiti pritisak na tržištu nekretnina. „Kupovinom 4.500 stanova smo napravili veliki korak ka tom cilju.“
Kad se uzme digitron, ispada da je jedan stan prosečno otkupljen za 155.000 evra što mu još dođe jeftino za berlinske uslove. Zgrade su mahom starije, iz sedamdesetih, osamdesetih ili devedesetih godina.
Gradski senator za finansije Štefan Evers kaže da „ne kupuju naslepo“ i da se stvar isplati. Gradska preduzeća zadužena za stanove to mogu da finansiraju – ionako će naplaćivati stanarine.
Ignorisan zahtev naroda za nacionalizacijom
Mnogim Berlincima je muka od toga što krov nad glavom velikim firmama služi za mlaćenje masnog profita.
Tako je 2021. godine na referendumu – veoma neprijatnom po političare i krupne kapitaliste – većina (57,6 odsto) građana Berlina glasala za nacionalizaciju stanova koji pripadaju velikim fondovima i firmama.
Tadašnja leva koalicija koja je upravljala Berlinom imenovala je ekspertsku komisiju koja je tvrdila da nacionalizacija nije suprotna ustavu, te da je moguća.
Od toga se nije odmaklo. Sada su na vlasti demohrišćani i socijaldemokrate, a obe stranke su skeptične u pogledu nacionalizacije.
Kako je referendum tada bio savetodavnog karaktera, vlasti nisu morale da poslušaju građane.
Kad kirija tera u siromaštvo
Ali, sve više Nemaca je nezadovoljno eksplozijom troškova stanovanja. Poslednjih godina, posebno od početka ruske agresije, žestoko su skočile cene kirija, grejanja i struje.
Računa se da oko 12 odsto Nemaca u riziku od kolapsa kućnog budžeta ili čak siromaštva jer za troškove stanovanja daju više od 40 odsto ukupnih prihoda.
U jednoj anketi instituta YouGov je prošlog septembra 40,5 odsto ispitanika reklo da jedva plaća troškove stanovanja, dok 7,4 odsto kaže da zapravo više i ne može da finansira te troškove.
Iako se Berlin popeo na listi najskupljih gradova i u ovom pogledu, neprikosnoveni grad koji traži dublji džep i dalje je Minhen.
