Foto: Pixabay
Nemačkoj je 2019. godine nedostajalo oko 40.000 radnika u ugostiteljstvu i hotelijerstvu. Dolaskom pandemije situacija se još više zaoštrila, pa se ovog leta neretko dešava da Nemaci nailaze na zatvorena vrata ugostiteljskih objekata. Vrata zemlje se zato otvaraju za strane radnike
Nemačka pati od nedostatka radne snage. Prema podacima udruženja ugostitelja Degoga, restoranima i hotelima trenutno nedostaje više od 65.000 radnika, prenosi „Cajt“.
Kako navode, u biroima za zapošljavanje trenutno ima 33.160 slobodnih radnih mesta u ugostiteljskoj i hotelskoj industriji. Međutim, pretpostavlja se „da je stvarna potražnja barem dvostruko veća jer mnoge kompanije više ne prijavljuju slobodna radna mesta“, rekla je Sandra Varden zadužena za trendove na tržištu rada u Degogi.
Varden je rekla da se problem nedostatka radne snage pogoršao dolaskom pandemije koronavirusa u odnosu na 2019. kada je nedostajalo oko 40.000 radnika u ugostiteljskoj branši.
No, tokom pandemije, mnogi od njih su se zaposlili u drugom, obično bolje plaćenom sektoru. Stoga je potražnja za radnicima drastično porasla, posebno sada, usred sezone godišnjih odmora.
Manje jela na jelovniku
Ugostiteljski objekti sada na različite načine reaguju na napetu situaciju na tržištu rada. Neka preduzeća su prinuđena da smanje radno vreme, prave pauze nekoliko dana tokom nedelje, drastično smanjuju jelovnik ili da se sve više oslanjaju na samoposluživanje.
Kako pišu nemački mediji, ko sada izađe u neki kafić ili restoran u Nemačkoj, može da primeti da su mnoge stvari drugačije posle dve godine pandemije: više nema uobičajene usluge, na meniju se nalaze veće cene, pa mnogima ostaje manje novca za izlaske.
Na natpisu ispred ulaza u jednu pivnicu, recimo, piše: „Prijateljsko samoposluživanje danas – sutra takođe“.
U Degogi smatraju da je rešenje za ovakvu situaciju reformisani zakon o useljavanju, koji bi omogućio lakše useljavanje iz zemalja koje nisu članice Evropske unije i radnicima bez fakultetske diplome, ali i lakši pristup tržištu rada za izbeglice.
Srbi u Nemačkoj zarađuju i do 6.500 evra
Zbog ovog višegodišnjeg problema, Nemačka sve više otvara vrata stranim radnicima. Kako prenose nemački mediji, zemlja ima plan da do 2035. godine uveze sedam miliona radnika.
Srbi, od kojih oko pola miliona živi u Nemačkoj, najčešće se bave fizičkim poslovima, građevinom, medicinom, farmakologijom. Kada je ugostiteljstvo u pitanju, najbrojniji su konobari i kuvari.
Kako piše „Blic“, prosečne plate se kreću od 2.000 do 3.000 evra za sledeće pozicije: konobar: 1.650 – 3.750 evra; kuvar: 2.400 – 6.500 evra; pekar: 1.590 – 4.000 evra; recepcioner: 1.700 evra; ivent menadžer: 3.500 evra.
To što se u Nemačkoj dešava direktno se preslikava na balkanske zemlje, uključujući i Srbiju. Nemačka nudi dobre plate i tako privlači radnu snagu i iz Srbije. Sa druge strane, Srbija, nudi ne toliko velike, ali dovoljne plate za radnike koji dolaze na primer iz Nepala. U toj zemlji plata za rad u industrijskoj prozvodnji iznosi 200 evra, dok je u Srbiji između 500 i 600 evra, piše „Euronews“.
A.E./Die Zeit/DW/Blic/Euronews
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
