Američki predsednik Džo Bajden snažno se još jednom založio za odobravanje nove vojne pomoći Ukrajini i Izraelu i humanitarne pomoći Palestincima u Gazi nakon što je predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson konačno zakazao glasanje o paketima finansiranja za subotu uveče
Predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson se nedeljama dvoumio da li da zakaže glasanje o vojnoj pomoći Ukrajini i Izraelu. Neki desničarski poslanici u njegovom republikanskom klubu protivili su se većoj pomoći za borbu Ukrajine protiv ruske invazije i pretili da će pokušati da ga smene ako nastavi sa procedurom stavljanja ovih predloga pred članove Predstavničkog doma, prenosi Glas Amerike (VOA).
Sa druge strane predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden vrši pritisak na Kongres da što pre odobri pomoć vrednu 110,5 milijardi dolara.
„Izrael se suočava sa napadima Irana bez presedana, a Ukrajina sa kontinuiranim bombardovanjem Rusije koje se dramatično pojačalo u poslednjih mesec dana“, naveo je Bajden.
Istakao je da „Predstavnički dom mora da usvoji paket ove nedelje, a Senat bi to trebalo da učini brzo nakon toga. Odmah ću ovo potpisati kao zakon da pošaljem poruku svetu: stojimo uz naše prijatelje i nećemo dozvoliti Iranu ili Rusiji da uspeju“.
„Volstrit džurnal“ piše da je Bajden paket pomoći Ukrajini i Izraelu koji je odobrio Senat nazvao „snažnim i razumnim“, dodajući da „ne bi trebalo više da bude talac male grupe ekstremnih članova republikanskog doma“.
Predsednik SAD je rekao da ruski predsednik Vladimir Putin „želi da potčini narod Ukrajine i apsorbuje njihovu naciju u novo rusko carstvo. A Iranska vlada želi da zauvek uništi Izrael, da zbriše jedinu jevrejsku državu na svetu sa mape“.
Oružje za pomoć Ukrajini proizvodiće se u SAD, naglasio je Bajden, što će pomoći američkoj ekonomiji. Pokušavajući da ublaži zabrinutost nekih demokrata koji se protive većem finansiranju izraelskog rata protiv ekstremističkog pokreta Hamas, Bajden je rekao da paket obuhvata i „nastavak isporuka hitne humanitarne pomoći za narod Gaze“.
Protivljenje ekstremnih konzervativaca
Sa druge strane Majk Džonson je rekao svojim republikanskim kolegama da će održati glasanje o tri odvojena paketa finansiranja: za Ukrajinu, Izrael i saveznike SAD u Indo-Pacifiku, a da će se u četvrtom zakonu pozabaviti drugim spoljnopolitičkim prioritetima i bezbednosnim merama na granici SAD i Meksika.
On je predložio da ekonomska pomoć Kijevu bude struktuirana po principu oprostivih zajmova i sa većim nadzorom nad finansiranjem.
Odluka da dozvoli glasanje o pomoći Ukrajini, koja će verovatno proći uz snažnu podršku demokratskih poslanika, naljutila je populističke republikanske konzervativce u Predstavničkom domu, piše Glas Amerike.
Republikanska članica Kongresa iz Džorždije Mardžori Tejlor Grin zapretila je tako da će pokušati da iznudi izjašnjavanje o poverenju Džonsonu, ako bude zakazao glasanje o pomoći Ukrajini. Drugi republikanac, predstavnik Tomas Masi iz Kentakija, rekao je da se pridružuje Grin i pozvao Džonsona da podnese ostavku.
„Ozbiljno se suprotstavljate republikancima time što nastavljate da donosite zakone koji zavise od demokrata“, napisala je Grin o Džonsonu na društvenoj mreži Eks.
Pokušavajući da zadovolji konzervativce, Džonson je rekao da će održati odvojeno glasanje o paketu bezbednosti granice SAD i Meksika koji obuhvata većinu zakona koji su republikanci u Predstavničkom domu već usvojili prošle godine, iako ga je Senat pod kontrolom demokrata odbacio.
Pomoć Ukrajini je urgentna
Majk Tarner, republikanski predsednik Obaveštajnog odbora Predstavničkog doma, i Džim Hajms, vodeći demokrata panela, objavili su u utorak zajedničko saopštenje u kojem se navodi da su na poverljivom brifingu obavešteni da postoji „kritična potreba“ da se obezbede sredstva za Ukrajinu ove nedelje.
„Sjedinjene Države moraju da se suprotstave Putinovom agresivnom ratu sada, jer je situacija Ukrajine na terenu kritična“, naveli su on i u saopštenju.
Na odvojenom saslušanju u sredu čelnici Pentagona su svedočili da je Ukrajini i Izraelu očajnički potrebno više vojnog oružja. „Već vidimo kako stvari na bojnom polju počinju da se menjaju u korist Rusije“, rekao je ministar odbrane Lojd Ostin.
Rama Duvadži će sa 28 godina biti najmlađa prva dama u istoriji Njujorka. Politički angažovana umetnica se, međutim, svakako neće ograničiti na ulogu supruge budućeg gradonačelnika „Velike jabuke“ Zohrana Mamdanija
Posedovanje snimaka silovanja odraslih u Nemačkoj nije kažnjivo, međutim ministri pravde raspravljaju o predlogu da se taj zakon ipak promeni
Demokrate u Senatu 14. puta zaredom nisu glasale za usvajanje nacrta zakona o finansiranju Vlade SAD
Uprkos pregovorima o primirju, stanje u Sudanu i dalje je veoma loše. Prema proceni Ujedinjenih nacija, u ovoj državi na severoistoku Afrike, vlada najteža humanitarna kriza na svetu
„Ja sam mlad, uprkos svim mojim naporima da ostarim. Ja sam musliman. Ja sam demokratski socijalista. I što je, navodno, najpogubnije od svega — odbijam da se zbog toga izvinjavam”, govorio je u kampanji za gradonačelnika Njujorka Zohran Mamdani i osvojio srca Njujorčana
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
