Američki predsednik Džo Bajden snažno se još jednom založio za odobravanje nove vojne pomoći Ukrajini i Izraelu i humanitarne pomoći Palestincima u Gazi nakon što je predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson konačno zakazao glasanje o paketima finansiranja za subotu uveče
Predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson se nedeljama dvoumio da li da zakaže glasanje o vojnoj pomoći Ukrajini i Izraelu. Neki desničarski poslanici u njegovom republikanskom klubu protivili su se većoj pomoći za borbu Ukrajine protiv ruske invazije i pretili da će pokušati da ga smene ako nastavi sa procedurom stavljanja ovih predloga pred članove Predstavničkog doma, prenosi Glas Amerike (VOA).
Sa druge strane predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden vrši pritisak na Kongres da što pre odobri pomoć vrednu 110,5 milijardi dolara.
„Izrael se suočava sa napadima Irana bez presedana, a Ukrajina sa kontinuiranim bombardovanjem Rusije koje se dramatično pojačalo u poslednjih mesec dana“, naveo je Bajden.
Istakao je da „Predstavnički dom mora da usvoji paket ove nedelje, a Senat bi to trebalo da učini brzo nakon toga. Odmah ću ovo potpisati kao zakon da pošaljem poruku svetu: stojimo uz naše prijatelje i nećemo dozvoliti Iranu ili Rusiji da uspeju“.
„Volstrit džurnal“ piše da je Bajden paket pomoći Ukrajini i Izraelu koji je odobrio Senat nazvao „snažnim i razumnim“, dodajući da „ne bi trebalo više da bude talac male grupe ekstremnih članova republikanskog doma“.
Predsednik SAD je rekao da ruski predsednik Vladimir Putin „želi da potčini narod Ukrajine i apsorbuje njihovu naciju u novo rusko carstvo. A Iranska vlada želi da zauvek uništi Izrael, da zbriše jedinu jevrejsku državu na svetu sa mape“.
Oružje za pomoć Ukrajini proizvodiće se u SAD, naglasio je Bajden, što će pomoći američkoj ekonomiji. Pokušavajući da ublaži zabrinutost nekih demokrata koji se protive većem finansiranju izraelskog rata protiv ekstremističkog pokreta Hamas, Bajden je rekao da paket obuhvata i „nastavak isporuka hitne humanitarne pomoći za narod Gaze“.
Protivljenje ekstremnih konzervativaca
Sa druge strane Majk Džonson je rekao svojim republikanskim kolegama da će održati glasanje o tri odvojena paketa finansiranja: za Ukrajinu, Izrael i saveznike SAD u Indo-Pacifiku, a da će se u četvrtom zakonu pozabaviti drugim spoljnopolitičkim prioritetima i bezbednosnim merama na granici SAD i Meksika.
On je predložio da ekonomska pomoć Kijevu bude struktuirana po principu oprostivih zajmova i sa većim nadzorom nad finansiranjem.
Odluka da dozvoli glasanje o pomoći Ukrajini, koja će verovatno proći uz snažnu podršku demokratskih poslanika, naljutila je populističke republikanske konzervativce u Predstavničkom domu, piše Glas Amerike.
Republikanska članica Kongresa iz Džorždije Mardžori Tejlor Grin zapretila je tako da će pokušati da iznudi izjašnjavanje o poverenju Džonsonu, ako bude zakazao glasanje o pomoći Ukrajini. Drugi republikanac, predstavnik Tomas Masi iz Kentakija, rekao je da se pridružuje Grin i pozvao Džonsona da podnese ostavku.
„Ozbiljno se suprotstavljate republikancima time što nastavljate da donosite zakone koji zavise od demokrata“, napisala je Grin o Džonsonu na društvenoj mreži Eks.
Pokušavajući da zadovolji konzervativce, Džonson je rekao da će održati odvojeno glasanje o paketu bezbednosti granice SAD i Meksika koji obuhvata većinu zakona koji su republikanci u Predstavničkom domu već usvojili prošle godine, iako ga je Senat pod kontrolom demokrata odbacio.
Pomoć Ukrajini je urgentna
Majk Tarner, republikanski predsednik Obaveštajnog odbora Predstavničkog doma, i Džim Hajms, vodeći demokrata panela, objavili su u utorak zajedničko saopštenje u kojem se navodi da su na poverljivom brifingu obavešteni da postoji „kritična potreba“ da se obezbede sredstva za Ukrajinu ove nedelje.
„Sjedinjene Države moraju da se suprotstave Putinovom agresivnom ratu sada, jer je situacija Ukrajine na terenu kritična“, naveli su on i u saopštenju.
Na odvojenom saslušanju u sredu čelnici Pentagona su svedočili da je Ukrajini i Izraelu očajnički potrebno više vojnog oružja. „Već vidimo kako stvari na bojnom polju počinju da se menjaju u korist Rusije“, rekao je ministar odbrane Lojd Ostin.
Među petoro Evropljana kojima je administracija Donalda Trampa zabranila ulaz u SAD je i bivši komesar EU za unutrašnje tržište i Nemica koja je odlikovana ordenom za zasluge. Iz Evrope stižu žestoke osude
Od jeseni 2025. Lav XIV više puta je jasno kritikovao odnos SAD prema migrantima. Američka biskupska konferencija, kojoj pripada oko 270 biskupa, sredinom novembra gotovo jednoglasno se suprotstavila Trampovoj politici
Osujećen je plan predsednika SAD Donalda Trumpa da pripadnici Nacionalne garde obezbeđuju federalne službenike tokom deportacija migranata u Ilinoisu. Vrhovni sud to mu je zabranio
Uprkos velikoj potrebi za radnicima, zemlje širom sveta nisu rade da prihvate migrante. Zašto je to tako?
Najbogatijih 25 porodica na svetu uvećalo je svoje bogatstvo za gotovo 360 milijardi dolara za samo godinu dana, dostigavši ukupnu vrednost od 2,9 biliona dolara – nivo bez presedana u savremenoj istoriji
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
