Izvesno je da će dvojica staraca - Džozef Bajden i Donald Tramp biti jedini izbor za američke glasače 5. novembra 2024. godine. Mladi glasači se ipak, brinu zbog njihovih godina jer, kako kažu, kandidati nemaju kontakt sa stvarnošću
Ako sve bude išlo kako je krenulo, predsednička trka u SAD 2024. će biti repriza 2020: Džozef Bajden protiv Donalda Trampa.
S obizrom na ubeljivu pobedu u Južnoj Karolini, sa skoro 60 odsto dobijenih glasova, gotovo je izvesno da će 5. novembra 2024. birati između 78-godišnjaka (Tramp) i 81-godišnjaka (Bajden).
To znači i da će muškarac koji će biti inaugurisan 20. januara 2025. biti najstariji koji je ikada položio zakletvu kao predsednik SAD.
Prosečna starost prethodnih američkih predsednika na inauguraciji bila je 55 godina, prema Pju istraživačkom centru. Bez obzira na to da li pobedi Bajden ili Tramp, predsednik će biti ili ući u osamdesete dok je na funkciji. U međuvremenu, srednja starost američke populacije je 38,9 godina prema Birou za popis stanovništva SAD.
Nije iznenađujuće što je starost postala veliki faktor ovogodišnjih izbora.
„Postoji objektivna zabrinutost oko starosti. To je sasvim legitimno. Mislim da o ljudima ne treba suditi isključivo na osnovu njihovih godina. Ali, očigledno da što je neko stariji, veće su šanse da ima ozbiljnih zdravstvenih problema ili da umre“, rekao je za DW Lari Sabato, direktor Centra za politiku Univerziteta Virdžinije.
Predsednik Bajden je više puta pomešao imena svetskih lidera i poznatih ličnosti. On takođe deluje umorno tokom javnih nastupa.
„Ljudi nisu zabrinuti zbog godina samih po sebi. Ali Bajden prosto odaje utisak starosti, sporosti, slabosti“, rekao je liberalni kolumnista i autor Ezra Klajn u svom podkastu.
„Bajdenove godine jesu problem“
Mladi glasači koji su razgovarali za DW takođe su rekli da su posebno zabrinuti zbog Bajdenovih godina.
„Nisam 100 odsto ubeđen da bilo koji od kandidata može u potpunosti da obavlja funkciju, ali mislim da Tramp ima veće šanse. Ponekad kada gledam Bajdena, osećam se kao da on uopšte nema pojma šta se dešava“, rekao je Zak (26) sa srednjeg zapada SAD.
„Ne slažem se s većinom Trampove politike i zato su Bajdenove godine problem, jer, u poređenju s Trampom, on izgleda malo slabije“, rekao je Džejms V. (29) koji živi u Njujorku.
„Nažalost, mislim da bi Tramp verovatno radio taj posao bolje od Bajdena. Ali, ni jedno ni drugo nije idealno i Tramp koji dobro radi svoj posao ne sluti na dobro za SAD“, rekla je 23-godišnja stanovnica Vašingtona Ema Lengel.
Mlađi kandidati nisu uspeli da se probiju
I republikanci i demokrate su u jednom trenutku imali mlađe kandidate, ali niko nije mogao da zameni partijske teškaše.
Sa republikanske strane, i guverner Floride Ron DeSantis (45) i bivša guvernerka Južne Karoline i ambasadorka UN Niki Hejli (52) su tek 2023. smatrani za izgledne kandidate.
S demokratske strane, bilo bi veoma neobično da bilo ko ospori aktuelnog predsednika, Bajdena. Na izborima 2020. borilo se nekoliko mlađih kandidata, uključujući sekretara za saobraćaj Pitija Butidžidža (42) i potpredsednicu Kamalu Haris (59). Kada je Haris prvi put predstavljena kao Bajdenova potpredsednica, neki posmatrači su spekulisali da će bi ona mogla da bude sledeća kandidatkinja za predsednicu. Ali Haris nije uspela da izoštri svoj profil u poslednje četiri godine.
„Umorna od starih političara“
Starost ne stavlja kandidata automatski u nepovoljniji položaj niti ih sprečava da se povežu sa mlađim biračima. Živi dokaz za to je Berni Sanders, senator iz Vermonta, koji je sa 82 godine popularan među studentima, a posebno među onima koji su nedavno diplomirali.
Ema Lengel takođe je rekla da starost nije faktor koji bi automatski diskvalifikovao kandidate, nego je to nedostatak akcije u vezi s pitanjima koja su važna mladim Amerikancima.
„Tako sam umorna od svih ovih starih političara koji nemaju kontakta sa stvarnošću i pokušavaju da nam se umiljavaju, a na zakonodavnom nivou ne rade baš ništa za nas“.
I Tramp i Bajden bi „mogli da mi budu dede“
Stariji predsednici su ranije uspevali da se povežu sa mladim biračima.
„Regan je napustio funkciju sa skoro 78 godina. Znate šta je pokazao njegov rejting? Mladi su ga snažno podržavali. Podsećao ih je na dedu“, rekao je Lari Sabato.
U Reganovom slučaju, to je izgleda bio plus. Današnji mladi birači su skeptičniji prema Bajdenu i Trampu.
„Mislim da predstavljaju neke od mojih stavova, ali su dovoljno stari da mi budu dede. Koliko vas ima iste stavove kao i vaše dede“, kaže Zek.
Tramp i Bajden i mladog Njujorčanina Džejmsa podsećaju na starije članove porodice – i to ne na dobar način.
„Svaki put kada ih gledam kako govore, osećam se kao da gledam svog dedu kada je zabrinut zbog nečega. Moram samo da klimnem i kažem ‘sigurno’, jer osećam da neće razumeti nikakvo odbijanje“, rekao je on.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
