Sve više ljudi priprema se za manju ili veću apokalipsu, pa je procena da će tržište setova za preživljavanje premašiti 1,62 milijarde američkih dolara do 2028. godine, a do 2031. porasti na 26,7 milijardi
Rat na Bliskom istoku, rat u Ukrajini, ukinut sporazum o atomskom naoružanju, kao i strah od elementarnih nepogoda, pre svega zemljotresa i požara, povećali su strah ljudi od takozvanog Sudnjeg dana.
Zbog toga se sve više ljudi priprema za neku vrstu globalne ili lokalne kataklizme, pa je procena da će tržište alata za preživljavanje premašiti 1,62 milijarde američkih dolara do 2028. godine.
Projektovano je da će specijalizovano tržište „prepera“ (onih koji se pripremaju za Sudnji dan i vreme nakon njega) dostići približno 26,7 milijardi američkih dolara do 2031. godine.
Ključni pokretači za takve tendencije su rastuća svest o pripremljenosti za katastrofe i rastuće stope nesreća i ratova.
Tržište za „prepere“ je fokusiraniona lične, porodične i vojne komplete, a ključne komponente uključuju hranu i vodu, prvu pomoć, alate za komunikaciju i osvetljenje.
Glavni igrači u industriji kompleta za preživljavanje su kompanije Johnson & Johnson, 3M Company, Certified Safety Manufacturing, Acme United, Honeywell Safety, Fieldtex Products, Tender Corporation, Cintas Corporation i Levitt-Safety.
Istraživanje iz 2025. godine pokazuje da 55 odsto Evropljana strahuje od oružanog sukoba na teritoriji Evropske unije, posebno u severnoj i istočnoj Evropi.
Vođene strahom od ruske agresije, evropske nacije ubrzavaju pripreme za odbranu, a Nemačka i Francuska se spremaju za potencijalni sukob velikih razmera do 2026. godine.
Zabrinutost takođe uključuje širenje oružja, sajber napade i energetsku bezbednost.
Studija iz 2025. godine pokazala je da većina Evropljana veruje da je rizik od rata visok, a više od 70 odsto građana u Poljskoj i Rumuniji navelo je da je zabrinuto zbog toga.
U Španiji će u četvrtak biti izvršena eutanazija 25-godišnje žene koja je bila žrtva porodičnog i seksualnog zlostavljanja. Slučaj je podelio javnost, a Noelija Kastiljo Ramos, posle pokušaja samoubistva, godinama je čekala odobrenje eutanazije
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
