Andrej Babiš drugi put među Česima

Svaki se povratak populista na vlast, do sada, pokazao pogubnim po zemlju čiji su građani bilo dovoljno glupi da isti lik, slobodnom voljom, dva puta dovedu na vlast. Donald Tramp, na primer. Za prvog mandata je napravio ozbiljnu štetu, u međuvremenu pokušao državni udar, ali Amerikancima koji su mu dali glas prvi put to nije bilo dovoljno, pa su mu obezbedili novi mandat da dovrši ono što je, onako neiskusan, samo započeo pre devet godina: da uništi zemlju. (Demokratije, naime, imaju u sebe ugrađeni, paradoksalni mehanizam samouništenja: demokratsku mogućnost da, demokratski, dakle, uništi sebe samu. Kako? Izglasavajući Trampa ili Vučića na slobodnim i poštenim izborima, posle čega nema više ni slobode ni poštenja.) Viktor Orban je, naravno, istaknuta figura u tom veselom populističko-pljačkaškom društvu, ali u svom prvom mandatu bio je obučen u liberalno odelo. Brat Jaroslav Kačinjski je već bolji primer kakvu štetu populista-recidivista može da napravi, a evo, predsednički manadat u Poljskoj, pre nekoliko meseci, osvojio je Karol Navrocki, kome je politički uzor upravo Donald Tramp.

U SAVEZU S FAŠISTIMA

Stari i, sva je prilika, novi premijer Češke Republike, Andrej Babiš, u tom je pogledu, reklo bi se, ponešto različit. Na poslednjim parlamentarnim izborima Babišov populistički ANO (Akcija nezadovoljnih građana) osvojio je najviše glasova (34,51%), ali to, naravno, kako u Češkoj biva već decenijama, nije dovoljno za formiranje samostalne vlade, te se otvorila mogućnosti za manjinsku vladu ili koaliciju sa manjim desničarskim partijama. Desničarska SPD (Sloboda i direktna demokratija) Tomija Okamure, čiji otac je Japanac, igra (potpuno logično) na najžešću anti-imigrantsku kartu i osvojila je 7,78 odsto glasova, a Motoristi, bizarna frindž skupina čiji je nezvanični lider Filip Turek skrajnut zarad filonacističkih postova na društvenim mrežama (a uzgred je i kolekcionar naci artefakta, rečju, neskriveni fašista), osvojili su 6,77 odsto glasova. Motiristima se nazivaju jer su protiv ukidanje motora s unutrašnjim sagorevanjem, što je, kao što vidimo, izuzetno složen politički program i dokaz da danas, nažalost, može da prođe svaka bizarnost. Ove dve partije, upravo zbog ekstremnih stavova, nisu idealni partneri za Babiša, ali velika je verovatnoća da će Babniš upravo s njima formirati novi vladu. S druge strane se nalaze SPOLU (23,36 odsto glasova), STAN (11,23) i Pirati (8,27), dakle, stranke većinom iz starog češkog političkog establišmenta koje su sačinjavale odlazeću vladu.

foto: ap

SVOJ NA SVOME

Andrej Babiš prvi je dvojni državljanin na mestu premijera Češke. Rođen je u Bratislavi 2. septembra 1954, Slovak je po narodnosti, potekao iz porodice aparatčika koji je bio glavni pregovarač ČSSR (Čehoslovačke Socijalističke Republike) za GATT sporazum. Odrastao je delimično u Švajcarskoj (uz oca koji je bio trgovinski predstavnik), a bogatstvo je stekao prilično uobičajenim tranzicionim putem, na ivici zakona. Počeo je kao predstavnik slovačkog “Petrimeksa”, državne firme nalik na “Geneks” ili “Rudnap” u našim krajevima. Kada se raspala Čehoslovačka, ubedio je rukovodstvo “Petrimeksa” da formira “Agrofert” u Češkoj, firmu je zatim dokapitalizovao uz pomoć, kako sam kaže, “prijatelja iz Švajcarske” (naravno, neimenovanih do dana današnjeg), te je na taj način preuzeo “Agrofert”. “Petrimeks” ga je tužio, ali uzalud. Babiš je postao svoj na svome.

Funkciju premijera Češke Republike obavljao je od 2017. do 2021. godine. Pokret ANO osnovao je 2011. godine na svim poznatim populističkim principima, dakle, s mnogo (teško ostvarivih) obećanja koja su njegovim glasačima, očigledno, dobro zvučala. Bio je ministar finansija i zamenik premijera od 2014. do 2017. godine. Drugi je najbogatiji čovek u Češkoj Republici, sa procenjenom neto vrednošću od 4,04 miliona evra (po evidenciji Blumberga). Vlasnik je “Agrofert grupe” koja posluje na teritoriji Evropske unije i Kine, kao i dve najveće češke novinske kuće Mladá fronta DNES i Lidové noviny. U ovom poslednjem segmentu – kontrola medijskih puteva – podseća na Berluskonija.
Razume se da se za takvu osobu, gotovo nužno, lepe afere. “Slovački Institut nacionalnog pamćenja” dokazao je da je Babiš bio doušnik zloglasne tajne službe “StB”, pod kodnim imenom Bureš. Nije igrao značajniju ulogu, ali sud je dokazao kako su neosnovane njegove tvdnje da je on, eto, slučajno zapao u evidenciju službe. Nije slučajno, naprotiv. Vredno je radio na tome.

Trenutno je upleten u vrlo problematičnu aferu “Rodino gnezdo”. Naime, izdvojio je iz svog koncerna “Agrofert” farmu sa rekreativnim objektom kako bi mogao da se prijavi za subvencije što ih daje Evropska unija. Subvencije je dobio, ali ga sada zbog toga gone i češka država i EU. U Češkoj je bio oslobođen optužbi na jednom suđenju, ali je slučaj nedavno ponovo otvoren. Teorijski, dakle, može da bude osuđen. Radi se o klasičnom marifetluku – “Rodini gnezdo” je izdvojeno iz konglomerata da bi moglo da konkuriše za evropsku podršku malim preduzećima i preduzećima srednje veličine – što dokazuje da je bio dovoljno pohlepan da ispadne glup. Razume se, sve to je sitniš u odnosu na čitav koncern “Agrofert”, ali u vreme kada je se sve zakuvalo nije bio premijer i teško da je mogao da pretpostavi koliko bi sve to moglo da ga košta politički.

No, najveći problem koji kritičari vide jeste to što se Babiš nije dovoljno (i nedvosmisleno) distancirao od upravljanja “Agrofertom”. Odstupanje sa vodećeg mesta u firmi uz zadržavanje punog vlasništva četvrte firme po veličini u Češkoj se, jasno, kritičarima nije činila ubedljivim. To je, otprilike, kao kad se Vučić povuče s mesta predsednika stranke. Ovoga puta Babiš obećava da će se konsultovati sa predsednikom Petrom Pavelom i da će postupiti po dogovoru. Ipak, gotovo je izvesno da će “Agrofert”, čudovišno velika forma, i država nastaviti “saradnju”, a na zadovoljstvo Babiša. Da li i u korist države druga je stvar, ali kako Babiš sada upravlja državom, pretpostavka je da će se Babiš (država) i Babiš (kontraverzni biznismen) dogovoriti na obostrano zadovoljstvo.

SISTEM I ODBRAMBENI MEHANIZMI

Prethodni Babišov mandat protekao je dobrano u senci kovida i, kako kažu kritičari, haotičnog pristupa pandemiji. Ušao je bio u koaliciju sa nereformisanim komunistima (prvi put da ih je neko prihvatio u koaliciji) i ekstremističkim SPD-om. Proganjali su ga optužbe za sukob interesa – i dalje je bio jedini vlasnik “Agroferta” uprkos tome što se formalno povukao s vodećeg položaja – a u dva navrata su protiv njegove vladavine organizovani masovni protesti sa po 250 000 ljudi u Pragu. Pozitivno je što je vlast predao mirno, kao što je prihvatio poraz na docnijim predsedničkim izborima. Malo ko sumnja da će i ovog puta biti isto (kad mu dođe politički kraj), što je dobrodošla okolnost u svetu kojim vladaju faraoni popu Putina, Erdogana, Orbana, Vučića, evo sad i Trampa, kojima ni na kraj pameti nije da se mirno skinu s grbače naroda koga su zajahali.

U češkom političkom sistemu, mandatara za sastav vlade predlaže predsednik, a izglasava ga dvodomni parlament. Predsednik Petr Pavel, bivši visoki funkcioner NATO, koji je Babiša porazio u predsedničkoj trci, ima pravo veta na individualne ministre. S druge strane, senat je bitan utoliko što bez senata nije moguće promeniti ustav, pri čemu je ovo telo puno ljudi kojima Babiš ni najmanje nije drag. Dakle, nekakvo prekrajanje izbornih ili drugih sistemskih zakona praktično nije moguće.

BEZ IDEOLOGIJE

Na ideološkoj ravni moglo bi se reći da je Babiš čisti oportunista, što znači da ideologija kod njega ne postoji. Za razliku, recimo, od Trampa koji takođe nema nikakvu ideologiju, on nije okružen tipovima poput Pitera Tila, Dejvida Vensa, Stiva Benona i ostalih – recimo to tako – problematičnih tipova. Utoliko valja ozbiljno uzeti u obzir zanimljivu tezu koja se u češkim analitičkim krugovima može čuti, naime, Babišovo učlanjivanje u Orbanovu grupaciju u Evropskom parlamentu tumači se kao populistički potez sa namerom da otkine glasove upravo SPD-u i Motoristima, u čemu je, uostalom, apsolutno uspeo. Drugim rečima, kači se na globalni trend protiv establišmenta na način savremene desnice (AfD u nemačkoj, recimo), ali ako bude isplativije, bez problema će se vratiti staroim jatu, demohrišćanskoj grupaciji European People’s Party, gde je, uostalom, Ursula fon der Lajen, kao i svi mejnstrim evropski konzervativci.

Odnos političkih snaga u Češkoj takav je da, decenijama već, nijedna partija, kao ni pokret, nisu u stanju da dobije prostu većinu u parlamentu. Ovoga puta, međutim, Babiš je uspeo da mobilizuje nezadovoljne glasače u provinciji. Dosadašnja vladajuća koalicija je, prema očekivanjima, ostvarila odličan rezultat u velikim gradovima Pragu i Brnu. Problem za nju je, međutim, predstavljao viši odziv glasača u provinciiji, gde je, po analizi levičarskog portala Alarm, izlaznost bila veća za čitavih 7 odsto, što je donelo prevagu ANO. S obzirom na svoj ideološki izbor, Alarm tumači taj fenomen kao racionalan odgovor zanemarene periferije, u kojoj je, čak, došlo do smanjenja plata (nasuprot rastu plata u velikim gradovima). Zvanični diskurs i lokalna stvarnost su se, na taj način, našle u raskoraku, te se zvanični govor o opštem boljitku u poslednjih nekoliko godina naprosto obio o stvarnost koja pokazuje nešto drugo. Razume se, veliko je pitanje koliko će uopšte Babiš da posveti pažnje provinciji, ali, za razliku od Srbije, za četiri godine će, na slobodnim i poštenim izborima, građani moći da ocene u kojoj meri je Babiš ispunio predizborna obećanja.

Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!