Ruska ekonomija se suočava s ozbiljnom krizom izazvanom sankcijama, ratom i visokim vojnim troškovima. Pad industrije i kupovne moći građana ugrožava rast BDP-a u 2026. godini
Ruska ekonomija ulazi u duboku stagnaciju i krizu izazvanu sankcijama, ratom u Ukrajini i prevelikim vojnim troškovima, sa padom spoljnotrgovinskog prometa, kupovne moći građana i industrijskih sektora, navodi se u analizi Oleksandra Levčenka za Demostat.
Ukupan kontejnerski teretni promet smanjen je za 10,5 odsto u odnosu na 2025. godinu, unutrašnji prevoz za 13 odsto, uvoz za 15 odsto, a izvoz za 4 odsto, navodi se u analizi.
Razlozi su stagnacija ekonomije, sankcije, poteškoće sa međunarodnim plaćanjima i visoka cena zaduživanja. Pad uvoza smanjuje potražnju za devizama, što dovodi do prividne stabilnosti ili jačanja rublje, ali to nije znak zdravlja već izolacije i slabljenja ekonomije.
Sankcije odsecaju Rusiju od globalnih lanaca snabdevanja, čineći trgovinu neisplativom zbog zatvorenih tržišta, tehnološkog embarga i komplikovanog plaćanja. Zamena uvoza domaćim proizvodima nije uspela jer „sopstvene robe gotovo da nema“.
Kupovna moć stanovništva je opala. Bankroti fizičkih lica porasli za 32 odsto, dospeli neplaćeni krediti za 33 odsto u 2025, a do kraja 2026. očekuje se rekordnih 1,6 triliona rubalja dospelih kredita.
Velika ulaganja u vojnu industriju podstakla su inflaciju, referentna kamatna stopa Centralne banke iznosi 15,5 odsto, krediti su nedostupni biznisu.
Poreska reforma od 2026. uključuje povećanje poreza na dobit za 5 odsto, PDV sa 20 na 22 odsto, smanjenje praga za pojednostavljeni poreski sistem sa 60 na 20 miliona rubalja i ukidanje povlašćenih režima – što dovodi do masovnog zatvaranja kompanija, prelaska u sivu ekonomiju i slabljenja preduzetništva.
Rat je pretvorio budžet u instrument servisiranja vojske: odbrambeni rashodi u 2025. dostigli 17 triliona rubalja (41 odsto svih izdataka), stvarajući budžetsku rupu od 5,7 triliona rubalja koju poreske promene krpe prebacivanjem tereta na preduzetnike i stanovništvo.
Primer krize je region Kuzbas (ugljena industrija): proizvodnja uglja pala za 7 odsto – na 15,8 miliona tona u januaru 2026; prerada za 7,9 odsto, izvoz za 15,5 odsto.
U prošlog godini je izgubljeno 4.000 radnih mesta, a oko 30 od 150 preduzeća ugroženo zatvaranjem. Regionalni budžet izgubio je 36 milijardi rubalja zbog sankcija, konkretno zbog zatvorenog evropskog tržišta od 2022, i dodatnih ograničenja SAD 2024–2025, te porasta železničkih tarifa za 50 odsto.
Ekonomija više ne funkcioniše u interesu stanovništva, već je u „negativnoj ravnoteži“ – drži se na površini ratnom proizvodnjom, ali uništava sopstvene buduće kapacitete, sa prognozama usporavanja rasta BDP-a na 0,5–1,5 odsto u 2026. i rizikom recesije, zaključuje se u analizi Demostata.
Izvor: Fonet / Demostat
„Naša zemlja je opljačkana, ponekad veoma lukavo, uz pomoć zakona“, rekao je mađarski premijer Peter Mađar, govoreći o poslovima za koje tvrdi da su ostali bez odgovornosti
Slanje verske relikvije u boj može delovati neobično, ali otkako je Rusija 2022. godine pokrenula invaziju na Ukrajinu punog obima, Moskva nastoji da iskoristi svaki mogući način mobilizacije
Čak 45.000 učenika u okviru incijative „Školski štrajk protiv vojne obaveze“ demonstriralo je protiv mogućeg uvođenja vojne obaveze u Nemačkoj
„Veštačka inteligencija je svakako dovoljno moćna da pokrene događaje koji uzrokuju milijardu mrtvih“, upozorio je Bil Gejts.
Prema podacima Nemačke federalne uprave za motorni saobraćaj skoro milion vozila Folksvagen i Audi u Nemačkoj moglo bi da imaju problem s volanom
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
