Ruska ekonomija se suočava s ozbiljnom krizom izazvanom sankcijama, ratom i visokim vojnim troškovima. Pad industrije i kupovne moći građana ugrožava rast BDP-a u 2026. godini
Ruska ekonomija ulazi u duboku stagnaciju i krizu izazvanu sankcijama, ratom u Ukrajini i prevelikim vojnim troškovima, sa padom spoljnotrgovinskog prometa, kupovne moći građana i industrijskih sektora, navodi se u analizi Oleksandra Levčenka za Demostat.
Ukupan kontejnerski teretni promet smanjen je za 10,5 odsto u odnosu na 2025. godinu, unutrašnji prevoz za 13 odsto, uvoz za 15 odsto, a izvoz za 4 odsto, navodi se u analizi.
Razlozi su stagnacija ekonomije, sankcije, poteškoće sa međunarodnim plaćanjima i visoka cena zaduživanja. Pad uvoza smanjuje potražnju za devizama, što dovodi do prividne stabilnosti ili jačanja rublje, ali to nije znak zdravlja već izolacije i slabljenja ekonomije.
Sankcije odsecaju Rusiju od globalnih lanaca snabdevanja, čineći trgovinu neisplativom zbog zatvorenih tržišta, tehnološkog embarga i komplikovanog plaćanja. Zamena uvoza domaćim proizvodima nije uspela jer „sopstvene robe gotovo da nema“.
Kupovna moć stanovništva je opala. Bankroti fizičkih lica porasli za 32 odsto, dospeli neplaćeni krediti za 33 odsto u 2025, a do kraja 2026. očekuje se rekordnih 1,6 triliona rubalja dospelih kredita.
Velika ulaganja u vojnu industriju podstakla su inflaciju, referentna kamatna stopa Centralne banke iznosi 15,5 odsto, krediti su nedostupni biznisu.
Poreska reforma od 2026. uključuje povećanje poreza na dobit za 5 odsto, PDV sa 20 na 22 odsto, smanjenje praga za pojednostavljeni poreski sistem sa 60 na 20 miliona rubalja i ukidanje povlašćenih režima – što dovodi do masovnog zatvaranja kompanija, prelaska u sivu ekonomiju i slabljenja preduzetništva.
Rat je pretvorio budžet u instrument servisiranja vojske: odbrambeni rashodi u 2025. dostigli 17 triliona rubalja (41 odsto svih izdataka), stvarajući budžetsku rupu od 5,7 triliona rubalja koju poreske promene krpe prebacivanjem tereta na preduzetnike i stanovništvo.
Primer krize je region Kuzbas (ugljena industrija): proizvodnja uglja pala za 7 odsto – na 15,8 miliona tona u januaru 2026; prerada za 7,9 odsto, izvoz za 15,5 odsto.
U prošlog godini je izgubljeno 4.000 radnih mesta, a oko 30 od 150 preduzeća ugroženo zatvaranjem. Regionalni budžet izgubio je 36 milijardi rubalja zbog sankcija, konkretno zbog zatvorenog evropskog tržišta od 2022, i dodatnih ograničenja SAD 2024–2025, te porasta železničkih tarifa za 50 odsto.
Ekonomija više ne funkcioniše u interesu stanovništva, već je u „negativnoj ravnoteži“ – drži se na površini ratnom proizvodnjom, ali uništava sopstvene buduće kapacitete, sa prognozama usporavanja rasta BDP-a na 0,5–1,5 odsto u 2026. i rizikom recesije, zaključuje se u analizi Demostata.
Izvor: Fonet / Demostat
U stambeno-poslovnom kompleksu „Arlis“ u Tirani izbio je požar koji je zahvatio više spratova zgrade, dok je najmanje 11 osoba zatražilo medicinsku pomoć zbog udisanja dima
Nakon američke odluke o blokadi iranskih luka, Kina je upozorila da bi potez mogao dodatno eskalirati tenzije na Bliskom istoku i ugroziti globalne energetske tokove
Nakon promene političke vlasti u Mađarskoj, Peter Mađar najavljuje povratak evropskim integracijama, jačanje pravne države i obračun sa korupcijom iz prethodnog perioda. Kako Mađar to namerava da uradi?
Bivši učenik pucao je nasumično i ranio 16 ljudi, a zatim je izvršio samoubistvo
Evropske avio-kompanije upozorile su da bi avio kompanije širom Evrope za nekoliko nedelja mogle da se suoče sa ozbiljnim nedostatkom avionskog goriva, kerozina. Od Brisela traže hitne mere kako bi se ublažile posledice krize izazvane tenzijama oko Ormuskog moreuza
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
