Donald Tramp bi mogao da se vrati u Belu kuću, a on barem nije krio da ne želi da vojno štiti Evropu. Nemački nedeljnik Špigel piše da se ne može večno računati na Amerikance i pita se da li EU mora ima svoju vojsku – i svoju atomsku bombu
Nemačka vodi poverljive razgovore sa nuklearnim silama Francuskom i Velikom Britanijom o tome kako obezbediti zaštitu Evrope ako Sjedinjene Države otpadnu kao sila-zaštitnica, piše nedeljnik Špigel.
I to iako u javnim istupima socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc kao da polaže sve nade u poraz Donalda Trampa na izborima.
Jer, kako piše ugledni hamburški nedeljnik, Tramp nikada nije skrivao da prezire konstrukciju vojne alijanse NATO-a u kojoj Amerikanci daleko najviše doprinose, mahom kako bi zaštitili Evropu.
Zašto bi Amerikanci štitili Evropu?
„Angela, duguješ mi bilion dolara“, rekao je navodno Tramp još bivšoj kancelarki Angeli Merkel tokom sastanka 2017. godine, misleći tu na činjenicu da je Nemačka godinama za vojsku izdvajala manje od dva odsto BDP-a, kako je predviđeno u NATO.
Stvar je, komentariše Špigel, kulminirala tokom aktuelne kampanje u SAD.
Tokom jednog nastupa u Južnoj Karolini – gde je opet ubedljivo dobio republikansku trku – Tramp je rekao da će „ohrabriti“ Rusiju da „radi šta god hoće“ zemljama koje ne plaćaju dovoljno za odbranu.
Kako Špigel piše, nije u pitanju samo Tramp – ko god da je u Beloj kući, na dugi rok se Evropa ne može osloniti da će joj Amerikanci pružati gotovo besplatnu vojnu i atomsku zaštitu.
To isto kaže i Sumantra Maitra, stručnjak tvrdo konzervativnog Centra za obnovu Amerike. On navodi da će Evropljani tek ostati na cedilu ako krene rat oko Tajvana, pa se SAD sasvim skoncentrišu na Daleki istok.
Maitra predlaže da se Evropa sama stara o svojoj bezbednosti u najvećoj meri. „Ne znam šta je u tome kontraverzno“, kaže on za Špigel.
„Kako neki američki predsednik može da objasni siromašnom biraču iz Ohaja ili Zapadne Virdžinije da je u vitalnom interesu SAD da štiti Belgiju – državu koja ima relativno visoka socijalna davanja, ali jedna od najmanjih davanja za odbranu u okviru NATO?“
Da li Evropi treba bomba?
Špigel zato postavlja pitanje da li Nemačka i Evropa treba da se pripreme za budućnost u kojoj se više ne može osloniti na Vašington, kad se već u Evropu se, ruskom agresijom na Ukrajinu, vratio veliki rat. I, da li Evropi treba sopstvena atomska bomba?
Tu debatu je nedavno pokrenula upravo nositeljka liste Šolcovih socijaldemokrata na izborima za Evropski parlament Katarina Barli. Izbila je kontraverzna rasprava, u kojoj su se mnogi stavili na njenu stranu, a mnogi je oštro kritikovali, tvrdeći da nuklearni štit nad Evropom mogu da garantuju samo Amerikanci.
Iako ima određenih zadrški, i poznati profesor Karlo Masala sa minhenskog Univerziteta Bundesvera kaže: „Potrebna nam je ova rasprava.“
Na to je pak kancelar Šolc više puta javno rekao da nuklearni štit nad Evropom već postoji, da ga garantuju NATO i SAD.
Šolc je, piše Špigel, u mnogome kopirao Angelu Merkel pa i u onom lošem. Kako je ona verovala da će večno stizati jeftini ruski gas, tako Šolc veruje da će večno moći da se osloni na Vašington u pitanjima odbrane.
Francusko oružje za ceo kontinent?
Nemački nedeljnik piše o jednom mogućem scenariju – da francuski nuklearni arsenal postane evropski. Tu opciju otvoreno nudi predsednik Emanuel Makron, ali uz opasnost da 2027. u Parizu na vlast dođe Marin Lepen i da od tih planova ne bude ništa.
Neki razgovori se očigledno vode, navodi Špigel, mada bi sprovođenje ideje trajalo godinama i naišlo verovatno na žučne svađe u okviru EU.
Špigel piše i o „rupi“ u francuskom (i britanskom) nuklearnom arsenalu – oni nemaju taktičke bombe, one nešto manje snage koje se mogu upotrebiti u slučaju krajnje nužde. Već imaju samo strateške, one koje bi izazvale totalni nuklearni rat do uništenja.
Ali, kako kaže Karlo Masala, francuske bombe su jedina šansa da Evropa napravi svoj arsenal, tako što bi se sve zemlje uključile u troškove.
Pod Šolcom, najmanje popularnim kancelarom otkako se prave takva ispitivanja javnog mnjenja, Berlin kao da javno potiskuje sva ova pitanja, navodi Špigel. I pita se, čemu vodi zabijanje glave u pesak i večita vera u Amerikance?
Kako izgleda štit?
Ono što se naziva nuklearnim štitom nad Evropom zapravo je sistem „odvraćanja“. Po sistemu – imamo bombe, dakle ne smete da nas napadnete prvi jer ćemo odgovoriti.
Taj sistem je, slažu se stručnjaci, decenijama sprečavao da Hladni rat postane vreo.
Sjedinjene Države na evropskom kontinentu trenutno imaju oko 150 nuklearnih bojevih glava spremnih za upotrebu. One su stavljene u službu NATO, za razliku od francuskog atomskog oružja koje je pod nacionalnom komandom.
Druge članice NATO učestvuju u štitu na razne načine. Recimo, desetine tih američkih bombi su u vazduhoplovnoj bazi Bihel u Nemačkoj, i nemački piloti bi, u slučaju nužde, imali obavezu da ispale atomsko oružje.
Saudijac koji mrzi islam, pobio je automobilom ljude na božićnom vašaru. Tvrdio je da ga progone, verovao da Angela Merkel zaslužuje smrtnu kaznu... I sada će njegov zločin odigrati ulogu u kampanji pred izbore u Nemačkoj
Četvoro ljudi je poginulo nakon što se helikopter Hitne pomoći srušio na krov bolnice u Turskoj
Motiv osumnjičenog je za sada nejasan, prema dostupnim podacima sa njegovih profila čini se da nema veze sa ekstremizmom
Direktor policije Nikola Milina rekao je da će o motivu za napad moći da se govori tek nakon istrage. Hrvatski mediji prenose da je majka ispričala da je njen sin nekoliko puta bio na psihijatriji i da je, navodno, upozoravala lekare da ga zadrže na lečenju, ali da su ga oni ga pustili kući
Najmanje četiri osobe su smrtno stradale kada je Taleb A. automobilom uleteo u masu ljudi u centru Magdeburga. Motivi su za sada nepoznati
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
