Američka vojska je spremna da izvrši mogući udar na Iran već ovog vikenda, ali predsednik Donald Tramp još nije doneo konačnu odluku o odobrenju vojne akcije
Američka vojska je spremna da izvede udar na Iran već ovog vikenda, ali predsednik Donald Trump još nije doneo konačnu odluku o tome da li će odobriti takvu akciju, objavio je CNN.
Prema najnovijim izveštajima, vojska SAD je obaveštena da bi mogla biti spremna da napadne od subote, nakon što su se u poslednjih dana značajno pojačale vazdušne i pomorske snage na Bliskom istoku. U region su raspoređeni brojni vojni resursi, uključujući nosače aviona i borbene avione.
I pored ove spremnosti, Tramp još nije potpisao nalog za početak napada, a u Beloj kući se intenzivno raspravlja o rizicima i posledicama takve odluke. Predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost i drugi članovi njegovog tima razmatraju sve opcije, uključujući i nastavak diplomatskih pregovora sa Iranom, koji su se odvijali i u Ženevi.
Američka administracija ističe da je diplomatija i dalje primarni cilj, ali je vojna akcija ostala „na stolu“ ukoliko Iran ne ispuni ključne uslove, pre svega u vezi sa svojim nuklearnim programom. Bela kuća je naglasila da je Tramp tokom razgovora sa saradnicima iznosio argumente i za i protiv vojne intervencije.
Situaciju dodatno komplikuje činjenica da su pregovori između SAD i Irana protekli bez jasnog napretka, a Iran se spremio da podnese pismeni predlog o rešavanju nesuglasica, dok istovremeno jača svoje strateške objekte.
U isto vreme, saveznik SAD — Benjamin Netanjahu — podigao je pripravnost u Izraelu zbog mogućeg koordiniranog udara na Iran, a ukupan vojni raspored i diplomatske tenzije ukazuju da bi region mogao da se nađe na ivici većeg sukoba.
Politički i bezbednosni analitičari upozoravaju da bi svaka vojna akcija imala dalekosežne posledice po stabilnost na Bliskom istoku, dok Trampova administracija balansira između pritisaka za akciju i opreza u pogledu šire eskalacije.
Izvor: CNN
Savezni sud u Vašingtonu naredio je izvršenje arbitražne presude prema kojoj Hrvatska treba da isplati oko 236 miliona dolara mađarskoj naftnoj kompaniji MOL
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
