Bivši šredsednik Albanije Iljir Meta uhapšen je dok se vozio ka konferenciji za medije. Sumnjiči se za pranje novca tokom obavljanja ključnih političkih funkcija
Albanski specijalci uhapsili su jednog od najuticajnijih političara u toj državi, Iljira Metu zbog sumnji da je umešan u korupcionaške afere i pranje novca u vreme dok je bio premijer, predsednik i predsedavajući parlamenta.
Policija je zaustavila Metu dok se automobilom vozio ka mestu na kojem je zakazao konferenciju za medije.
Odmah posle hapšenja odveden je u prostorije specijalnog tužilaštva.
Pre hapšenja, tvrdio je da se nikada nije bavio finansijama, već da je o tome brinula njegova supruga Monika Krijemadi.
Problemi su, kako se čini, nastali kada je pokrenuo proces razvoda, javljaju albanski mediji.
Albanska opozicija je odmah burno reagovala, tvrdeći da je hapšenje politički motivisanu, te da ne bi bilo iznenađenje da Meta bude likvidiran.
„Sve u ovom slučaju je politički motivisano i prema naređenju Edija Rame, koji na sve načine pokušava da eliminiše Metu politički, a moguće i fizički“, rekao je predsednik opozicione Demokratske partije, Salji Beriša.
Ovo nije prva afera čiji je Meta akter. Pre desetak godina u javnost je isplivao snimak njegovog razgovora sa tadašnjim ministrom ekonomije, Dritanom Piftijem u kojem ga nagovara da, za 700.000 evra, „progura“ koncesiju za izgradnju hidro-elektrane.
Meta je tvrdio da je nevin, ali je ipak morao da podnese ostavku na mesto premijera.
Sa mesta predsednika parlamenta oteran je pre tri godine posle optužbi da je tokom parlamentarnih izbora delovao jednostrano i na štetu vladajućih socijalista Edija Rame.
Ustavni sud je, kasnije, odluku parlamenta stavio van snage, pa je Meta okončao mandat na čelu skupštine 2022. godine.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
