Bivši šredsednik Albanije Iljir Meta uhapšen je dok se vozio ka konferenciji za medije. Sumnjiči se za pranje novca tokom obavljanja ključnih političkih funkcija
Albanski specijalci uhapsili su jednog od najuticajnijih političara u toj državi, Iljira Metu zbog sumnji da je umešan u korupcionaške afere i pranje novca u vreme dok je bio premijer, predsednik i predsedavajući parlamenta.
Policija je zaustavila Metu dok se automobilom vozio ka mestu na kojem je zakazao konferenciju za medije.
Odmah posle hapšenja odveden je u prostorije specijalnog tužilaštva.
Pre hapšenja, tvrdio je da se nikada nije bavio finansijama, već da je o tome brinula njegova supruga Monika Krijemadi.
Problemi su, kako se čini, nastali kada je pokrenuo proces razvoda, javljaju albanski mediji.
Albanska opozicija je odmah burno reagovala, tvrdeći da je hapšenje politički motivisanu, te da ne bi bilo iznenađenje da Meta bude likvidiran.
„Sve u ovom slučaju je politički motivisano i prema naređenju Edija Rame, koji na sve načine pokušava da eliminiše Metu politički, a moguće i fizički“, rekao je predsednik opozicione Demokratske partije, Salji Beriša.
Ovo nije prva afera čiji je Meta akter. Pre desetak godina u javnost je isplivao snimak njegovog razgovora sa tadašnjim ministrom ekonomije, Dritanom Piftijem u kojem ga nagovara da, za 700.000 evra, „progura“ koncesiju za izgradnju hidro-elektrane.
Meta je tvrdio da je nevin, ali je ipak morao da podnese ostavku na mesto premijera.
Sa mesta predsednika parlamenta oteran je pre tri godine posle optužbi da je tokom parlamentarnih izbora delovao jednostrano i na štetu vladajućih socijalista Edija Rame.
Ustavni sud je, kasnije, odluku parlamenta stavio van snage, pa je Meta okončao mandat na čelu skupštine 2022. godine.
Predsednik Rusije Vladimir Putin traži da se Ukrajina odrekne istočnog Donbasa, članstva u NATO-u i prisustva zapadnih trupa na svojoj teritoriji, a u slučaju da Kijev ne pristane na te uslove, rat će biti nastavljen
Nakon što je američka vlada sankcionisala četvoro sudija MKS-a zbog istraga protiv američke i izraelske vojske, sud je poručio da će nastaviti rad u interesu žrtava međunarodnih zločina.
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori
Američki predsednik Donald Tramp je istakao da su Francuska, Nemačka i Velika Britanija među onima koji „žele da imaju vojnike na terenu“
Na samitu u Vašingtonu postignut je ograničen napredak ka mirovnom sporazumu o Ukrajini, ali Evropljani su ipak postigli jedan cilj: ujedinjeni se suprotstavljaju Trampu i Putinu
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
