Al Zarkavi mrtav – ima li naslednika

Abu Musa al Zarkavi, jordanski terorista na privremenom radu u Iraku, uklonjen je britkom akcijom američkih specijalaca. Akcija, koja će se zasigurno izučavati na vojnim akademijama kao blistav primer vojničke spremnosti, bila je toliko munjevita da je i sam glavnokomandujući američkih snaga u Iraku general Kejsi za nju saznao nepuna dva minuta pre nego što je projektil smrvio privremeno utočište američkog neprijatelja broj dva.

Al Zarkavi, koji je živeo od sejanja smrti, sa sobom je u smrt povukao ljude u koje je imao najviše poverenja. Iako je od žrtava vazdušnog napada na kuću usred plantaže urminih palmi u mestu Hibhib sa sigurnošću identifikovan jedino Al Zarkavi, nezvanični izvori tvrde da se pouzdano može reći da su s njim poginuli još i šeik Abdul Rahman, Al Zarkavijev guru, najverniji kurir, takozvani gospodin X, mlada žena i devojčica od pet-šest godina.

Ironijom sudbine, Al Zarkavi je posle napada poživeo taman toliko da bukvalno umre na rukama pripadnika Delte koji su se nedugo posle eksplozije sjatili na lice mesta, i time uslišio poslednju želju njegove pokojne majke, da živ ne padne neprijateljima u ruke.

Kao i toliko puta za protekle tri godine otkako američka administracija i Al Zarkavi odmeravaju snage na tuđem, iračkom terenu, specijalni tim je i ovoga puta bio siguran da je suzio omču oko čoveka za čiju je glavu Amerika ponudila 25 miliona dolara, i time ga po omrazi svrstala sa njegovim idejnim vođom Osamom bin Ladenom. Vođa Al kaide u Mesopotamiji, kako je nazvao svoju organizaciju čiji su pripadnici sejali smrt širom Iraka i u njegovom rodnom Jordanu, uspevao je za protekle tri godine da umakne bar desetak puta ispred nosa svojih lovaca, zbog čega su mu čak i njegovi američki neprijatelji pripisivali sposobnosti dostojne jednog fantoma. Jednom su ga uhapsili pripadnici iračke policije, ali je uspeo da se slatkorečivošću izvuče iz pritvora pre nego što su policajci shvatili da im je uz Al Zarkavija ispred nosa isparila i vredna dolarska nagrada.

Nestajao je i naočigled Amerikanaca, baš u trenucima kada im je bio nadohvat ruke. Osim po surovosti, bio je poznat i kao majstor prerušavanja. Često se prerušen kao žena kretao u grupama sa ženama i decom. Na redovnim brifinzima koje su nazvali „Raspad AKIZ-a (Al kaida u Iraku – Zarkavi)“ američki zvaničnici u Bagdadu konačno su došli do slova „z“, jer su se prethodno više puta blamirali preuranjenim hvalisanjem kako su prilikom neke akcije, pored ostalih pobunjenika, teško ranili ili čak ubili i Al Zarkavija.

On bi ih posle brutalno demantovao preko nekog video-snimka odakle je svojim neprijateljima poručivao da će ih satrti, da bi potom hladnokrvno odsekao glavu nekom zapadnom taocu. „Jeste, više puta smo mu bili na tragu, ali bi se posle svakog takvog našeg pokušaja povlačio sve dublje u ilegalu“, izjavio je za nedeljnik „Tajm“ jedan visoki američki obaveštajni službenik kome pravila službe ne dozvoljavaju da bude citiran pod punim imenom. Prolazile bi nedelje, katkad i meseci, a i najstrpljiviji operativci počeli bi da gube nadu da će mu opet ući u trag.

STEZANJE OMČE: Lovci na Al Zarkavija ušli su mu u trag nekoliko nedelja pre tog 7. juna kada su mu konačno i došli glave, ali je zbog „nepostojanosti“ mete oprez sada bio veći, a odluke su se donosile munjevito. Od trenutka kada su šačica pripadnika elitne američke jedinice Delta i nekolicina pripadnika iračkih snaga utaborena među palminim granama nedaleko od Hibhiba utvrdili da se Al Zarkavi nalazi u kući do trenutka kada je ona sravnjena sa zemljom dvema bombama od po 250 kg prošlo je samo nekoliko sati. „Ovo nije bio posao od dva sata, dve nedelje ili dva meseca, ovo je bio dugogodišnji rad“, objašnjava upućeni američki izvor.

Kao i u slučaju Sadama Huseina, iza uspešne akcije stoji nekolicina posvećenih američkih operativaca, jaka želja jordanskog kralja da se osveti za šezdesetak žrtava Al Zarkavijevih napada na hotele u Amanu prošlog novembra, i dosta sreće. Uprkos brojnim propalim pokušajima hvatanja Al Zarkavija u zamku, iz koje se vadio hudinijevskom spretnošću, rat protiv šefa Al kaide u Iraku i njegovih najtvrdokornijih pristalica počeo je postepeno da daje rezultate, čime je manevarski prostor Al Zarkaviju bivao sve suženiji. Prema saznanjima „Tajma“, američka obaveštajna služba došla je u posed jednog Al Zarkavijevog pisma Osami bin Ladenu iz januara 2004, kada se svom kolegi i uzoru požalio: „Irak nema planina da pruže utočište, šuma da nas sakriju. Ništa nam ne čuva leđa, oči su svuda.“

U to vreme potraga za Al Zarkavijem bila je prepuštena specijalnom timu odabranih operativaca, ali su druge američke akcije protiv pobunjenika u Iraku počele da donose plodove. Al Zarkavi je postepeno mač svoje ludačke osvete počeo da okreće protiv Iračana, posebno pripadnika lokalnih snaga bezbednosti. Kako su od proleća prošle godine iz Vašingtona počele da se šire vesti da Pentagon, Ministarstvo odbrane i američka administracija u celini nameravaju da povuku znatan broj vojnika iz Iraka do kraja godine, kako bi konzervativci popravili svoje šanse pre predstojećih izbora, na meti napada Al Zarkavijevih bombaša samoubica sve češće su se nalazili Iračani koji su se spremali da postepeno preuzmu bezbednosne funkcije od koalicionih snaga i pripadnici šiita. April 2005. bio je posebno krvav, što je američke snage na terenu nateralo na odlučniju akciju za razbijanje Al Zarkavijeve mreže.

Uz to, čak su se i uglednim sunitskim političarima smučili nasilje i brutalnost Al Zarkavija protiv civila, makar oni pripadali i neprijateljskoj, šiitskoj zajednici. Uhapšeni pripadnici Al kaide u Mesopotamiji počeli su da pričaju u zatvoru i odaju male tajne njihovog vođe, ali je za uspeh bila presudna saradnja sa jordanskim obaveštajcima.

TAJANSTVENA BIOGRAFIJA: Al Zarkavi je rođen pre 39 godina u skromnoj porodici u jordanskom industrijskom gradu Zarka kao Ahmed Fadil Nazal al Halajle. Njegovi počeci koji su ga odveli na stranputicu ne razlikuju se mnogo od mnogih avanturista, otpadnika i odmetnika njegovog kova: burna mladost, delinkvencija, zatvorsko iskustvo, rat kao prilika da se živi od veština koje su u ratu na ceni. Al Zarkavija je od ostalih izdavajala harizma koju mu ne poriču ni oni koji se užasavaju njegovih akcija. Izdvajala ga je i surovost s kojom se obračunavao sa sopstvenim žrtvama. Iza sebe je ostavljao lokve krvi i odsečene glave. Al Zarkavi je zanat teroriste ispekao u zatvoru u Jordanu i na ratištima u Avganistanu gde je otišao još kao mladić da se bori protiv sovjetskih snaga.

Tu i počinje njegov flert sa mudžahedinima. Odatle, kako se pretpostavlja, potiču njegova poznanstva sa Osamom bin Ladenom čijom se produženom rukom u Iraku proglasio pre tri godine. U Avganistanu i Pakistanu upoznao se i sa drugim poznatim svetskim teroristima koji su bili vični baratanju eksplozivnim napravama i bojnim otrovima.

Kako u to vreme Jordan, za razliku od SAD, nije gajio nikakve simpatije prema mudžahedinima – islamskim fundamentalistima, jordanske vlasti hapse Al Zarkavija čim se iz Avganistana vratio kući, početkom devedesetih. U zatvoru je proveo sedam godina, a pušten je u opštoj amnestiji za političke zatvorenike 1999. Nedugo potom odlazi u Pakistan gde ponovo dolazi u kontakt sa moćnim tutorima talibana. Nakon američke invazije na Avganistan, Al Zarkavi stiže u Irak gde kasnije razvija mrežu pobunjenika čiji napadi zemlju guraju sve bliže ivici građanskog rata.

No, kao što biva sa ličnostima ovakvog kova, o Zarkaviju se i dalje zna premalo, i priča je puna kontradiktornosti. Neki tvde da je bio blizak sa Sadamom Huseinom, neki da se protiv njega borio; dok su neki mislili da je poreklom Palestinac, drugi su tvrdili da je Jordanac; čas da je bio levoruk, čas dešnjak, da je imao obe noge, te da je jednu izgubio još u Avganistanu… Ni njegove veze sa Bin Ladenom nisu jasne. Po jednima, bio je njegov verni učenik, po drugima, Al Zarkavi je Bin Ladenu bio smetnja zbog sve žešćih i krvavijih napada na šiite. Osama bin Laden, inače sunita, jeste u verskom ratu, ali ne protiv šiitske sabraće.

No, nakon napada na hotele u Amanu prošlog novembra, saradnja jordanske i američke obaveštajne službe je intenzivirana. Na nagovor jordanskih kolega, američki obaveštajci počeli su da motre na Al Zarkavijevog duhovnog vođu šeika Rahmana, a potom i na kurira koji je prenosio rukom pisane poruke. Uočili su određeni obrazac uoči planiranih susreta. Kada su pre nekoliko nedelja po određenim ritualima koji bi prethodili susretu prepoznali nameru dvojice da se sastanu, trag ih je odveo tačno do kuće gde su se i sastali. Deltini operativci obavestili su koga treba, i dva aviona tipa F-16 ubrzo su bila spremna za napad.

Na zgarištu su kasnije pronađeni delovi nekog mudžahedinskog pamfleta, primerak američkog časopisa „Njusvik“ na arapskom iz aprila, dečje cipelice, delovi ženske odeće, ambalaža od voćnog soka… „Potrajalo je, ali smo se napokon rešili ovog skota“, izjavio je s neskrivenim zadovoljstvom jedan visoki zvaničnik Pentagona za američki „Tajm“.

Činjenica je da je ubistvo Zarkavija, posle hvatanja Sadama Huseina, najveći uspeh američke politike u Iraku, uspeh kakav je Bušovim konzervativcima neophodan pre izbora za Kongres i Senat u novembru, ali je i samom predsedniku SAD jasno da smrt ovog čoveka ne znači i kraj američkim mukama u Iraku. „Al Zarkavi je mrtav, teška ali neophodna misija u Iraku se nastavlja“, obznanio je predsednik Buš odmah pošto je saznao za vest koja mu je ulepšala dan.

Obdukcija Al Zarkavijevog tela nije čestito ni završena kada je na internet stranici organizacije Al Hesba koja zagovara džihad osvanulo do sada nepoznato ime novog vođe Al kaide u Iraku – Abua Hamzea al Muhadžira. Analitičari smatraju da je Al Zarkavi, zadovoljan što je Irak već mesecima neprekidno na ivici građanskog rata, planirao da otvori „radnju“ i u susednim državama, te da je aktivno radio na obuci i planiranju terorističkih akcija van Iraka. Italijanske i francuske obaveštajne službe potvrdile su da su uhapsile grupice koje su se obučavale u Iraku. „Nakon obuke bi ih vraćali, uz reči kako im u Iraku nisu potrebni, ali kako će imati prilike da se istaknu u akcijama u Evropi“, kaže jedan francuski obaveštajac za „Njujork tajms“, koji smatra da su pogibijom Al Zarkavija možda osujećeni napadi ne na Irak, već na Evropu.

Od pogibije Al Zarkavija u Iraku nije prošao nijedan dan bez novih žrtava u napadima koji se pripisuju odmazdi ostatka Al kaide u Mesopotamiji. Amerikanci jesu pobedili svog neprijatelja broj 2, ali su izgubili dežurnog krivca za sav haos koji u Iraku traje.