Radio Raka Ešinger, Lazarevac
Sahrana uživo
Frekvencija: 92,1 MHz. Moto: "Jedini srpski radio". Čuje se, kažu, u Lazarevcu, Mladenovcu, Aranđelovcu, Sopotu, Milanovcu pa sve do Rudnika. U krugu od oko 100 km
Nemoguć položaj crkve
„Prvi, novi demokratski“; „Vreme“ br. 570
Podržavam ideju o rekonstrukciji
„Rušenje Ušća“; „Vreme“ br. 570
Potres u Argentini
Bankrot, neredi i nova vlada
Uprkos političkom haosu, reagovanja finansijskih tržišta su mlaka, što je potvrda činjenice da je argentinski privredni kolaps bio opšteočekivan. Međutim, to ne znači da neće biti posledica. Južnoamerički region će biti pogođen, posebno regionalne integracije
Austrija
Državna kriza zbog prebrze vožnje
Slovenac Vouk ne mora da plati novčanu kaznu za prebrzu vožnju, jer je imao pravo da Sveti Kancijan ne prizna za naseljeno mesto, pošto je ime grada na tabli na ulazu bilo ispisano samo na nemačkom, a ne i na slovenačkom jeziku
Bliski istok
Da li je Arafat – suvišan
Briljantan kao vođa otpora, Arafat se pokazao kao loš vladar, vodeći svoj narod u nesreću. Nije uspeo sprečiti palestinsko nasilje protiv Izraela zatvarajući oči pred terorizmom. On je loš pregovarač, upada u zamke. Što je najvažnije, izgubio je kontrolu
Knjige – Razgovor s anđelom
Dignitet priče
Dvanaest priča iz Razgovora s anđelom je dvanaest savršenih novogodišnjih poklona
Zona sumraka
Pljačka stoleća
Sa određene udaljenosti, higijeničari će prvo morati da posmatraju životinje i njihovo ponašanje, a zatim će im prilaziti blago i s boka i isto tako polako, uz priču će im stavljati omču
Izjave nedelje 2001. godine
Šampion Milošević
Intervju - Ivan Čolović
Guslarski sud ili Haški sud
"Ovde su ideja i priča nacionalizma preletale iz jednog režima u drugi i sad se prave lude, to jest demokratske"
Gde su, šta rade – bivši pregovarači, mogući svedoci Hagu
Ljudi sa kanabeta
Približavanje početka suđenja bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću u Hagu i sastavljanje liste svedoka koji bi mogli da se pojave u ovom procesu aktuelizuje donekle podsećanje na sve one koji su godinama u ime međunarodne zajednice defilovali ratom zahvaćenim prostorima nekadašnje Jugoslavije. Na njihovom pojavljivanju u sudnici svakako neće previše insistirati glavna haška tužiteljica Karla del Ponte. To bi, međutim, mogao da učini sam Slobodan Milošević, pokušavajući da dokaže kako u onom što je činio tokom ratova u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu nije baš uvek bio potpuno sam i kako je za mnoge poteze koje je povlačio imao, u manjoj ili većoj meri, podršku bar dela međunarodne zajednice
Ko su novi funkcioneri u MUP-u Srbije
Šture biografije
Imenovanje javnosti malo poznatog Nenada Milića dosadašnjeg šefa kabineta premijera Zorana Đinđića, a kako se u policiji nezvanično priča, sa velikim izgledima da se u najskorijoj budućnosti ustoliči za ministra čime bi Demokratska stranka očevidno ojačala uticaj na bez sumnje najvažnije ministarstvo u Srbiji
Izbor redakcije "Vremena"
Deset događaja koji su osvetlili 2001. godinu
2001. godine DOS-ova vlast je bila hit u svetu i učinila je značajne pomake – trasirala pravac reformi, donela set novih zakona i sklopila niz povoljnih međunarodnih ugovora, uz posrtanja počela da izgrađuje pravnu državu. Ta vlast prošla je kroz teške odluke i kroz događaje (mi biramo deset karakterističnih, sa veoma dugim repovima) koji su rendgenski osvetljavali i javne vrline i tajne poroke vlasti i, na svoj način, "duh vremena". Pedsednik Koštunica govori o postupanju po božjim i ljudskim zakonima i (22. decembra) o tome da "nijedna vlast nije večita ni od Boga"; a premijer Đinđić i Boga uvršćuje u reformiste pa u Privrednoj komori (22) govori o "fenomenalnom rastu poljoprivrede". Bog se, zaista, malo nasmešio na ojađenu Srbiju, 2000. je bila velika suša, a 2001. je pala "đurđevska kiša koja vredi pola Beča", što je omogućilo rast poljoprivrede za čak 25 odsto što je, opet, doprinelo da, uprkos padu industrijske proizvodnje, privredna aktivnost ipak "pređe nulu". Javnost može da gleda šta rade, a da ne sluša šta pričaju, ili, još bolje, može da pođe od pretpostavke da je sve što političari na vlasti jedni o drugima pričaju – u osnovi tačno.
Svađa Saveznog suda i NBJ
Afera s mrtvim bankama
Sukob Saveznog suda i Narodne banke Jugoslavije otkriva suštinske probleme srpskog društva u tranziciji – korupciju, političko arbitriranje, spregu vlasti i novca, pokušaj restauracije starog modela (i bankarskog) poslovanja, okupljanje antireformskog lobija... Ko je kome nudio pare i šta je radio Velja Ilić
TV manijak
Skandal za kraj
Od Tanaska do Ljubiše Rajića
„Cena otetih godina“; „Vreme“ br. 571
Ljubljana – Beograd
Novi korak i lambada
Slovenačke novine izveštavaju kako je Jugoslavija opet "in"
Rasparčavanje jedne zbirke
Pozajmljeno ili ukradeno
Iz trezora Muzeja istorije Jugoslavije nestalo je više od stotinu izuzetno vrednih slika, pa su kustosi muzeja došli na originalnu ideju: organizovali su izložbu da bi podsetili javnost da nedostaju neka od najznačajnijih dela, pre svega srpskih umetnika XX veka, ali i stranog starog slikarstva
Izjava nedelje
„Možda ćemo se dogovoriti, a možda i nećemo.“
Milo Đukanović, predsednik Crne Gore, na sastanku državnika Crne Gore i SRJ, uz prisustvo Havijera Solane, o budućim odnosima u federaciji
Nuspojave
Pohvala nesnošljivosti
Stanje u kojem se danas nalazi srpska medijsko-društvena "demokratija" može se opisati kao tabula rasa: rođeni smo koliko jutroske, svet je malopre nastao iz prvobitne magme, Pamćenje je nepoznata kategorija
Medijska reciklaža
Povratak „potrošenih“
Niko od bivših, mada još aktivnih, neće ni jednom jedinom rečju da se osvrne na svoje dojučerašnje izjave pa i svojevrsni govor mržnje i da ga, bar malo, revidira kao posledicu teških i tragičnih ličnih okolnosti i situacije
Analiza štampe - rubrika lista "Politika" Odjeci i reagovanja
Govor naroda
Rubrika je bila brevijar amoralnosti, stupidarijum, rečnik opštih mesta, hrestomatija nepismenosti, pa možda i podsetnik za nekoga ko bi tragao ne samo za moralnom i intelektualnom nego i krivičnom odgovornošću pojedinih autora
Intervju - Goran Novaković, ministar energetike
Pravimo više, štedimo manje
U istom ovom periodu prošle godine, temperatura je bila između +5 i +10. Sada je između – 5 i –10. Svaki taj stepen Celzijusa znači da trošimo između 1,5 i 2 miliona kilovat-sati dnevno više struje