Dr Žarko Ristić (2),
u udžbenik za III godinu Ekonomskog fakulteta Fiskalni menadžment, u poglavlju koje se zove Novi atraktivni biznis prostori poreske poitike: parfemi, kozmetika, ljubav, sport, informatika i pogrebna industrija, bavi se između ostalog i ženskim grudima:
„Prema vrsti grudnjaka koji žena nosi možete otkriti brojne crte njenog karaktera i to:
1. Žena u bodiju – fatalna žena
2. Crni grudnjak – erotski svesna žena
3. Grudnjak nežnih boja – koketna žena
4. Beli grudnjak – romantična žena
5. Čvrst (krut) grudnjak – ozbiljna i disciplinovana žena
6. Grudnjak bež boje – realna žena
7. Prugasti ili sportski grudnjak – opuštena žena
8. Žena bez grudnjaka – slobodna žena
Država svakako ne bi trebalo da se meša u modu, stil oblačenja i slobodu izbora grudnjaka. Taj segment ljudskog ponašanja država je deregulisala i liberalizovala. No, na ono što se kosi sa tradicijom, modnim kodeksom, običajima i profesionalnim ukusima država je mogla i može da upliviše posredstvom modnih i profesionalnih edukativnih mehanizama na civilizacijski način. Za svaku ženu je, pored bračnog puta, važna i profesionalna staza i uspeh u karijeri. Pametna država ovo treba da podrži i usmeri poreskim i budžetskim instrumentima. Ova podrška je posebno važna za grupaciju ozbiljnih disciplinovanih žena (tj. žena sa čvrstim grudnjakom) i za grupaciju realnih žena (tj. žena sa grudnjakom bež boje), jer se one u profesionalnoj karijeri dokazuju radno-etički i civilizacijski moralno. Poreski to valja nagraditi u skladu sa tzv. „filozofijom uspeha“.
Dečko,
prvi jugoslovenski gej magazin, objavljuje 50 rečenica koje ne bi trebalo da kažete kad raskidate vezu:
6. Javi se Marku, on voli takve.
12. Možemo jednom za kraj, ako želiš.
20. Pogledaj se… Lice ti je kao čokolada sa lešnicima.
25. Molim te ne plači, izgledaš još ružnije.
42. Mogu li da zadržim tvoje crne CK gaćice? I onako mi bolje stoje nego tebi.
44. Sad stvarno moram da idem. Ženim se sutra.
45. Oh, uzgred budi rečeno… test je pozitivan.
Jelena,
ženski deo dueta Zana komentariše neobična imena pesama sa novog albuma:
„Prva je ‘Kvaka’, čudna je zaista. Marina (Tucaković, tekstopisac, prim. ur.) je pokušala da probudi emociju žene u bezizlaznoj situaciji:
„Otišla sam kod frizera, imao je tvoje ruke/s njim ću prvim da te prevarim/
kad se uhvatiš za kvaku, videćeš po mom stomaku/znaćeš da te nisam čekala…“
Pesmu „Suzavac“, pevamo u duetu. Žika je tužni crnac u predgrađu na severu, a ja žena belog tena u njegovom retrovizoru…“
(„Huper“)
Velimir Pavlović,
novinar, urednik emisije Nivo 23, koja se emituje na Studiju B, dao je intervju dnevnom listu „Nacional“. Novinarka Vera Nikolić ga pita:
Zašto ste ostali na Studiju B koji propada, zašto ne pređete na skuplju gledaniju televiziju?
Velja Pavlović: Ni meni to nije jasno. To je krst koji nosim. Studio B je propala firma. Od personifikacije pametnog jednostavnog načina razmišljanja postao je pojam lopovluka, laži, Potemkinovih sela u novinarstvu. Studio B drži pola Beograđanke, neko mi je rekao da ima više tehnike nego RTS, mislim bar na papiru. Nisam razmišljao da predjem na RTS. Možda u pablik rilejšn….
Vera Nikolić: Trebalo je da Basara bude ambasador na Kipru, a vi ataše za štampu?
V. P.: To je bila njegova i moja želja, ali to je javna priča koju izgleda, vlast nije htela. To je bila želja mog druga Basare, koju on nije mogao da progura, i šta sad, da se žalim na nekog? Dobro je i ako on ode.
Bogoljub Karić,
biznismen, na pitanje kako uspeva da bude dobre volje pored brige koje ima, kaže:
„Kakvih briga? Šta znači uništiti kompaniju BK? Ništa. Sve je to lako. Treba da brinu oni koji to uništavaju, a ne mi kojima će da unište. Mi svake nedelje idemo u crkvu, molimo se bogu, idemo na sahrane, svadbe, živimo normalno i obično sa ljudima… Oni koji se raduju uništenju kompanije koja godišnje plaća dve, tri milijarde poreza, treba da razmišljaju zašto to rade. Njih to treba da brine i oni ne treba da spavaju. Mi vrlo dobro spavamo. Bez vijagre vodim ljubav, pravimo decu.“
(„Svet“)
Igor Starović,
frontmen grupe „Divlji kesten“, o Minimaksu kaže:
„Autentična multimedijalna ličnost koja već trideset godina nema dostojnu konkurenciju…“
O Bošku Jakovljeviću:
„Imajući u vidu sve poslove kojima se bavi, a pre svega manekenstvo, ne doživljavam ga kao tipičnog novinara, već više kao multimedijalnu ličnost.“
(„Svet“)
Nenad Manojlović,
trener jugoslovenske vaterpolo reprezentacije:
„Nama trenerima u vaterpolu zaista je najteže, Jer čim se osvoji medalja, odmah nas bace u bazen.“
(„Glas“)
Jelisaveta Karađorđević,
„koju protokol tituliše sa Njeno kraljevsko visočanstvo kneginja Jelisaveta od Jugoslavije“, na konferenciji za novinare u sali opštine Voždovac, „saopštila da odbija da ide u dvor, pa čak ni na slavu, jer nije dobrodošla u kuću svog bliskog rođaka“ Aleksandra Karađorđevića i kaže:
„Još 18. jula Aleksandar mi je rekao da se ‘smirim’ ili će u suprotnom da mi se sveti. Iako sam ja otvorila sva vrata, ja ih dočekala na aerodromu, odjednom čujem od njih da mogu da ‘pokvarim’ sve što su učinili i stekli za sebe.“
(„Blic“)
Marina Perazić,
pop pevačica, o sebi i svojoj seksualnosti priča:
„Sada se dobro osjećam u svojoj putenosti i senzualnosti. Na početku nisam. Osamdesetih je to bio potpuni šok, jer nisam vidjela sebe tako kako su me drugi gledali. Morala sam da se odmorim od tereta seks simbola koga i danas nosim…“
(„Nacional“)
Milomir Marić,
glavni i odgovorni urednik BK TV, o svojoj televiziji kaže:
„Činjenica je da je od svog osnivanja ova televizija prošla kroz dramatično razdoblje naše najnovije istorije. Isto tako, ova televizija je imala mnogo više problema nego neke druge koje se sada hvale nekim slobodarstvom i svojim profesionalnim dometima. Nikada nisam čuo da je neko napao nekog novinara B92, da je neko imao problema, dok su novinari i snimatelji BK televizije na raznim protestima prebijani, lomljena nam je oprema više puta, gašeni signali, ali BK televizija je uvek bila profesionalna televizija, nije se toliko hvalila svojom borbom za slobodu.
(„ID“)
Đorđe Balašević,
kantautor iz Novog Sada, na pitanje novinara da li je “dobar“ sa Đinđićem, kaže:
„…Ne padam ja na te fore što je predsednik Srbije (!?, op. ur.). Đinđić i ja se uvek pozdravimo kada se vidimo. Mogu da kažem da smo na neki način prijatelji, iako nisam član nijedne partije.“
„Nikada nas nigde nisam obrukao, nikada nisam išao u Ljubljanu da govorim protiv Slobe. Protiv njega sam govorio u Sava centru, njemu pred kućom. U Sloveniji sam govorio „nemoj da mi neko dira Slobu, vadim oko“. To je naša stvar, kao picajzle. Ili ih se reši, ili se češi celog života.“
(„ID“)
Dr Draško Ređep,
novosadski književni kritičar, o omiljenoj scenografiji za seks, sa setom priča:
„Pre dve godine sam u ‘Pan erotici’ pročitao sjajan oglas: Momak, gej, pasivan, traži partnera u Novom Sadu, pod uslovom da ga tuca isključivo na opasnim mestima. Prisetio sam se gde smo to radili i gde se to radi u Novom Sadu. U praskozorju u centru kod Miletićevog spomenika, u nekadašnjim velikim spomenicima Filozofskog fakulteta, sadašnja zgrada Vojvođanske banke kod Katedrale, na poslednjem sedištu autobusa koji je išao u Petrovaradin, i to u vreme kada su Novim Sadom hodili spratni autobusi kao u Londonu. Zatim groblja u zoru, fakultetski kabineti, stepeništa, pa prvi liftovi šezdesetih godina, stari bioskopi, pogotovo narodni, koji je za felacio bio gotovo izuzetan.“
(„Ekskluziv“)
Branko Lukovac,
ministar inostranih poslova Crne Gore, odgovara da li postoje osnove za pisanje štampe o navodnoj homoseksualnoj sklonosti jednog crnogorskog diplomate:
„Nadam se da se vi, kao ozbiljni list, nijeste upecali u taj jeftini šund… Svakakve laži su pokušali: trošimo milione na lobiste; vodimo Crnu Goru u sankcije; školujemo djecu u inostranstvu obezbjeđujući im hotelski smještaj; zapošljavamo i šaljemo u svijet homoseksualce i slične koještarije. Mislim da bi to u XXI vijeku bilo ne samo uvredljivo već i duboko nazadno, u oštrom raskoraku sa savremenim shvatanjem i načelima ljudskih prava.“
(„ID“)
Velimir Ilić,
lider Nove Srbije i gradonačelnik Čačka, pita Aleksandra Vučića, generalnog sekretara Srpske radikalne stranke:
„Zašto, kao mlad čovek, ne pomognete više omladini, da ne gubi toliko vremena čekajući u redovima ispred raznih ambasada?“
Aleksandar Vučić: „Mislim da mladima pomažem onoliko koliko je u mojoj moći. U Sekretarijatu stranke koju vodim rade samo mladi ljudi. Uvek sam bio, a i sada sam spreman da pomognem, ne samo mladima nego i starijima. To sam činio i kada sam bio ministar u Vladi Srbije, a i kada sam se bavio ostalim poslovima od politike do sporta.“
(„Ekskluziv“)
