„Prvi, novi demokratski“; „Vreme“ br. 570

Proteklih godina sam se borio protiv totalitarnog režima koji je skoro šezdeset godina vladao Srbijom. Mislio sam da je 5. oktobar tom mračnom dobu kraj, ali neki ljudi iz vlasti svojski se trude da me razuvere. I skoro u skupštinskoj proceduri treba da se nađe novi zakon o telekomunikacijama. Po članu 41. zakona biće zabranjeno verskim zajednicama da imaju svoje radio i TV stanice. Ono što se ovim zakonom predviđa jeste ukidanje radia „Glas crkve“ iz Valjeva, koji je u vlasništvu eparhije šabačko-valjevske SPC. Predlagači zakona kažu da su to uradili po nečijem savetu iz inostranstva. Za zakon se ne može reći da je rađen po ugledu na zakone država koje sami predlagači zakona spominju kao izvore demokratije i kao naše uzore jer u Nemačkoj, Francuskoj, Engleskoj, Italiji, Grčkoj, SAD, Kanadi i ne postoji zabrana vlasništva Crkvi nad elektronskim medijima tj. radiom i televizijama.

Takođe zakon se ne može pravdati ni pod izgovorom o navodnoj zaštiti naroda od sekti. Zar ćete zaštititi narod tako što ćete mu zabraniti ispovedanje jedine prave apostolske vere? Pa je li najstarija naša institucija SPC isto što i sekta? Ko štiti narod od sekti, ko drugi nego SPC.

Javlja se problem kao i kod uvođenja veronauke u školu. Kako je rešeno pitanje ko može predavati veronauku i ko sme imati vlasništvo nad radiom i televizijom?

I umesto da se Srpskoj pravoslavnoj crkvi vrati oduzeta imovina, njoj se oduzima i ono malo što joj je ostalo. U stvari uskraćuje joj se elementarno pravo da kao vekovni temelj srpstva obavlja svoju misiju preko elektronskih medija.

Ovim zakonom će se doći u apsurdnu situaciju da SPC u svetskim demokratskim državama ima svoje radio i TV stanice, a u sopstvenoj demokratskoj otadžbini Srbiji to pravo će joj biti uskraćeno.

Kome to smeta SPC i radio „Glas Crkve“.