Lisica i ždral

Operacija Kamčatka

Jesam li izneverio bližnjeg ili sam pak ispoljio zavidnu svest da je svet pun prevaranata i prevarancija te zadao udarac bežičnom kamčenju novca koje je tek u povoju

Intervju – Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova

Veliki sneg i sitna politika

Kada je Vlada Srbije donela odluku o dodeljivanju nafte iz robnih rezervi od 14 opština samo je četiri preuzelo naftu. Zašto je to tako? Nisu mogli da se dogovore kako naftu da podele. Ne postoji, naime, cisterna koja može da nosi 2,4 tone nafte, već postoje od 3, 5, 10 ili 20 tona, pa je potrebno bilo da politički neistomišljenici iz susednih opština podele tu naftu

TV manijak

Stojina kuhinja

Knjige – Crteži i zapisi Ljubiše R. Đenića Rujanskog

Radoznali kafedžija

Pošto se nismo potrudili da upoznamo elementarne činjenice iz vlastite prošlosti, i nije čudno da smo se tako neurotično ponašali u istorijskim pretumbacijama. Tako su nam promakle čak i one lepe stvari, kojima bismo mogli da se ponosimo, kao što je izvanredna narodna arhitektura, o kojoj je, srećom, dragoceno svedočanstvo ostavio jedan kafedžija iz Čajetine

Umetnost – Slikarstvo Maksa Bekmana

Umetnik između Hrista i klovna

Dve izložbe u Nemačkoj još jednom su skrenule pažnju na Maksa Bekmana, velikog nemačkog slikara i jednog od najvećih umetnika XX veka. Postavka u Frankfurtu tematizovala je poslednje godine slikarevog života u Americi, a u Lajpcigu je predstavljeno njegovo portretno slikarstvo

Minhenska bezbednosna konferencija

U senci ruskog veta

Kako se konferencija "Obezbeđivanje mira u godini velikih geopolitičkih pomeranja i neizvesnosti" pretvorila u hladnoratovsko prepucavanje. Koja je poruka poslata "majkama u Siriji čiji sinovi će danas biti ubijeni" i zašto je Rusija poručila Zapadu da je "histeričan i nepristojan"

Stranački život i smrt

Predizborno zagrevanje velikog posla

Uvek raduje dušu, to niko ne poriče, prisetiti se šta oni koji se bave najsigurnijim biznisom u Srbiji, a nisu pogrebnici, govore o svojim političkim protivnicima pre nego što im postanu koalicioni partneri

Knjige – Jonesko u očevoj zemlji

Nosorozi sa šeširom

Izvanredna studija Marte Petreu razmatra genezu i pozadinu Joneskovog odnosa prema "nosorogizaciji", to jest oduševljenom priklanjanju intelektualaca desnom, a kasnije i levom totalitarizmu

Novi zakon o parničnom postupku

Muke građanina pokornoga

Koalicija za pristup pravdi tvrdi da je ograničavanje dostignutog nivoa ljudskih prava i sloboda novim zakonima očigledno i postaje nepodnošljivo kad je u pitanju pravo na pristup pravdi

Internet aktivizam

Ispod svih tih zastava ne postoji mesto…

Teško da ima bilo kakvog načina da društvene akcije odvrate huligane od nasilja. To je posao koji treba da obavi država, kojoj su građani dali mandat da ih od nasilnika štiti. Uvezivanje srpske i hrvatske zastave, sa druge strane, podrazumeva podelu, različitost i jaz koji nekako treba premostiti. Slično poput Ivice Dačića, i podržavaoci ove akcije podrazumevaju podelu na nas i njih

Srpska pravoslavna crkva

Vladike i njihove deobe

U javnosti se često, od dolaska patrijarha Irineja na tron SPC-a, na status episkopa zvorničko-tuzlanskog Kačavende gleda kao na primer koji će pokazati da li Crkva može da se obračuna sa nagomilanim problemima u svom dvorištu

Iranska kriza

Embargom protiv sankcija

Učesnici samita zemalja Evropske unije su 31. januara u Briselu odobrili paket restriktivnih mera protiv Irana, usvojen 23. januara. U te mere spada zabrana sklapanja novih ugovora o kupovini nafte od Islamske Republike, uz dozvolu da se postojeći ugovori izvršavaju do 1. jula, kako bi države koje uvoze naftu iz Irana pronašle druge izvore. Sankcije uključuju i zamrzavanje imovine iranske centralne banke, čime se EU pridružila Sjedinjenim Američkim Državama, koje su slične mere ranije usvojile

Navigator

Bez evropskog kišobrana

Lični stav – Zakoni i posledice

Pravni(čki) pogled na slučaj Ugričić

Zašto je važno to što je Sreten Ugričić bio nosilac javne funkcije, a ne državni službenik? Zato što su funkcioneri u sredstvima javnog informisanja manje zaštićeni od običnih građana, bez obzira na to da li su državni službenici, nameštenici, zaposleni ili nezaposleni

Zoom

Čekajući maj – Ako Tomislav Nikolić formira vladu, prvi posao bi mu bio da Borisa Tadića svede na stroga ustavna ovlašćenja i imali bi sukob između premijerske i predsedničke moći

Neki teoretičari "povratka u devedesete" čak svevlast Tadića porede sa vlašću koju je imao Slobodan Milošević. Tadićevi prsti, po njima, vide se u svakom pekmezu. Čik ti ubedi njih da se svi konci ne vuku iz predsedničke kancelarije na Andrićevom vencu

42. svetski ekonomski forum u Davosu

Kumbaya kapitalizam na čarobnom bregu

Da li kapitalizam XX veka propada u društvu XXI veka? Davos pretenduje da bude kumbaya kapitalizam. Izraz kumbaya (Kum Ba Yah, dođi, gospode) pozajmljen je iz kreolskog jezika robova iz Južne Karoline i Džoržije u pesmi koju je pevala Džoan Bejz

Trupni portret

Tačka, sa dodatkom

Špekulisalo se da će "Kurir" kupi "Politiku", umesto da je obrnuto, ali vlasti je milije da ima medije koji ne liče ninašta, čitaoca koji će sa takvim razumom da glasa za budućnost

Ekonomija i privilegije

Državna služba kao srpski san

Prosečna mesečna zarada u takozvanom javnom sektoru je za oko 15 odsto viša od proseka u zemlji, a oko 25 odsto viša nego kod privatnih poslodavaca. A što je najvažnije, ona očigledno ne zavisi od uspeha na tržištu – pa je zbog toga "redovna i sigurna", što je u našim nesigurnim vremenima veoma bitna "privilegija"

Trupni portret

SAMOVAKODOPOSLA.RS

Nema te funkcije, posla, mita i korupcije, naročito velike i ogromne plate, kojoj Član bilo koje partije nije dorast’o. Takav nepisani Program se omilio, i prirast’o za srce, i partijama i članstvu

Mađarska

Heroji, kraljevi i sveci

Kako je vlada Fidesa uspela za dvadeset meseci da okrene pola zemlje i celokupnu međunarodnu štampu protiv sebe? Kako je došlo do toga da je reputacija Mađarske na najnižem mogućem nivou od napada Mađara na Evropu u X veku? I kako otpor premijeru Viktoru Orbanu jača građansko društvo

Slobodni internet – Još nije gotovo

Sloboda ili pare!

U sredu 18. januara protestu zbog najavljenih "protivpiratskih" zakona pridružilo se oko 13 miliona ljudi. Prikupljeno je oko 10 miliona potpisa na peticiju koja poručuje američkim zakonodavcima: "Okončajte pirateriju, ne slobodu", i poslato tri miliona mejlova podrške borbi protiv ovih zakona. U protestu je učestvovalo oko 115.000 sajtova, među kojima i Wikipedia, koja je zatamnela sve svoje strane na engleskom jeziku dajući sličicu onoga što bi se dogodilo kada bi zakon o sprečavanju piraterije stvarno bio izglasan

Novogovor

Lobiranje

Hag

Radikalna terapija

Grčka – Afera "Vatoped"

Profani biznis na Svetoj gori

Vizantijski propisi u modernom grčkom pravosuđu. Kako je skromni manastir Vatoped na Svetoj gori došao do poseda vrednih dve milijarde evra? Zašto je iguman Jefrem optužen za podsticanje na prevaru? Kako je vlada premijera Konstantina Karamanlisa ušla u mutne poslove sa popovima i zašto je Rusija podviknula

Hrvatska – Referendumsko "da" za priključenje Evropskoj uniji

Veselje bez euforije

Mala izlaznost zabrinjava, jer sugeriše da je društvo u depresiji, a u takvom stanju ljudi ne preduzimaju ništa, kaže profesor zagrebačkog Filozofskog fakulteta Žarko Puhovski. I drugi analitičari se bave referendumskom matematikom izvlačeći iz istih brojki različite zaključke

Visoka temperatura u regionu

Ko se boji Srba još

Ovolika spremnost suseda da se bave jedni drugima pokazuje da nijedna od tri države koje su ovde u pitanju – Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina – nisu spremne ni dovoljno snažne da se bave same sobom i sopstvenim problemima, kojih imaju i preko glave. Valjda zato te glave i okreću od sebe i međusobno upiru prstom tvrdeći da je koren problema u onom drugom. Ili u Anđelini Džoli

Afere

Zašto je smenjen upravnik Narodne biblioteke

Kako je, ironijom sudbine, najveću cenu platio član Foruma pisaca koji je imao ozbiljne primedbe na Nikolaidisov tekst, zamerajući mu što brani režim Mila Đukanovića kao antiratni, prozapadni i manjinski, budući da ga Ugričić vidi kao nacionalistički, pseudoevropski i ratni