Knjiga

1002. noć

Abas Hider, Lažni Indijac, Beograd, Službeni glasnik, 2017, s nemačkog prevela Maja Anastasijević

Intervju – Sofija Kordić, novinarka i književnica

Smisao života je volja za životom

"Kada su nas posjetili rođaci sa Raba, s tada četverogodišnjom kćeri, naš Lukas je imao tri godine, djevojčica je upitala roditelje: ‘Ma, ljudi kako se to moglo dogoditi Lukasu da živi u zemlji u kojoj se ne priča njegov jezik?’ Ta rečenica je, koliko djetinje naivna i smiješna, toliko i bolna"

Otvaranje

Nešto staro, nešto novo…

U istom prostoru, u novoj stalnoj postavci Narodnog muzeja, biće nekoliko nikad izlaganih eksponata, ali i potpuno nov stav prema pitanju da li treba pokazivati samo najlepše i najsjajnije iz kolekcije ili ne. Biće to važna, mada na prvi pogled neuočljiva promena u obnovljenoj zgradi našeg nacionalnog muzeja

Rumunija i Srbija – Koliko smo ispod dna

Mit o rumunskoj sirotinji

Zemlja za koju se smatra da je na brzinu i politički "ugurana" u Evropsku uniju, i čija je skoro najsiromašnija članica, još uvek je predmet naših stereotipa o nerazvijenosti, ustaljenih još iz vremena Čaušeskuove vladavine. Međutim, uprkos problemima nejednakosti, depopulacije, loše putne infrastrukture ili endemske korupcije – za Srbiju je danas Rumunija model ne tako bliske budućnosti i dokaz da će se na Vučićevo "zlatno doba" čekati duže od "dve, najviše tri godine"

Grčka i Makedonija – Istorijski sporazum

Ime u zamenu za prosperitet

Za jedne "istorijski" sporazum, za druge "kapitulacija": kada se ratifikuje u Sobranju, građani će na referendumu imati poslednju reč da se izjasne za ili protiv imena "Severna Makedonija". Do tada će vlade u Skoplju i Atini biti suočene sa protestima nacionalističke opozicije i crkve. A ni Moskva verovatno neće sve posmatrati skrštenih ruku

Na licu mesta – Nova i stara železnička stanica

Centar u Prokopu

Dva šaltera, stepenice, bez liftova, nedostatak infrastrukture u zabačenoj i još nedovršenoj zgradi železničke stanice Beograd centar, poznatijoj kao Prokop, izazvali su pravi odijum u javnosti, pogotovo stručnoj. Kad tome dodate gnevne komentare na društvenim mrežama što je šest meseci pre planiranog roka ukinut svaki železnički saobraćaj u Savskom amfiteatru, ne bi li se to zemljište što pre "privelo nameni" za projekat Beograd na vodi, stiče se utisak da prosečan stanovnik Srbije bar jednom mesečno putuje vozom

Zašto se uvodi obavezna Dina kartica

Guvernerka i evropski standardi

Mada opozicija tokom rasprave u Skupštini nije napadala obavezno uvođenje Dina kartice, poslanica Gordana Čomić nije dobila odgovor na pitanje na koji će način to biti urađeno. Zato su na društvenim mrežama mnogi izrazili otvorene sumnje da će ovde da oseti veliku kolateralnu korist, recimo, firma Asseco, gde sticajem okolnosti radi brat premijerke Ane Brnabić, što je poslužilo kao krunski argument zašto je ova cela akcija uopšte preduzeta. Ne treba se nad tim čuditi kad već znamo za sijaset slučajeva – Siniša Mali, Savamala, Vulinova tetka, samo su ordinarni primeri – kako sistem ume da funkcioniše

Jubilej

Crna sila

Mada je priznat klasik, koji je svojevremeno pokrenuo pravu revoluciju pop kulture, doživeo sjajne kritike i najbolju prodaju bilo kog afroameričkog rep albuma do tad – o tridesetogodišnjici ploče "It Takes A Nation Of Millions To Hold Us Back" nećete pročitati ništa u mejnstrim štampi bilo gde na svetu, a posebno ne u Americi – verovatno baš zato što su je Pablik enemi (Public Enemy) u svoje vreme preokrenuli naglavačke

Lični stav

Ima li zemlje za izbeglice

Pitanje prijema i smeštanja izbeglica i migranata, i pitanje rešavanja povratka lica kojima je odbijena dodela međunarodne zaštite ne bi trebalo da predstavlja nepremostiv problem za Evropsku uniju. Trebalo bi imati u vidu situaciju u Libanu i Jordanu, veoma malim državama koje su prihvatile i smestile milione izbeglica iz Sirije. Stoga, ostaje nejasno i vrlo upitno kakav problem za EU predstavlja nekoliko miliona izbeglica i migranata, spram više od 500 miliona njenih stanovnika i onoliki budžet Unije i vodećih država EU, pre svih Nemačke i Francuske

Proizvodnja lažnih vesti

Režimska mašinerija za širenje laži

Nema mnogo svrhe pitati se kako lažne vesti mogu tako lako da prođu u Srbiji, jer nam je odgovor ispred nosa. Krajem maja navršilo se godinu dana otkako je Aleksandar Vučić stupio na dužnost predsednika Srbije. Tim povodom, portal Istinomer, inače posvećen proveri istinitosti izjava političara, objavio je opsežnu analizu izjava Aleksandra Vučića u prvoj godini predsedničkog mandata i izveo računicu da je više od 90 odsto njegovih izjava koje je Istinomer proverio bilo – neistinito

Slučaj Stefana Cvetkovića, plastični sat i specijalni rat

Sluđivanje naroda

Ono što je započelo kao tragedija pretvorilo se u potpunu farsu, a javnost sluđena od svega imala je nekoliko dana drugačije napetosti: slučaj "ubijene pevačice" zamenio je slučaj "otetog novinara". Na kraju, od velike galame ostaće nerazjašnjeno glavno pitanje – da li je vlast sve znala od početka? U najcrnjem scenariju, čitav ovaj događaj organizovao je sam režim u želji da kompromituje novinarsku profesiju koja je inače na ivici propasti. U drugačijoj, malo povoljnijoj varijanti, vlast je samo lukavo iskoristila egzibicionizam jednog čoveka koji je voleo da javno kaže moćnima da ih se ne plaši i da će ih sve razbucati

Fabijani

Nuspojave

Strahovi arhipelaga Vučić

Svi njegovi ljudi moraju neprestano da ispuštaju zvuke silne zabrinutosti za njegov život, ali unutar te dogme imaju slobodu izbora varijacija

Intervju – Đorđe Matić, pesnik i esejista

Zaborav je najstrašniji

"Njegoš je bio ozbiljan čovjek, jedinstvena, genijalna, tragična osobnost koja je s najdubljom vjerom i misijom gradila i povezivala usred krvavih sukoba i podijeljenosti, a ovo danas su uglavnom barabe, prevaranti i ćoškaroši s figom u džepu"

Pozorište – Pet života pretužnog Milutina

Mnogo poezije, malo drame, kratkoća pozorišnog minuta

Predstava Ateljea 212 po novom tekstu Milene Marković otvorila je niz pitanja o prirodi (ne)dramskog teksta i njegovom scenskim potencijalu

Lični stav

Opšti mukajet!

Članovi komisije Ministarstva kulture "izneli su stav" – dakle unisono, da navođenje imena članova komisije koji su ojadili časopis "Kvartal" 2017. "ne predstavlja dobru praksu". A to znači: u pamet se časopisi koji 2018. niste podržani! Nemoj slučajno da neko zucne, da se usprotivi, jer to "ne predstavlja dobru praksu"!!!

Rezultati

Dejstvo kritike

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije i Centar za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope objavili su rezultate analize najnovijeg konkursa Ministarstva kulture i informisanja u oblasti savremenog stvaralaštva. Evo nekih zanimljivosti

Srpska lista – Ko je Milan Radoičić

Prvi potpredsednik Srba sa Kosova

Postavljanje Milana Radoičića za jednog od potpredsednika Srpske liste sa Kosova izgleda kao legalizacija postojećeg stanja u relanosti: čovek koji je prepoznat kao najmoćniji u srpskoj zajednici ulazi na mala vrata u politički život Srbije i Kosova

Intervju – Mirna Zakić, istoričarka

Banatski Nemci i nacionalsocijalizam

"Drugi svetski rat i godine odmah posle njega ostavili su traga na istočnoj i jugoistočnoj Evropi, između ostalog, tako što je raznoliko stanovništvo ovih predela donekle ‘pojednostavljeno’, jer su neke grupe uništene ili raseljene. Tokom rata, to se desilo pogotovo kroz masovno ubistvo Jevreja, kao i opšte nasilje počinjeno u Poljskoj, Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji. Posle rata, izgon, bekstvo ili poluprinudna emigracija osoba nemačkog porekla, kao grupa povezanih sa nacističkim režimom bez obzira na pojedinačna dela i nedela, uklonili su Nemce i njihovo kulturno nasleđe iz nacionalnih priča o tome ‘ko smo mi i naša zemlja’. Iako nisu svi Nemci bili samoproklamovani nacisti, dovoljno njih se ponašalo kao nacisti da je njihova kolaboracija osudila celu nacionalnu grupu u očima njihovih suseda i žrtava"

Svetsko prvenstvo u fudbalu

Pohod na Rusiju

Mundijal 2018. u Rusiji, koja je podvrgnuta sankcijama i oštroj kritici Zapada, odigrava se u atmosferi koja je sve drugo, samo ne sportska. Kada sve prođe, interesovanje svetske javnosti preusmeriće se na SP u Kataru 2022 – na kršenje ljudskih prava, položaj žena ili LGBT osoba u toj zemlji

Kina i EU

Sumnjičavi partneri

Kinezi investiraju u Evropi i kupuju preduzeća sa ciljem da pristupe novim tehnologijama, čemu bi Evropljani rado stali na put. Istovremeno, u vreme trgovinskog rata sa SAD, države članice Evropske unije žele kineski novac i "sigurnu kuću" za trgovinu u Kini

Vreme solidarnosti

Ustav, zakon i toaleti

Neke od tema okruglog stola "Efekti privatizacije na radna prava u Srbiji" bile su da li radnik sme da ide u toalet za vreme radnog vremena, neplaćeni prekovremeni rad i zabrana sindikalnog organizovanja

Vlast i protesti vozača

Rezervoar pun gneva

Protesti zbog povećanja cene goriva isprva nisu dobili veliku pažnju prodržavnih medija. A onda se nadigla sva sila laži, pretnji i monstruoznih optužbi zbog kojih je razlog za bunt pomalo pao u zaborav

Intervju – Jelena Vasiljević, antropološkinja

Solidarnost kao politički projekat

"Pitanje koje mene najviše interesuje jeste da li su građani voljni, da li postoji potencijal za to da se solidarnost ugradi u neki politički projekat. A ne da uvek moraju iznova da se organizuju, prave akcije kako bi deo javnosti usmerili na neki problem. Zanima me i da li će politički akteri u Srbiji, trenutni ili koji su tek u nastajanju, imati želju da formulišu takvu politiku"

Donatorstvo

Ljudi žele da budu deo nečeg dobrog

Koji su motivi privrednika da ulažu u kulturu, kakva je njihova materijalna korist od toga, zašto ulaganje nije popularno, da li je poreski zakon na strani darodavaca? Odgovori koji slede uzeti su iz prakse dva pozitivna primera

Sterijino pozorje 2018.

Kazalište – tri boda u gostima

Selektor Boško Milin je ponudio rizičan koncept "fokusa na mlade", a uspeh je bio polovičan: u zavisnosti od pokrića u dramskom i pozorišnom kvalitetu

Intervju – Milisav Savić, pisac

Bila jednom Šezdeset osma

"Možete li da predočite sebi sliku kako deca današnjih političara na vlasti stoje u prvim redovima demonstracija uperenih protiv njihovih očeva. Ili da zamislite kako se deca tajkuna pridružuju protestima radnika koje su njihovi očevi poslali na ulicu, da riju, kao svinje, po kontejnerima"