Srbija i vakcine

Licitiranje i šibicarenje poverenjem građana

Izvori "Vremena" iz Svetske zdravstvene organizacije potvrđuju da će "neka količina" vakcina protiv korone stići u Srbiju do kraja ove ili početkom sledeće godine, ali ne znaju ni koliko ni kada tačno. Svakako, sve što stigne biće namenjeno prioritetnim grupama, dok zdrav i prav građanin može da se nada svojoj dozi u najboljem slučaju na leto 2021. Zašto se onda vlast igra sa živcima onih koji vakcinu žele da prime? Čemu gađanje brojevima od dva miliona i milion doza? Zar ta potreba za megalomanijom nije kontraproduktivna

Propagandne tehnike Aleksandra Vučića

Da narodu bude jasno

Ko je više od dva puta slušao Vučića mogao je da ustanovi da "oni" svakakve pokore rade po Srbiji i da je pravo čudo da život pored "njih" takvih uopšte može da se odvija: "oni" su opljačkali narod, predali Kosovo, obogatili se, "oni" po društvenim mrežama pišu da hoće da ubiju i siluju Vučićevu decu, "oni" poseduju i drže pod kontrolom sve medije, "oni" drže i kontrolišu kompletno pravosuđe u Srbiji, "oni" se raduju svakoj novoj smrti, "oni" hoće da korona pobedi, "oni" hoće i Vučića da ubiju, samo da bi mogli da nastave da kradu… O svemu ovome sirote građane obaveštava par poštenih medija, koji se nepokolebljivo bore protiv moćne tajkunske medijske mašinerije i tako sprečavaju da tajkunski mrak pojede Srbiju

TV manijak

Prinudno konzervativno autovanje

Jožef Štajer, mađarski konzervativni evroposlanik, zagovornik svetosti braka između muškarca i žene, uhvaćen je u Briselu kako za vreme policijskog časa prisustvuje raskalašnoj gej žurci. To nije usamljen primer dvostrukog seksualnog života među evropskim demohrišćanskim i desničarskim političarima

Pandemijska depresija

Kovid i strah

Ipsosova lista od osamnaest vrsta narodnih briga u 27 zemalja pokazuje da pandemija nije samo medicinska, već kompleksna društvena pojava koja duboko potresa ekonomske, socijalne, psihološke i mentalne aspekte ljudskih života

Međunarodni dan ljudskih prava

Vanredno stanje kao konstanta u Srbiji

Kada se ljudska prava i demokratija nađu na udaru, dolazi do narušavanja ravnoteže u državi i društvu, a taj disbalans može dovesti do trajnog poremećaja u raznim sferama društva – od političkog, ekonomskog, socijalnog, kulturnog, bezbednosnog, do svakog drugog

Intervju – Milica Kralj, pozorišna rediteljka

Danas je opozicija svako ko misli svojom glavom

"Izgleda da 700.000 stranačkih jurišnika nije dovoljno da se sakrije činjenica da se apsolutno sve raspada pred našim očima. Od ’Skupštine’ gde svedočimo kako se raspadaju ljudi, njihovo dostojanstvo i moral, od medija gde svedočimo kako se raspada istina i profesionalnost, do ulica gde se raspada sve. Nijedno društvo ne može nikud bez ljudi koji kritički misle, ni prijateljstvo ne može da bude pravo ako vam neko stalno klimoglavi – pa, vi ćete postati totalni idiot"

Politički život na način predsednika Srbije

Farbanje fasadne demokratije i naroda

Aleksandar Vučić je prilično brutalan makijavelista po svom doživljaju politike kao neprestane i nemilosrdne borbe za osvajanje, povećanje i zadržavanje vlasti. Tu su fascinantne sličnostima između njegove političke tehnologije na unutrašnjem planu i one Vladimira Putina: predsednički kabinet kao komandni centar vlasti, formiranje "opozicionih" stranaka koje se probude pred izbore i kojima se diriguje telefonskim pozivom, kontrola nad celim nizom organizacija i pojedinaca međusobno ideološki potpuno udaljenih, i još mnogo šta drugog, sve u istom pravcu

Skupštinska hronika

Nasiljem protiv društva

Sazivi Skupštine od 2014. naovamo bili su poligon za iživljavanje naprednjačke većine nad opozicionom manjinom. "Vreme" je u više navrata pisalo o izobličenju najvažnije institucije u državi u zli rijaliti, gde se poslanici većine takmiče u količini uvreda i mržnje koju su u stanju da proizvedu po jedinici vremena. Međutim, ova naprednjačka skupština u kojoj nema opozicije za svega nekoliko meseci rada po zlu i mržnji nadmašila je prethodne sazive, ma koliko su se oni prethodni trudili i bili "marljivi"

Kako tretirati inteligenciju

Šta ako si u onih 15 odsto

Kako je, u obilju tema kojima se današnje društvo bavi, došlo do toga da se pitanje diskriminacije ljudi sa nižim IQ-om nametne kao relevantno

Intervju – Jela Krečič, spisateljica

Nostalgija i zajedništvo

"Ljubav, zajedništvo su verovatno žrtve svih nas koji postajemo samozadovoljni egoisti i narcisi, sve manje spremni da rizikujemo bilo šta zbog ljubavi, zbog bilo koje druge osobe ili bilo čega drugog"

Noviteti – Smashing Pumpkins – CYR

Kroz crne šume i planine

Jedanaesto studijsko izdanje američkog alternativnog rok sastava nudi upečatljiv umetnički uvid u distopičnu sliku naše stvarnosti, a okultni i psihodelični muzički pejzaži u pesmama korespondiraju sa haotičnim duhom vremena u kome živi cela planeta

Savremena muzika – »Kovid« matine u Concertgebouw

Daleko od romantičnog simfonizma

Maj je isprepletan raznim sećanjima, kao i impresionističkom poezijom holandskog pesnika i socijaliste Hermana Gortera. Stihovi koje je Andrisen odabrao prepuni su zvučnih referenci. Oni govore o tišini, svetlosti, zvonima, vetru, zvižduku, pticama, glasu, trubama, ljubavi. Muzika često suptilno ilustruje tekst sa lakoćom koristeći neke od tipičnih sintagmi Andrisenovog muzičkog pisma

Tribina

Vidljivi za nevidljive

Da li društvo pomaže kulturi i obrnuto, šta vlast zapravo misli o ljudima koji stvaraju kulturu ove zemlje, razgovaralo se između ostalog na tribini "Vremena"

Praznični biznis u doba korone

Grinč je došao po svoje

Virus ne poznaje ni dan, ni noć, ni vikend, pa ni praznike, ali svetski političari ipak insistiraju na posebnom tretmanu Božića i Nove godine. Jer, u kolektivnoj svesti je duboko ukorenjena tradicija praznika kao vremena bezbrižnosti i okupljanja – i vremena kada neki zarade grdne pare

Šta će biti sa Novom godinom – Deda Mraz je švorc

Vreme smrti i razonode

Godina 2021. doneće borbu u kojoj će se bedni rukama i nogama boriti da ne budu bedni, a imućni im svim raspoloživim sredstvima to neće dopustiti. Vojska i policija će biti tamo gde je kasa, nemojte ni da sumnjate u drugačiji ishod. Tako je od pamtiveka. Čine ih uglavnom nekadašnji bednici koji su zahvaljujući državnoj službi poboljšali dotadašnji položaj. Prvo hrana, pa onda moral, pisao je Breht

Istraživanje o Solidarnosti 2020.

Izvodi iz komentara ispitanika

Istraživanje, 2020.

Da li smo tu za drugog

U odnosu na pre dve i po godine, nesumnjivo je porasla opšta svest o nedostatku solidarnosti, to jest porastao je osećaj potrebe za njom – naročito u kriznim vremenima i kritičnim situacijama. A to je takođe pozitivan rezultat i nužna pretpostavka svakog daljeg pravog napretka po tom pitanju. Drugim rečima, solidarnost doskora praktično uopšte nije bila tema. A danas se doživljava kao podrazumevana vrednost i na različitim nivoima postavlja se pitanje – zašto je nema više

Intervju – dr Vladan Jovanović, istoričar

»Administriranje« istorije u političke svrhe

"Posle nesporazuma sa Grčkom oko imena, Severna Makedonija moraće na evropskom putu da se suoči i sa bugarskim viđenjem sopstvene uloge u Drugom svetskom ratu. Makedonski premijer Zoran Zaev je pokušao da odobrovolji Bugare premeštajući ih na antifašističku stranu. Utisak je da je ovo podilaženje motivisano isključivo strahom od bugarskog veta i opstrukcije pristupnih procesa, a čini mi se da su Makedonci već napravili isuviše ustupaka i da zaslužuju konkretniju podršku od EU"

Iran – Atentat na Mohsena Fakrizadea

Kobna sudbina »iranskih Openhajmera«

Ubistvo atomskog fizičara i generala Mohsena Fakrizadea, "iranskog Openhajmera" ima simbolički i politički efekat, ono može da utiče na razvoj ratnih dejstava na čitavom Bliskom istoku

Kosovsko društvo, pitanje jezika (1)

Zato što da

Jezik može biti most, mogućnost, dobra prilika, ali i sredstvo dominacije i potčinjavanja. Može biti u službi manipulacija ili u službi stvaranja. Može se posmatrati kao važno pitanje identiteta. Jezik je neophodan, kako bi se paralelni životi preobratili u suživote, neophodan iz čisto pragmatičnih i ekonomskih razloga, neophodan i kako bi se videlo oko čega se zapravo sukobljavamo i ne slažemo

Intervju – Mari-Žanin Čalić

Partizanski duh Titove Jugoslavije

"Revizionizam ima iza cilj i da izvrši konačan obračun sa socijalizmom kao političkom ideologijom i društvenim poretkom. U to spada i distanciranje od Jugoslavije kao višenacionalne države. Pošto je Tito bio pojam svega što je opštejugoslovensko, on mora biti istorijski i moralno obezvređen. Ko ruši antifašizam, partizane i samog Josipa Broza Tita, uništava osnov legitimnosti jugoslovenske države. Dakle, u revizionizmu se kriju suštinske političke poruke"

Godinu dana »slučaja Jovanjica«

Političke, policijske i ostale veze

Razotkrivanje i hapšenje Koluvijine grupe, kasnija istraga, prikupljanje dokaza i materijala i, na kraju, podizanje optužnice, pokazali su da je u ovaj projekat, kao i u svaki koji se karakteriše kao organizovani kriminal, bilo uključeno mnogo policajaca i agenata srpske tajne službe

Lični stav

Izgubljena godina

Previše optimistična projekcija rasta BDP-a od šest odsto i na njoj zasnovane projekcije prihoda su rizične. Razvoj pandemije je isuviše neizvestan, baš kao i pitanje kada će u Srbiji biti moguća masovna vakcinacija protiv kovida 19

Rebalans sa četiri milijarde deficita

Rupa za četvrtinu veća

Da stanovništvo trpi posledice krize više nego što vlast tvrdi pokazuje i smanjenje prihoda od PDV-a u odnosu na projekciju iz aprila za 3,2 odsto, odnosno čak za 6 odsto u odnosu na prvobitni budžet za ovu godinu. PDV pokazuje kako narod objektivno živi, odnosno koliko novca može da potroši. Zato bajke o tome kako je "Srbija najbolja u Evropi" i pokazivanje raznih dijagrama mogu biti samo kratkog daha – jer kriza očigledno više pogađa stanovništvo nego što vlast to želi da prizna

Bliske veze

Sara u Beogradu

O neprevaziđenoj Sari Von i o njenim lepim uspomenama na beogradski Njuport džez festival 1973. godine u feljtonu "Srbija i Sjedinjene Američke Države – dve zemlje jedna kultura", koji objavljuje "Vreme" u saradnji sa magazinom "Vitraž"

Studije

Niti kome ostati, niti kome otići

Čedomir Višnjić: Glas sa granice;
Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta", Zagreb 2020.

Nuspojave

Glavolomka za opozicionare

Za obe nove regionalne političke zvezde moglo bi se reći da su deca ne samo svog vremena, nego i svog društva, i da dele bazične većinske vrednosti, ili ih bar ne dovode ozbiljno u pitanje