FOTO: BETA
Zbog niza koruptivnih afera hrvatski političari poslednjih godina se u medijima često mogu pronaći u rubrikama „crne hronike“. Istražni i pravosudni organi imaju pune ruke posla, a kako stvari sada stoje čini se da zaštićenih nema. U mutnim radnjama prednjače funkcioneri vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), ali se provuče i poneko od hrvatskih Socijaldemokrata (SDP). Poznatu floskulu srpskih političara „samo nek institucije rade svoj posao“, pravosudni organi u Hrvatskoj sprovode u delo
Ove nedelje je zbog primanja mita pravosnažno osuđena bivša županica Sisačko-maslovačke županije Marina Lovrić Merzel. Po iu Srbiji dobro poznatoj šemi ona je zloupotrebljavajući svoju poziciju povlašćenom preduzetniku prodala državno preduzeće. Za to je dobila nadoknadu od sto hiljada evra, a novac „oprala“ kupovinom apartmana na ime rođaka.
Kada presuda bude pravosnažna, zbog primanja mita Lovrić Merzel provešće sedam godina u zatvoru Remetinac, a imovinu koju je stekla na nezakonit način vratiće u budžet građanima Hrvatske.
Slučaj Sanader
Sudski epilog u oktobru prošle godine dobio je i slučaj bivšeg premijera i predsednika HDZ-a Ive Sanadera. On je osuđen na šest godina zatvora zbog mita koji je primio od bivšeg šefa mađarskog ogranka naftne kompanije MOL. Sanader je kao premijer dobio pet miliona evra da bi sklopio ugovor kojim je MOL dobio većinu u hrvatskoj naftnoj kompaniji INA. Sanader je morao da u državni budžet vrati dobit stečenu mitom.
MOL nije jedina afera u koju je bio umešan Sanader, vode se sudski procesi u još nekoliko predmeta, a moguće je da će jedinstvena zatvorska kazna za sve malverzacije Sanadera biti i veća. Hapšenje Sanadera bila je karta na koju je Hrvatska igrala za ulazak u EU. Iako nije bio jedini, na Sanaderu su se „kola slomila“, a nakon osam godina članstva u EU vladavina prava daje svoje rezultate.
Majstor preživljavanja Plenković
Za vreme dva mandata premijera Andreja Plenkovića retki su primeri ministara koji nisu bili uešani u neku aferu. Hapse se i stari i aktuelni ministri. A Plenković vešto godinama politički preživljava i krize prevazilazi rekonstrukcijama i izmenama u svom timu. Bez obzira na to, poznatu floskulu među srpskim vladajućim političarima „samo nek institucije rade svoj posao“, kolege iz HDZ-a dobro osećaju na svojoj koži.
Sredinom februara rano u ujutru uhapšen je i tada aktuelni ministar građevine Darko Horvat, nakon što je policija pretresla njegovu kuću po nalogu USKOK-a. On se tereti za malverzacije prilikom dodeljivanja evropskih i državnih para za podsticaj privrednicima dok je bio na čelu Ministarstva privrede.
Pritisak institucija na političare u ćošak je saterao i lokalne vlasti u Splitu. Gradonačelnik Splita i njegov zamenik podneli su ostavke, a građani Splita ići će na nove izbore. Kap koja je prelila čašu bilo je podizanje optužnice protiv zamenika gradonačelnika Bojana Ivoševića zbog pretnji novinarki Slobodne Dalmacije. Nezadovoljan pisanjem ovog lista, Ivošević je urednicu gradske rubrike pozvao i pripretio „da će joj se napiti krvi“.
Kobna Laura Koveši
Jedan od slučajeva koji je uzdrmao hrvatsku javnost i region je hapšenje bivše ministarke regionalnog razvoja i fondova EU Gabrijele Žalac. Vinkovčanka je uhapšena u zajedničkoj akciji hrvatske Kancelarije za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) i Kancelarije evropskog javnog tužilaštva u Hrvatskoj.
Bila je javna tajna da je Žalac vršila malverzacije fondova EU, ili da je udarila automobilom desetogodišnju devojčicu dok je vozila skupoceni neprijavljeni Mercedes sa isteklom vozačkom dozvolom. Povod za hapšenje Žalac ipak je bilo njeno učešće u aferi „Softver“, sumnjivoj javnoj nabavci softverskog sistema za koji je bilo zainteresovano i evropsko tužilaštvo.
U pokretanju istrage protiv ministarke Žalac pomogla je Kancelarija evropskog javnog tužioca na čijem čelu je Rumunka Laura Koveši. Koveši, sada već sinonim u EU za odlučnu borbu protiv korupcije, zaslužna je za hapšenje najviših zvaničnika i političara iz država članica EU, a poslednje u nizu bilo je hapšenje bivšeg bugarskog premijera Bojka Borisova.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Bivši ministar građevinarstva i saobraćaja, odani saradnik Aleksandra Vučića, ušao je u istoriju: on je prvi uhapšeni ministar u istoriji obnovljenog srpskog višestranačja koji je imao neki značaj i za kojeg je znala šira javnost
Moramo da se borimo da finansijsko-koruptivna dimenzija bude procesuirana. Moramo da saznamo gde je nestalo 24 miliona evra, zato što je ova evidentna krađa direktan uzrok smrti 15 ljudi. Naravno, tragedija pokreće i priču o bezbrojnim tajnim ugovorima koji prate velike javne i infrasturkturne projekte, a koji su leglo enormne korupcije. Firme koje su radile rekonstrukciju stanice u Novom Sadu manje-više su iste one koje grade, recimo, Beograd na vodi ili rade na EXPO projektima
“Naša je dužnost da insistiramo da tema pada nadstrešnice u Novom Sadu ostane aktuelna kako ne bi prošla kao ‘Ribnikar’ i Dubona i Malo Orašje, i mnoge druge tragedije. U slučaju da ne uspemo da nađemo odgovorne, plašim se i da pomislim šta bi sledeća tragedija mogla da bude… Čini mi se da što više vreme prolazi, tragedije postaju sve veće i veće, i da ako to postane svakodnevica, mi više nećemo reagovati… A gde će onda biti ta crvena linija?”
“Činjenica da sam ponovo izašao na ulicu u znak podrške mladim ljudima koji ne žele da žive u ovakvom društvu, budi u meni veru da će baš ti mladi ljudi, svojim načinom opozicionog delovanja, ovu aktuelnu vlast oterati u opoziciju”
Visoke cene ekskurzija i rekreativnih nastava svake jeseni roditeljima zadaju muke. Agencije tvrde da posluju po pravilnicima, dok roditelji sumnjaju u realnu vrednost aranžmana. Međutim, država je skrojila sistem u kom se agencije dovitljivo snalaze, a najviše ispaštaju roditelji
Srednjoškolce je nemoguće zaplašiti, jer ih nije briga za posledice, iako su ih svesni. Svaki pokušaj pritiska na njih rezultiraće samo još većim buntom. Nemojte ih potcenjivati
Priča o Solunskom metrou bolno nas podseća na to da vlast u Beogradu zatrpava i sakati naše arheološke lokalitete, naše istorijsko i kulturno nasleđe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
