Foto: AP Photo/Rodrigo AbdU lučkom gradu na Crnom moru Odesi su se u nedelju rano ujutru čule eksplozije, izveštava agencija AFP. Gust dim i plamen mogli su da se vide u industrijskoj zoni. Ukrajinska vlada saopštava da su se Rusi povukli iz okoline Kijeva i da pripremaju ofanzivu na istoku i jugu zemlje. Prema ukrajinskim podacima od početka rata je ubijeno oko 20.000 ljudi
Povlačenje iz okoline Kijeva
Ukrajinsko Ministarstvo odbrane je saopštilo u subotu uveče da je čitava oblast oko Kijeva – Irpin, Buha i Hostomel – „oslobođena od neprijatelja“. Ruske jedinice su se povukle takvom brzinom da su ostavile mnoga vojna vozila bez goriva u rezervoarima.
Ukrajinska Vlada je ocenila da tako brzo povlačenje iz okoline Kijeva i dalje sa severa iz regije Černihiva znači da Moskva menja strategiju. „Ruska armija se prebacuje na istok i jug Ukrajine da bi tamo uspostavile kontrolu nad okupiranim teritorijama“, izjavio je jedan od savetnika predsednika Volodimira Zelenskog.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, međutim, očekuje veliki ruski napad na celokupnu teritoriju Ukrajine i manevar privemenog povlačenja tumači kao pripremu za veliku ofanzivu.
Ministar spoljnih poslova SAD Entoni Blinken izjavio je da je spreman da se u sredu sretne sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovim, „ako dotle ne počne opšti rat“.
Preko 20.000 žrtava
Od početka ruske invazije 24. februara je prema ukrajinskim procenama ubijeno preko 20.000 ljudi. Preko 4 miliona Ukrajinaca je prema podacima UN-a izbeglo u inostranstvo.
Ukrajinci izbeštavaju o masovnim grobnicama i streljanju civila u mestima koje su kratkoročno bile zauzele ruske snage.
Vojne vežbe u Rusiji
Predsednik Rusije Vladimir Putin lično je rukovodio velikim manevrom ruskih oružanih snaga u Rusiji. Održavati manevre u toku ratnih operacija veoma je neobično. To je valjda trebalo da znači da Rusija ne vodi rat, već da je u toku samo „specijalna operacija“ u Ukrajini.
Ukrajinska deca u Nemačkoj
Berlin računa sa tim da će u Nemačku da stigne do 250.000 ukrajinske dece i razmatra da za njih organizuje školsku nastavu po programu u njihovoj zemlji. Mnogi stručnjaci smatraju, međutim, da bi im to otežalo integraciju. Ova rasprava ukazuje na bojazan da će izbeglice iz Ukrajine dugo ili trajno ostati u Nemačkoj.
Ukrajinske izbeglice u Srbiji
U Srbiju je stiglo oko 13.000 Ukrajinaca koji su pobegli od rata. U prihvatne centre se do sada javilo samo njih pedesetak, ogromna većina se snašla kod rođaka ili prijatelja ili je stigla sa dovoljno ušteđevina da sama može da se snađe. Slično kao i u zemljama zapadne Evrope, većina bi morala da nađe neki posao ako se situacija oduži.
BRICS banka
Finansijski eksperti pomno posmatraju držanje New Development Bank NDB, nekadašnje BRICS Development Bank posle napada Rusije na Ukrajinu i zapadnih sankcija. Tu banka sa sedištem u Šangaju – skraćeno nazivana BRICS banka – osnovale su 2015. Rusija, Kina, Indija, Brazil i Južnoafrička Unija da bi se osamostalile u odnosu na Međunarodni monetarni fond. Stanovništvo tih zemalja predstavlja 41 odsto svetske populacije, a sa kapitalom od 2.800 milijardi dolara upravlja sa 42 odsto svetskih deviznih rezervu.
Banka se prvenstveno do sada bavila finansiranjem projekata u zemljama razvoja, što nikoga nije naročito uzbuđivalo, ali sada se postavlja pitanje hoće li odobravati kredite Rusiji i da li će Rusija preko nje moći da zaobiđe zapadne finansijske restrikcije.
Ni jedna od tih zemalja nije se priključila sankcijama Rusiji, a uticaj Kine na tu banku je svakako najveći, iako svaka članica ima po jedan glas.
J.H./CNN/Al Jazeera/Le Monde/Figaro/RTL/Standard
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Republička izborna komisija naložila je Pokretu Snaga Srbije koji vodi Bogoljub Karić da u roku od 48 sati otkloni nedostatak na izbornoj listi. Postoje osnovi sumnje da potpisi određenih birača nisu autentični, kaže Tanasije Marinković
Premijer Republike Srpske Savo Minić izjavio je danas da aktivisti izborne liste „Studenti pobeđuju“ iz Srbije mogu da održe skup u Banjaluci - ukoliko dobiju dozvolu za skup od policije. Ova izjava je došla nakon što je akcija studenata već bila otkazana
Prorežimski tabloidi šire snimak na kome se vidi da je Z. S, koga označavaju kao „vođu blokadera“ u Kuli, sa sekirom u ruci napao štand SNS-a. Kako "Vreme" nezvanično saznaje radi se o bivšem policajcu, simpatizeru Studentskog pokreta, koji je "pukao" jer su na zidu zgrade u kojoj živi ispisivali da je "ustaša"
Nakon napada sekirom na štand SNS-a u Kuli, Zoranu Sekerušu je određeno zadržavanje od 48 sati. Iz organizacije „Mladi Kula" kažu za „Vreme" da osuđuju ono što je uradio i da je napadu prethodilo višemesečno targetiranje njega i njegove porodice, koje su više puta prijavljivali policiji
Pravo glasa moglo bi da ostvari više od 500.000 građana čija adresa u biračkom spisku nije navedena na način koji omogućava preciznu identifikaciju mesta prebivališta
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
